Plan NATO patrola u Baltičkom moru već se smatra izuzetno neprijateljskim prema Moskvi, koja bi mogla da odgovori slanjem podmornica blizu obala SAD.
Asistent predsednika Rusije i predsednik Pomorske akademije Nikolaj Patrušev izjavio je da NATO pokušava da blokira Rusiju u Baltičkom moru, ciljajući na paralizovanje rada luka u Lenjingradskoj oblasti i Kalinjingradu.
Patrušev je istakao da su koordinisane aktivnosti anglosaksonskih članica NATO-a u Finskom zalivu deo šire strategije blokade Rusije, što negativno utiče na bezbednost teretnog i putničkog transporta, kao i na globalni sistem pomorske trgovine.
Moskva optužuje NATO za eskalaciju
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje koriste čak i terorističke metode kako bi oslabile Rusiju. Kao primer, naveo je napad na ruski brod u Sredozemlju i piratsku akciju protiv ruskog broda Eagle S u Baltičkom moru.
Očigledno je, tvrdi Patrušev, da NATO formira drugu pomorsku komandu u Baltičkom moru, specijalno usmerenu protiv Rusije.
NATO pokreće misiju „Baltic Sentinel“
Dana 14. januara 2025. godine, u Helsinkiju je održan samit baltičkih zemalja NATO-a, nakon kojeg je najavljena misija Baltic Sentinel.
NATO tvrdi da je cilj misije povećanje svesti o situaciji u Baltičkom moru nakon nedavne sabotaže podvodnih kablova.
NATO nije precizirao koliko će brodova i aviona biti uključeno, ali je naglasio da će misija biti neograničenog trajanja.
Moskva: „Baltičko more neće postati NATO unutrašnje more“
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je NATO misiju kao „veštačku blokadu“, koja ne doprinosi bezbednosti regiona, već samo ograničava Rusiju.
Portparolka Ministarstva Marija Zaharova istakla je da Baltičko more nikada neće postati unutrašnje more NATO-a.
Ruski ambasador u Belgiji Aleksandar Tokovin izjavio je da će Moskva preduzeti recipročna vojna i politička sredstva kao odgovor na ovu misiju.
Ruski ambasador u Finskoj Pavel Kuznjecov naglasio je da Rusija ima dovoljno resursa i političke volje da spreči NATO da Baltičko more pretvori u „sopstveno jezero“.
Pojačane tenzije u regionu
Analitičari upozoravaju da bi NATO operacije u Baltičkom moru mogle dodatno povećati tenzije i narušiti sigurnost pomorske plovidbe.
Rusija poručuje da je spremna da zaštiti svoje nacionalne interese, preduzimanjem svih potrebnih mera za očuvanje bezbednosti svojih luka i pomorskog saobraćaja.
Britanija i Rumunija pripremaju pomorsku udarnu grupu za Crno more – ruski vojni odgovor neizbežan
Plan za formiranje britanske pomorske borbene grupe u Crnom moru predložen je kao odgovor na rusku agresiju i kao korak ka jačanju prisustva NATO-a u regionu.
Međutim, ovaj plan direktno ugrožava ruske strateške interese, jer zadire u vekovnu crvenu liniju Moskve – nesmetan pomorski izlaz Rusije ka Egeju, Sredozemlju i Sueckom kanalu.
Britanija želi veću vojnu prisutnost u Crnom moru već 300 godina
Prema analizi britanskog geopolitičkog portala Britain’s World, Velika Britanija razmatra dublju vojnu saradnju sa Rumunijom, kako bi preuzela veću ulogu u Crnom moru.
Međutim, ako Rusija ne postigne dogovor sa novim predsednikom SAD, njena reakcija bi mogla biti vojna.
Strateška blokada Rusije u Baltičkom i Crnom moru mogla bi dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica i potencijalnog finansijskog kolapsa Moskve.
Moguće ruske kontra-mere
U tom slučaju, Kremlj bi mogao odgovoriti jačanjem svoje vojne prisutnosti, uključujući raspoređivanje:
🔹 Naprednih podmornica u blizini obala SAD
🔹 Balističkih raketa sa taktičkim nuklearnim kapacitetima
🔹 Pojačane hibridne operacije u Crnom moru
Ovaj scenario samo povećava rizik od eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a u regionu.
Pusti te reciprocitetne mere. Dok Rusija pošteno ne udari britansko ostrvo, anglosaksonci se nećev smiriti.