SAD raspoređuju F-16 na Grenland u sklopu arktičke vežbe: Trampova ideja o kupovini Grenlanda „nije šala“

Sjedinjene Američke Države pojačavaju vojnu prisutnost u Arktiku.

Komandа za protivvazdušnu odbranu Severne Amerike (NORAD) poslala je dva aviona F-16 iz Aljaske na Grenland kako bi, kako navode, „ojačala vojno prisustvo u Arktiku“. Istovremeno, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je interesovanje predsednika Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda „ozbiljna stvar“, a ne šala, prenosi Reuters.

„Ovo nije šala. Ne radi se samo o kupovini zemlje da bismo kupili zemlju. Ovo je u našem nacionalnom interesu i mora biti rešeno“, izjavio je Rubio.

Predsednik Donald Tramp ranije je izrazio želju da Grenland, koji je deo Danske i najveće ostrvo na svetu, uključi u sastav SAD, ističući da je ovaj teritorij „apsolutno neophodan“ za američku bezbednost.

Danska je odbila takav predlog, iako Tramp nije isključio ni upotrebu sile da bi ubedio Kopenhagen da pristane.

Delovanje NORAD-a u Arktiku

Prema izveštaju portala The Aviationist, NORAD je ranije ove nedelje pratio ruske vojne avione u arktičkom regionu. Ruske letelice ostale su u međunarodnom vazdušnom prostoru i nisu ušle u zone identifikacije protivvazdušne odbrane Aljaske ili Kanade, niti u nečiji suvereni vazdušni prostor. Ovaj događaj nije ocenjen kao pretnja.

U okviru svoje misije potpune kontrole arktičkog prostora, NORAD je aktivirao dve vazdušne patrole — jednu kanadsku (dva CF-18 i tanker KC-135) u severnom delu Kanade i jednu američku (dva F-35, jedan E-3 AWACS i dva KC-135) duž obale u području granice Aljaske i Jukona.

Nekoliko sati nakon tih letova, dva F-16 iz Aljaske upućena su na Grenland, u skladu sa sporazumom koji omogućava NORAD-u prisustvo u arktičkoj zoni. Taj potez, prema zvaničnim informacijama, nije odgovor na trenutnu pretnju.

Baza Pituffik (bivša Thule)

Američki F-16 su, kako se pretpostavlja, verovatno stacionirani u bivšoj vazdušnoj bazi Thule, koja je 2023. preimenovana u Pituffik Space Base. Nalazi se oko 1.200 kilometara severno od Arktičkog kruga, što je čini najsevernijom vojnom instalacijom Pentagona.

Ova baza od suštinskog je značaja za misije svemirskog nadzora, rano upozoravanje o raketnim napadima i satelitsko praćenje, ističu američki zvaničnici.

Nedavni potezi SAD u Arktiku, uključujući raspoređivanje F-16 i izjave o „kupovini“ Grenlanda, ukazuju na rastući strateški značaj ove oblasti.

Uz povećano prisustvo ruskih vojnih letelica i sve jaču globalnu konkurenciju za resurse i politički uticaj u Arktiku, Grenland postaje fokus geopolitičkih igara. Kako će Danska i druge sile odgovoriti na ove ambicije SAD, ostaje da se vidi.

Zašto Grenland? Strateški, ekonomski i geopolitički razlozi

Grenland, koji je deo Danske više od 600 godina, danas ima status autonomnog teritorijalnog entiteta. Ostrvo je dom za oko 56.000 ljudi i zavisi od godišnje finansijske pomoći od Kopenhagena u iznosu od milijardu dolara.

Tramp je već tokom svog prvog mandata 2019. godine predložio kupovinu Grenlanda, što je Danska tada odbila. Međutim, ideja o preuzimanju Grenlanda ima čvrste strateške temelje:

• Resursi: Grenland je bogat prirodnim resursima poput nafte i gasa, iako su troškovi eksploatacije izuzetno visoki zbog teških geografskih uslova.
• Kontrola Arktika: Topljenje leda u Arktiku otvara nove trgovačke i vojne rute, zbog čega SAD želi veći vojni i ekonomski uticaj u regionu.
• Geopolitika: Zbog svog položaja u Arktiku, Grenland ima ključni strateški značaj. Američka vojna baza Pituffik na Grenlandu igra važnu ulogu u sistemu ranog upozorenja na balističke rakete.

Mogući scenariji za Grenland

1. Kupovina: Iako većina stanovnika Grenlanda želi nezavisnost, ekonomska zavisnost od Danske čini ovu opciju neizvodljivom bez spoljne pomoći.
2. Asocijacija: Grenland bi mogao postati teritorija u „slobodnoj asocijaciji“ sa SAD-om, slično statusu Maršalskih Ostrva, što bi omogućilo Pentagonu ekskluzivni vojni pristup regionu.
3. Aneksija: U najkontroverznijem scenariju, SAD bi mogle koristiti ekonomski pritisak ili vojnu silu za preuzimanje Grenlanda, što bi dodatno zakomplikovalo odnose s Danskom i Evropskom unijom.

Šta sledi?

Iako je Grenland trenutno autonoman pod danskom kontrolom, ambicije SAD-a da pojačaju vojni uticaj u Arktiku sugerišu da ova teritorija ostaje ključna tačka geopolitike u decenijama koje dolaze.

Danski stručnjak je već izjavio da „ukoliko bi SAD napale Grenland, to bi bio najkraći rat u istoriji“

Da li će Tramp uspeti da ostvari svoje planove ne zavisi toliko od Danske, koliko od međunarodnog odgovora na ovu inicijativu. Da li je realna i kako bi mogla izgledati ‘specijalna vojna operacija’ SAD na Grenlandu, možete pročitati ovde.