Katastrofalni sudar! Američki vojni helikopter Black Hawk i putnički avion American Eagle sudarili se kod Vašingtona

U toku noći 29. januara 2025. godine, došlo je do katastrofalnog sudara u vazduhu iznad reke Potomak, nedaleko od Vašingtona (D.C.), u kojem su učestvovali putnički avion American Eagle Flight 5342 i američki vojni helikopter Sikorsky UH-60 Black Hawk.

Someone tell me how this is not intentional ?

A Blackhawk casually running into an American Airlines passenger plane?

Come on. #planecrash #potomac #DC #Reagan

pic.twitter.com/XqOM6X1GkT

— Mike (@PantherMike182) January 30, 2025

Ovaj nesvakidašnji incident izazvao je veliku akciju potrage i spasavanja, kao i ozbiljnu zabrinutost u pogledu bezbednosti vazdušnog saobraćaja u glavnom gradu Sjedinjenih Država.

Letovi i detalji sudara

• Avion: Bombardier CRJ700, kompanije PSA Airlines (u okviru American Eagle brenda)
• Ruta: Vičiti (Kanzas) – Aerodrom Ronald Regan Vašington (DCA)
• Broj osoba u avionu: 60 putnika i 4 člana posade
• Vreme poletanja: Oko 18:00 časova (CST)
• Očekivana putanja: Standardni prilaz pisti 33, iznad reke Potomak

UH-60 Black Hawk (pozivni znak PAT25)

• Polazak: Fort Belvoir, Virdžinija
• Misija: Rutinska vojna obuka u blizini reke Potomak
• Broj osoba u helikopteru: 3 vojnika

Prema preliminarnim podacima sa radara, oba vazduhoplova su se kretala na sličnim visinama i ukrštala su im se putanje, što je dovelo do sudara nešto posle 20:40 časova.

Sudar je zabeležen i veb-kamerom na zgradi Centra Kenedi (John F. Kennedy Center for the Performing Arts), gde se videla kratka vatrena staza nakon kontakta. Očevici su prijavili glasan prasak i pad delova letelica u reku.

Hitne službe – uključujući vatrogasne čamce i ronioce – reagovale su odmah po prijavi događaja. Prvi izveštaji ukazuju na više žrtava, ali tačan broj još uvek nije potvrđen zbog kompleksnosti spasilačke operacije i teških uslova na licu mesta.

Avio-kompanija PSA Airlines i American Eagle let 5342

PSA Airlines, regionalni avio-prevoznik u okviru brenda American Eagle, upravlja flotom koja se sastoji isključivo od Bombardier-ovih mlaznih aviona. Kompanija dnevno obavlja preko 600 letova ka skoro 100 destinacija u ime American Airlines-a.

Let 5342 je bio deo tih operacija i obavljao se avionom Bombardier CRJ700 (registracija N709PS), proizvedenim 2010. godine. Prema dostupnim informacijama, letelica je imala urednu istoriju održavanja i nije pokazivala tehničke probleme pre poletanja.

Kontrola letenja i pitanja bezbednosti u Vašingtonu

Vašington (D.C.) je poznat po izuzetno gustoj i strogo regulisanoj zoni vazdušnog prostora, zbog blizine brojnih nacionalnih spomenika, vladinih zgrada i vojnih baza.

Uprkos strogim protokolima Federalne vazduhoplovne administracije (FAA) za upravljanje mešovitom civilnom, privatnom i vojnom avijacijom, ovaj nesrećni događaj ukazuje na verovatne nedostatke u postojećem sistemu kontrole letenja.

Jedna od ključnih briga odnosi se na koordinaciju između civilnih i vojnih letova. Postoje protokoli za osiguranje bezbedne razdaljine i komunikacije, ali se čini da je došlo do propusta, bilo da je reč o ljudskoj grešci, lošoj komunikaciji ili tehničkom kvaru. Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja SAD (NTSB) pokrenuo je opsežnu istragu kako bi utvrdio tačan uzrok sudara.

Ljudski faktor i cirkadijalni ritmovi

Kognitivne i psihološke performanse članova posade i kontrolora leta u velikoj meri zavise od cirkadijalnih ritmova – prirodnih bioloških procesa koji regulišu ciklus spavanja i budnosti.

Iako se “prozor cirkadijalnog minimuma” najčešće javlja u ranim jutarnjim časovima, dugotrajne smene i nedovoljno sna mogu uticati na budnost i brzinu reakcije u bilo koje doba dana.

Apparent flight path of Blackhawk helicopter that appears to have been attempting to hit an aircraft.
What an awful tragedy. #BlackHawk #flightpath #AA5342 #dccrash #blackhawkcrash pic.twitter.com/UpU7M2a497

— Pete Newell (@pete40460) January 30, 2025

Učesnici u ovom događaju radili su u večernjim časovima (oko 20:40), što ne spada u klasičan period cirkadijalnog minimuma, ali to ne isključuje umor i druge faktore povezane sa ljudskim greškama. Pomenuti NTSB će, po svoj prilici, detaljno ispitati raspored i nivo umora svih uključenih u let i kontrolu kako bi procenio njihov uticaj na nesreću.

Zašto je veštačka inteligencija važna u kontroli letenja?

Ova tragedija iznova otvara pitanje unapređenja sistema kontrole vazdušnog saobraćaja, posebno u gusto naseljenim i prometnim područjima poput Vašingtona. Jedno od potencijalnih rešenja je primena veštačke inteligencije za nadzor i koordinaciju letova:

• Analiza velikih količina podataka u realnom vremenu
• Predikcija konflikata na osnovu istorijskih šablona i trenutnih podataka
• Podrška donošenju odluka za sprečavanje sudara u kritičnim situacijama
• Neprekidna efikasnost – Veštačka inteligencija nije podložna umoru, promenama raspoloženja ili smanjenju koncentracije

U složenim zonama kao što je vazdušni prostor Vašingtona, veštačka inteligencija bi mogla obezbediti bolju preglednost situacije i smanjiti mogućnost ljudske greške. Uvođenje takvih sistema, međutim, zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu, obuku osoblja i nova regulatorna pravila.

Ključni izazovi i budući koraci

Dok su prednosti veštačke inteligencije u kontroli leta brojne, izazovi su i dalje prisutni:

1. Pouzdanost sistema – Potrebno je razviti robusne algoritme koji tačno reaguju i na nepredviđene situacije.
2. Regulatorni okvir – Uspostavljanje standarda i pravila za upotrebu eštačke inteligencije u civilnoj i vojnoj avijaciji.
3. Obuka – Kontrolori leta i piloti moraju savladati rad sa novim tehnologijama, kao i granice i mogućnosti veštačke inteligencije.

S obzirom na ozbiljnost katastrofe iznad reke Potomak, jasno je da je reforma sistema vazdušne kontrole hitno potrebna. Upotreba naprednih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, mogla bi znatno unaprediti bezbednost i sprečiti ponavljanje sličnih incidenata u budućnosti.

UH-60 Black Hawk

Sikorsky UH-60 Black Hawk je postao operativan 1978. godine. Poseduje sistem glavnog i repnog rotora, svaki sa četiri lopatice.

Dizajniran sa idejom da je bezbednost  ključni faktor, odnosno, nakon udara, trup se postepeno gužva u cilju zaštite posade i putnika.

Pokreću ga dva General Electric T700-GE-701C motora. Black Hawk može da dostigne maksimalnu brzinu od 183 km/h. Prima četvoročlanu posadu i 11 vojnika.

UH-60 je dug 19,8 m, visok je 5 m. a prečnik rotora je 16 metara. Maksimala bruto težina je oko 10 tona i ima kuku za teret koja može da nosi do 4 tone. Prostrana kabina se može modifikovati za obavljanje misija medicinske evakuacije, sa kapacitetom od šest nosila.

Dizajniran je za niz aktivnosti, od mirovnih akcija i borbenog napada do pomoći u slučaju katastrofa i medicinske evakuacije. Pokreće ga najnovija avionika i elektronske tehnologije, kao što je GPS.

Ima domet od približno 2200 km kada je opremljen pomoćnim rezervoarima za gorivo a operativni radijus je do 590 km. Opcije naoružanja se kreću od mitraljeza kalibra 7,62 mm i raketa od 2,75 inča, do projektila AGM-114 Hellfire.