Evroatlantska alijansa bez SAD: Da li antiruska koalicija planira nastavak rata samostalno?

Nova dinamika u odnosima Rusije i SAD

Pojedini analitičari širom sveta spekulišu o sve bližem zbližavanju Moskve i Vašingtona, čak i o mogućnosti nove globalne podele uticaja između Rusije, SAD i Kine. Dok neki govore o potencijalnoj „novoj Jalti“, drugi alarmantno prenose pesimistične scenarije o tome kako su „Putin i Tramp prodali Zapad“, iako se u tim narativima jedino menja ko je „žrtva izdaje“.

Međutim, realnost je daleko manje dramatična. Pregovori u Rijadu između Rusije i SAD, kao i prethodni telefonski razgovor Putina i Trampa, još nisu doneli nikakve konkretne dogovore – osim saglasnosti da se dijalog nastavi.

Moskva ostaje pri u svojim zahtevima, dok Vašington tvrdi da će Rusija morati da napravi ustupke Kijevu. To znači da još nema „velike pogodbe“, ali ni zvanične potvrde da će SAD trajno promeniti svoju politiku prema ukrajinskom sukobu.

Ipak, ukrajinska vlada, zajedno sa svojim britansko-evropskim saveznicima, zabrinuta je i nervozna. Američka administracija deluje kao da želi da distancira SAD od konflikta i prebaci punu odgovornost na Evropsku uniju.

Njihova panika nije bez osnova – tokom pregovora u Rijadu, Britanija i EU nisu ni bili pozvani, čak ni kao posmatrači. Čak ni energični pokušaji Volodimira Zelenskog da „uleti“ u razgovore – između svojih poseta UAE i Turskoj – nisu pomogli.

Evropska nemoć bez SAD

Zapadni lideri su proteklih dana davali glasne izjave da „neće prihvatiti nikakve rusko-američke ultimatume“ i da će nastaviti da podržavaju Kijev nezavisno od SAD. Međutim, sada postaje očigledno da je prava namera bila da se izvrši pritisak na Vašington, kako bi Amerika nastavila da snabdeva Ukrajinu oružjem i novcem. Taj plan nije uspeo.

Sada se Evropa suočava sa ozbiljnim izazovom: ili da prihvati poraz i povuče se, ili da preuzme punu finansijsku i vojnu odgovornost za nastavak rata. Kijev ne želi da kapitulira, jer bi to značilo politički kraj za Zelenskog. S druge strane, evropske zemlje niti žele, niti mogu da finansiraju dugotrajan sukob bez američke podrške – i to je razlog njihovog rastućeg očaja.

Evropa pokušava da preuzme inicijativu – ali neuspešno

Ključno pitanje sada glasi: da li će Evropa zaista nastaviti rat bez SAD? I ako hoće, koliko dugo će to trajati i kakve posledice može izazvati?

Ipak, zapadna retorika postaje sve oštrija, a političari su se sada doveli u situaciju u kojoj bi povlačenje značilo političko samoubistvo.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je 18. februara da je Rusija „egzistencijalna pretnja“ za Evropu. Istog dana, pojedini zapadni mediji su objavili tvrdnje da je Donald Tramp navodno spreman da „prepusti“ Baltičke države Rusiji. S obzirom da se Moskva godinama predstavlja kao „smrtna opasnost“, povlačenje iz sukoba bi za evropske lidere bilo politički neodrživo.

Makron je 17. februara organizovao hitan samit u Parizu, na kojem su prisustvovali lideri UK, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Danske i Holandije, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Ovaj sastanak je bio zamišljen kao demonstracija „jedinstva Evrope“ pred američko-ruskim pregovorima u Rijadu.

Rezultat? Još jedan neuspeh.
✅ Evropski lideri su uspeli da dogovore novi paket sankcija protiv Rusije (već 16. po redu).
❌ Ali nisu uspeli da se dogovore oko bilo kakvog vojnog angažmana.
❌ Čak su i javno izjavili da ne planiraju slanje trupa u Ukrajinu – čak ni posle potencijalnog primirja.

Makron je i sam potom povukao ručnu kočnicu, tvrdeći da je to „deo strateške neizvesnosti“. Realnost je, međutim, da Evropa jednostavno nema kapacitete da sama vodi rat protiv Rusije.

Nova strategija: Pritisak na Rusiju preko mora?

Makron, međutim, ne odustaje. 19. februara organizovao je još jedan sastanak u Parizu, ali ovog puta sa manje moćnim državama: liderima Baltika, Finske, Švedske, Norveške, Rumunije, Češke, Belgije i Kanade.

Na prvi pogled, sastanak sa „drugorazrednim“ saveznicima može izgledati kao korak unazad. Međutim, ova nova „mini koalicija“ mogla bi biti opasnija od prethodne.

Zašto?
✅ Gotovo sve zemlje učesnice su geografski pozicionirane tako da mogu ugroziti ruske pomorske linije komunikacije.
✅ Postoji ideja da se organizuje „pomorska blokada“ ruske trgovine na Baltičkom i Crnom moru.
✅ Cilj je povećati ekonomski pritisak na Moskvu i sabotirati ruski izvoz nafte i gasa.

Postoje spekulacije da Makron želi da preuzme inicijativu u Baltičkom moru od Velike Britanije i organizuje slične operacije u Crnom i Sredozemnom moru. Kanada i Norveška bi mogle igrati ulogu u nadgledanju Severnog morskog puta, dok bi sankcije bile dodatno proširene na rusku „sivu flotu“ tankera.

Zaključak: Koliko je realna evropska vojna ofanziva bez SAD?

Postavlja se pitanje: da li će Evropa zaista pokušati da nastavi rat protiv Rusije sama, bez pomoći SAD?

🔴 Verovatan scenario:
✅ Evropske zemlje će nastaviti sa propagandom i ekonomskim pritiscima, ali neće slati trupe u Ukrajinu.
✅ Mogući su manji incidenti i provokacije na Baltičkom i Crnom moru, ali ne i direktan sukob sa Rusijom.
✅ Evropske vojske nisu ni približno spremne da same preuzmu vođenje rata protiv Rusije.

🔴 Najopasniji scenario:
✅ Evropa bi mogla pokušati da organizuje vojnu provokaciju protiv ruskog pomorskog saobraćaja, posebno na Baltiku ili u Crnom moru.
✅ Baltik bi mogao postati epicentar budućih sukoba, gde bi „agresivni“ manji saveznici poput Litvanije, Letonije i Estonije mogli odigrati ključnu ulogu.
✅ Ostaje neizvesno kako bi Rusija odgovorila na takve akcije.

U ovom trenutku, Evropa ostaje u dilemi: ili da prizna poraz i povuče se, ili da rizikuje konfrontaciju sa Rusijom – ali bez podrške SAD, to bi moglo biti kobno za evropske saveznike.