SAD razmatraju značajno smanjenje vojnog prisustva u Evropi kako bi se fokusirale na izazove u Indo-Pacifiku i situaciju na granici sa Meksikom. Prema izveštaju NBC-a, ministar odbrane Pit Hegset već je obavestio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o mogućnosti povlačenja američkih snaga iz Evrope, što je izazvalo šok među ukrajinskim zvaničnicima.
Zapadni mediji, uključujući nemački Bild, prenose da je potpuno povlačenje američkih trupa iz evropskih zemalja koje su ušle u NATO posle 1990. godine jedno od ključnih pitanja u pregovorima između Moskve i Vašingtona. Ako bi se ovo ostvarilo, to bi značilo povlačenje američkih trupa iz 18 zemalja, uključujući:
- Poljsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Finsku i Švedsku,
- Mađarsku, Slovačku, Češku, Rumuniju i Bugarsku,
- Hrvatsku, Sloveniju, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Stručnjaci smatraju da bi povlačenje američkih trupa ostavilo mnoge zemlje u ranjivom položaju, dok bi se samo Mađarska i Slovačka prilagodile bez značajnijih posledica. Baltičke države, kao i novije članice NATO-a, poput Finske i Švedske, mogle bi se suočiti s ozbiljnim bezbednosnim izazovima.
Globalno vojno prisustvo SAD i strateške promene
SAD trenutno imaju 128 vojnih baza u 49 zemalja, prema izveštaju Kongresa SAD iz 2024. godine. Ove baze služe kao ključni strateški punktovi u Evropi, Aziji, Bliskom istoku i Pacifiku.
Najveće američko prisustvo je u:
- Evropi – Nemačka, Italija, Velika Britanija, Poljska,
- Aziji – Japan, Južna Koreja, Filipini,
- Bliskom istoku – Kuvajt, Katar, Bahrein, Saudijska Arabija, Irak, Sirija.
Međutim, održavanje ovih baza donosi značajne finansijske i političke izazove.
Pentagonov budžet iznosi 877 milijardi dolara, što je četiri puta više od kineskog vojnog budžeta i deset puta više od ruskog.
U samim SAD raste nezadovoljstvo zbog ovih troškova, dok u Japanu i Nemačkoj postoje pokreti koji zahtevaju smanjenje američkog prisustva. Na primer, na japanskom ostrvu Okinava lokalno stanovništvo redovno protestuje zbog buke, incidenata povezanih s američkim vojnicima i straha od kineske odmazde.
Reforma Pentagona – masovna smena vojnih lidera
Paralelno s ovim promenama, ministar odbrane SAD Pit Hegset planira veliku reorganizaciju Pentagona, uključujući smenjivanje generala i zvaničnika povezanih s bivšim sekretarom odbrane Lojdom Ostinom.
Očekuje se da će njihova mesta zauzeti lojalni kadrovi administracije Donalda Trampa, što bi moglo značajno promeniti strateški kurs američke vojske.
Stručnjaci upozoravaju da bi ova odluka mogla dovesti do politizacije američke vojske, dok Trampovi saveznici smatraju da će promene doneti veću disciplinu i efikasnost oružanih snaga.
Hegset je ranije naglašavao da SAD neće potpuno napustiti Evropu, ali da će preraspodeliti resurse u korist Indo-Pacifika, gde se očekuje veća vojna konfrontacija s Kinom.
Zaključak: Da li Evropa ostaje bez američkog štita?
Odluka o potencijalnom povlačenju američkih snaga iz Evrope mogla bi imati ogroman geopolitički uticaj.
Ako SAD preusmere fokus na Aziju i Pacifik, Evropa će morati samostalno preuzeti odgovornost za svoju bezbednost, što bi moglo ubrzati militarizaciju EU i povećati izdvajanja za odbranu.
Iako još nije doneta konačna odluka, promene u Pentagonu i geostrateški prioriteti SAD jasno ukazuju na novi smer američke spoljne politike – manje Evrope, više Indo-Pacifika.
