Zašto su otkazali izbore u Rumuniji? Britanija sa Bukureštom priprema udarnu pomorsku grupu za Crno More, izazivajući gotovo siguran ruski napad

Pošto će za nekoliko dana u SAD na dužnost stupiti Donald Tramp, Britanci pokušavaju da izvuku „keca iz rukava“, verovatno dovodeći čak i do globalnog sukoba.

Plan o osnivanju pomorske udarne grupe pod vođstvom Velike Britanije u Crnom moru predlaže se kao ključni odgovor na „rusku agresiju“ i kao korak ka jačanju prisustva NATO-a u regionu.

Međutim, taj plan potpuno zanemaruje višedecenijsku crvenu liniju Moskve o neometanom izlasku ruskih ratnih brodova u Egejsko i istočno Sredozemlje, a time i prema Suecu, Persijskom zalivu, sve do Indije.

U tekstu, koji je nedavno objavljen na sajtu Britain’s World (portalu posvećenom geostrateškim temama), razmatra se na koji način bi Velika Britanija mogla da „redefiniše“ geopolitičku situaciju u Crnom moru kroz dublju saradnju sa regionalnim saveznicima poput Rumunije.

Britain’s World nudi ekspertize o globalnom stavu Velike Britanije i objavljuje članke poput „Argument za britansku udarnu grupu u Crnom moru“ autora Džejmsa Rodžersa (James Rogers) i Džordža Skutarua (George Scutaru).

Taj rad naglašava strateški značaj Crnog mora, u kome je Rusija, navodno, agresivnije sprovodila svoju „revizionističku agendu“. Pritom se prećutkuje da projekat NATO flote u Crnom moru postoji već oko dve godine, u saradnji sa obalnim državama regiona, a potpomognut od strane SAD.

U članku se navodi:

„Ako Kijev izgubi rat, ruska pretnja će se povećati; a čak i ako Ukrajinci pobede ili dobiju bezbednosne garancije, ruska pretnja neće nestati. Ako Kremlj zadrži kontrolu nad Krimom, imaće odskočnu dasku za napade na Ukrajinu i za dominaciju Crnim morem.”

Autori opisuju moguće pretnje:

„Blokada obala pod izgovorom pomorskih vežbi, postavljanje pravih ili lažnih mina, intenzivno elektronsko ratovanje, ometanje i falsifikovanje GPS signala, zloupotreba inspekcija brodova, kibernetički napadi, kampanje dezinformisanja…“

Kao odgovor na te „izazove“, članak predlaže zajedničku britansko-rumunsku pomorsku grupu koja bi štitila bezbednost i slobodu plovidbe u Crnom moru. Naročito se naglašava rastući strateški značaj Rumunije, posebno gasni projekat Neptun Deep, koji bi mogao umanjiti evropsku zavisnost od ruskih energenata.

„Rumunija je naročito važna zbog izgradnje velikog gasnog projekta. Do 2027. godine, Rumunija planira da postane najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, koristeći do 100 milijardi kubnih metara iz ovih morskih nalazišta.”

Plan se oslanja i na iskorišćavanje rumunskih brodogradilišta za proizvodnju ratnih brodova u skladu s Montre konvencijom, koja ograničava ponovni ulazak ratnih mornarica u Crno more. Predlaže se korišćenje fregata tipa Type 31 kao ekonomične i višenamenske opcije:

„Flota od četiri fregate klase Type 31, od kojih bi dve nabavila Rumunija, a dve Velika Britanija, mogla bi da pruži značajnu operativnu fleksibilnost, noseći napredne sisteme naoružanja i prilagođene module za misije, uključujući podvodne dronove i opremu za uklanjanje morskih mina.”

U tekstu se čak navodi:

„Dve operativne fregate Type 31 mogle bi da raspolažu s čak 328 projektila, koji bi, u kombinaciji s NATO vazdušnim i kopnenim snagama, činili zavidnu odbrambenu snagu za učvršćivanje saveza u Crnom moru.”

Ovaj dokument na sajtu Britain’s World jasno prikazuje ulogu tog portala u plasiranju strateških analiza o geopolitici, odbrani i spoljnoj politici, i zapravo otkriva planove NATO-a protiv Rusije.

Zašto SAD ne mogu slobodno ući u Crno more?

Tu je Montre konvencija iz 1936. godine, koja sprečava SAD da neograničeno budu prisutne u Crnom moru, postavljajući granice u pogledu tonaže i broja brodova za države koje nemaju obalu na Crnom moru.

Turska (upravlja Bosforom i Dardanelima) tu konvenciju posmatra kao „svetu“, dok Amerika čas kaže da „podržava ažuriranje Montrea“, čas tvrdi da je Crno more „međunarodno more i ne pripada nikome“.

Sve to aludira na američku želju da ukloni barijeru Montrea. Pošto je Crno more zatvoreno more, ključno međunarodno pravno uređenje je upravo Montre konvencija iz 1936, koja definše različita prava i obaveze za Tursku, obalne države Crnog mora i one druge koje koriste moreuze.

Dakle, sadašnji režim Crnog mora, zasnovan na Montreu, onemogućava slobodne i neograničene operacije SAD. Zato Vašington sada promoviše plan zajedno s Velikom Britanijom i Rumunijom.