Pentagon: Pomoć Ukrajini nije obuhvaćena Trampovim dekretom o obustavi međunarodne podrške

Predsednički dekret Donalda Trampa o 90-dnevnoj pauzi u pružanju međunarodne pomoći ne utiče na vojne programe podrške Ukrajini.

„Bezbednosna pomoć Ukrajini nije obuhvaćena ograničenjima nedavnog izvršnog naloga o obustavi strane pomoći, jer se odnosi isključivo na razvojne programe, a ne na vojnu podršku,“ saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD u svom Glasu Amerike.

Na osnovu ovoga, ugovori za proizvodnju oružja za Ukrajinu u okviru programa USAI (Inicijativa za pomoć Ukrajini), koje je izdala Bajdenova administracija, ostaju na snazi.

Takođe, Trampov specifični nalog ne utiče na planirane isporuke oružja iz američkih zaliha u okviru programa PDA (Predsednička direktna pomoć), koje su prethodno najavljene tokom mandata bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

Uticaj na nemilitarnu pomoć Ukrajini ostaje neizvestan

Međutim, još uvek nije jasno kako će tačno Trampov dekret uticati na nemilitarnu pomoć Ukrajini. Ambasada SAD u Ukrajini nije pružila dodatna objašnjenja na ovu temu, pozivajući se na objavljeni tekst predsedničkog dekreta, prenosi njihova Radio Slobodna Evropa.

Na svom prvom danu mandata, Donald Tramp potpisao je izvršni nalog kojim se na 90 dana suspenduje američka pomoć za programe razvoja u inostranstvu.

Prema ovom nalogu, svi šefovi odeljenja i agencija odgovorni za programe američke razvojne pomoći moraju odmah obustaviti sve alokacije i uplate stranim zemljama i međunarodnim nevladinim organizacijama dok se ti programi ne pregledaju i usklade sa američkom politikom.

Tekst dokumenta naglašava da dodatna američka međunarodna pomoć neće biti pružena na način koji nije u potpunosti usklađen sa spoljnom politikom predsednika Sjedinjenih Država.

Bloomberg: SAD bi mogle učestvovati u mirovnoj misiji u Ukrajini

U drugoj odvojenoj ali povezanij vesti, a prema mišljenju evropskih saveznika Ukrajine, Sjedinjene Države treba da preuzmu aktivnu ulogu u mirovnoj misiji.

Bloomberg navodi da bi Donald Tramp mogao tražiti od Evropske unije da preuzme većinu odgovornosti za sprovođenje „dogovora“ o okončanju sukoba u zamenu za američko učešće.

Tako bi Tramp mogao biti spreman da Kijevu pruži bezbednosne garancije koje zahteva ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Istovremeno, nova administracija Bele kuće protivi se učešću Vašingtona u posleratnoj obnovi Ukrajine.

Ruski stav

Ruska strana insistira na postizanju ciljeva i zadataka svoje specijalne operacije. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksandar Gruško, podsetio je da Moskva namerava da obezbedi garancije koje bi isključile članstvo Ukrajine u NATO-u. Gruško je takođe naglasio da Rusija nema kanale za saradnju sa Severnoatlantskim savezom, a glavnu ulogu posrednika obavlja ruski ambasador u Belgiji.

Poziv na strane mirovne snage

Ranije je tokom obraćanja na Forumu u Davosu predsednik Zelenski istakao potrebu za slanjem stranih mirovnih snaga u Ukrajinu, navodeći da bi bilo potrebno „najmanje 200.000 vojnika, inače ništa neće biti postignuto“.

Međutim, zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume, Viktor Zavarsin, primetio je da se pitanje slanja mirovnog kontingenta u Ukrajinu može razmatrati samo nakon završetka borbenih dejstava.

Uloga SAD u mirovnoj misiji mogla bi imati značajan uticaj na dalji tok pregovora i obnovu Ukrajine, ali ostaje nejasno kako bi Trampova administracija balansirala svoje interese sa zahtevima evropskih saveznika i Kijeva.