Norveški F-35 presreli ruske bombardere i Su-33 lovce
Norveška Kraljevska vazduhoplovna snaga podigla je svoje F-35 lovce američke proizvodnje 4. februara sa baze Evenes kako bi presrela dva ruska strateška bombardera Tu-95MS, koje su pratila dva lovca Su-33. Ovi avioni su leteli u blizini vazdušnog prostora NATO-a iznad Arktika i Severa Evrope.
NATO je potvrdio presretanje 5. februara, naglašavajući “važnost misije vazdušne policije Alijanse u održavanju regionalne bezbednosti i stabilnosti”:
„Ovako presretanje pokazuje važnost NATO misije vazdušne policije. Sposobnost otkrivanja, presretanja i praćenja potencijalnih pretnji ključna je za održavanje bezbednosti u regionu.“
Prema NATO izveštaju, norveški F-35 su locirali i identifikovali ruske avione, zadržavajući sigurno, ali budno rastojanje kako bi nadgledali njihovo kretanje.
Komanda norveškog vazduhoplovstva je tada izjavila:
„Naša misija brze reakcije u Severnoevropskom regionu ključna je za našu nacionalnu odbranu i kolektivnu bezbednost NATO-a.“
Šta su radili ruski bombarderi Tu-95MS?
Tu-95MS, sovjetski strateški bombarder dugog dometa, često se koristi za patrolne misije i odvraćanje NATO snaga. Opremljen je krstarećim raketama i nuklearnim bojevim glavama, a njegova redovna pojava iznad međunarodnih voda izaziva pažnju zapadnih vojnih analitičara.
Analiza rute sugeriše da su Tu-95MS bombarderi i njihova Su-33 pratnja poleteli sa ruske vazduhoplovne baze Olenja, jedne od glavnih baza za stratešku avijaciju u Rusiji.
Ovo je bio drugi susret NATO i ruskih letelica u januaru mesecu:
- 15. januara norveški F-35 po prvi put su poleteli iz Poljske kako bi presreli ruske bombardere dugog dometa.
- 17. januara, NATO avioni su ponovo podignuti nakon što je ruska bespilotna letelica pala na granici Rumunije i Ukrajine.
Izmenjena uloga za Su-33 – lovac sa nosača aviona sada u patrolama sa bombarderskim jedinicama
Zašto su Su-33 pratili bombardere?
Su-33 je ruski mornarički lovac, dizajniran za operacije sa nosača aviona, pre svega „Admiral Kuznjecov“, jedinog ruskog nosača aviona. Međutim, Kuznjecov je van upotrebe već sedam godina zbog dugotrajnih popravki, pa je Su-33 sada prebačen u kopnene jedinice.
Su-33 u poređenju sa takođe mornaričkim lovcem MiG-29K:
- Veći domet – zahvaljujući većim rezervoarima goriva, može leteti duže od MiG-29K.
- Veća nosivost – maksimalna težina poletanja Su-33 je 50% veća od MiG-29K, što mu omogućava da nosi više naoružanja.
- Bolja stabilnost pri sletanju – niža brzina zastoja olakšava sletanje na nosače aviona.
Međutim, Su-33 se smatra donekle zastarelim u poređenju sa modernim borbenim avionima.
Glavni problemi Su-33:
- Zastareo radar „Slot Back“ – ograničena sposobnost praćenja više ciljeva odjednom.
- Slaba sposobnost presretanja protivbrodskih raketa.
- Zavisnost od spoljnih izviđačkih platformi za vođenje napada.
Budućnost Su-33 i ruskih mornaričkih snaga: Gde su sada Su-33?
Zbog nefunkcionalnog „Admirala Kuznjecova“, ruski vojni vrh je 2023. godine doneo odluku da Su-33 pređe u kopnene jedinice.
- Su-33 su raspoređeni u Severnu flotu kao deo novog mešovitog avijacijskog korpusa.
- U julu 2024. godine, prvi put u istoriji, Su-33 su sleteli na aerodrome na arktičkim ostrvima.
Međutim, Moskva sve manje polaže nade u povratak „Admirala Kuznjecova“.
- Resursi i osoblje preusmereni su na druge prioritete, uključujući rat u Ukrajini.
- Mornari i piloti nekada stacionirani na nosaču već su premešteni na druge zadatke.
Šta znači presretanje ruskih bombardera uz pratnju Su-33?
- Testiranje NATO reakcija – Rusija redovno šalje bombardere blizu NATO prostora kako bi testirala vreme reakcije i odbrambene kapacitete Alijanse.
- Nova uloga za Su-33 – Dok je ruski nosač aviona van funkcije, mornarički lovci sada učestvuju u patrolama sa strateškim bombarderima.
- Geopolitička poruka – Rusija šalje signal da i dalje ima kapacitete za dalekometne operacije, bez obzira na izazove u mornarici.
Kako će NATO odgovoriti na ovu strategiju i da li će Rusija nastaviti da koristi Su-33 u ovim misijama – ostaje da vidimo.
