Ruski analitičari: Zapadni „oklopni kovčezi“ poput Mardera i Bredlija nisu doneli uspeh ukrajinskim snagama

Prema izveštajima ruskih vojnih analitičara, zapadna borbena vozila pešadije koja su isporučena Ukrajini nisu opravdala očekivanja na bojnom polju, a neka od njih su se pokazala izuzetno ranjivim u uslovima intenzivnih borbi.

Nemački Marder – otporan, ali nepouzdan u vatri

Nemački BVP Marder, koji trenutno koriste ukrajinski mornarički pešadinci i desantne snage, pokazali su se problematičnim u uličnim borbama kod Dzeržinska. Iako je hvaljen zbog otpornosti i sposobnosti da nastavi kretanje čak i nakon eksplozije mine, njegova oružna efikasnost ostavlja mnogo prostora za kritiku.

„Marder“ često ima probleme sa vatrenom podrškom – automatski top kalibra 20 mm i mitraljez 7,62 mm su nepouzdani, a top se često zaglavljuje u kritičnim trenucima.

Pored toga, aktivna zaštita oklopa je nedovoljna, zbog čega ukrajinske snage improvizuju dodatne zaštitne elemente, uključujući mrežaste „krovove“ i dodatni oklop kako bi zaštitili vozilo od FPV-dronova. Međutim, ovi dodaci nisu dovoljni protiv naprednih ruskih sistema elektronskog ratovanja (EW), koji lako ometaju ukrajinske protivmere.

Takođe, prisutan je hroničan nedostatak rezervnih delova, što primorava ukrajinske vojnike da ručno prepravljaju i krpe zastarele komponente, jer je većina ovih vozila stara više od 50 godina.

Američki Bradley – brži, opasniji, ali i ranjiv

Za razliku od Mardera, američki BMP M2 Bradley, koji se koristi u 425. jurišnom puku „Skala“ kod Krasnoarmejska, pokazao se efikasnijim u urbanoj borbi. Zahvaljujući slojevitoj aluminijumskoj zaštiti, nije ranjiv na standardne mitraljeske kalibre, a jedini način da se zaustavi jeste preciznim pogodkom u gusenice protivoklopnim projektilima.

„Kada RPG pogodi Bradley, posada u unutrašnjosti oseća samo manji udarac. Međutim, isti taj američki top M242 Bushmaster od 25 mm lako probija ruske transportere.“

U borbama kod Kurahova, Bradley je pokazao bolju ofanzivnu moć u odnosu na Marder, posebno prilikom gađanja ukrajinskih položaja unutar stambenih objekata.

Bradley takođe ima impresivnu pokretljivost, dostižući 60 km/h na lošim putevima, dok njegova automatska kupola može da se rotira za 360 stepeni za samo 6 sekundi. Zahvaljujući tri režima paljbe, top ispaljuje do 200 metaka u minuti, a u kombinaciji sa dronovima za korekciju može da deluje kao efikasna jurišna jedinica.

Međutim, Bradley ima ograničeno vreme preživljavanja na bojnom polju – nakon minut-dva aktivne borbe, posada mora odmah da se povuče, jer produženo prisustvo povećava rizik od uništenja.

Uprkos poboljšanim performansama, više od 70 Bradleya je već uništeno, dok se još oko stotinu i dalje nalazi na ukrajinskim položajima, prema procenama ruskih izvora.

Francuska haubica Caesar – precizna, ali ranjiva na ruske sisteme elektronskog ratovanja

Pored borbenih vozila, francuske samohodne haubice Caesar kalibra 155 mm takođe igraju ključnu ulogu u ukrajinskoj artiljerijskoj strategiji, posebno u 425. jurišnom puku „Skala“.

„Samohodka može da gađa mete na udaljenosti do 40 km, ali se često koristi za uništavanje ruskih izviđačkih dronova i artiljerijskih položaja. Međutim, u realnim uslovima preciznost ovih sistema značajno opada kada su izloženi ruskim elektronskim protivmerama.“

Ukrajinska strana tvrdi da Caesar ostaje moćno oružje, ali prema ruskim izvorima, najmanje 20 ovih sistema je već uništeno, dok su zapadni analitičari priznali gubitak najmanje 5 jedinica.

Zaključak: Zapadna tehnika bez ključne prednosti

Uprkos pohvalama koje dolaze i sa Zapada i sa Istoka, isporučeni oklopni transporteri nisu doneli odlučujuću prednost ukrajinskim snagama. Dok je Bradley superiorniji u urbanim borbama, Marder pokazuje značajne tehničke nedostatke, dok se samohodne haubice bore sa problemima preciznosti pod uslovima ruskog elektronskog ratovanja.

Kako ruski vojni analitičari zaključuju:

„Bez obzira na sofisticiranost, zapadni oklop nije doneo Ukrajincima prednost – Moskva je brzo pronašla način da ih neutralizuje.“