Obaveštajci, kao i demineri samo jednom greše. Pisali smo o SOE. Ona je u toku Drugog svetskog rata izvela mnoge uspešne akcije koje su ušle u stručnu literaturu bezbednosne zajednice. Međutim, ova istinita, poduža epizoda, nikako joj ne ide u prilog. Štaviše, reč je o jednom od najtragičnijih poraza ove službe. O čemu je reč?
Ševeningen je zloglasni zatvor koji je nama dobro poznat iz bliske istorije. Međutim, ova zgrada, podignuta 1919. godine na kilometar od obale, svedoči o tragičnom kraju velikog broja engleskih i holandskih obaveštajaca; neki od njih su streljani na dinama u blizini zatvora, kao rezultat neverovatne površnosti, pa i nepromišljenosti nekih rukovodilaca SOE.
Kako se razvijala ova drama koja je u istoriji obaveštajnog nadmetanja dobila naziv ”Engleska igra” (Joseph Schneider, England Game ili još i Operation North Pole, Unternehmen Nordpol)?
Ljubiteljima ovakvih storija ova operacija jeste dokaz se ne završavaju sve zamisli džemsbondovski, uz martini s maslinkom i zanosne lepotice, već pred streljačkim strojem, uveravajući nas da život ponekad zavisi od gotovo nevidljivih sitnica (oznaka na odeći, dugme, ekserčić na čizmi, pogrešan red reči, itd). Tragedija ove priče je u tome što su oni za to najmanje bili krivi.
Da li se Nemcima posrećilo, ili su jednostavno bili profesionalniji od svojih kolega iz SOE? Abver sigurno nije bio mesto za amatere ili partijske kadrove, već za školovane i talentovane kontraobaveštajce. Operacija ”Engleska igra” (ili ”Igra s Englezima”) trajala je od 1942. do 1944. godine, a Englezi čak dve godine nisu mogli da otkriju u kakvu misiju bez povratka šalju svoje obaveštajce!!
Šta se dogodilo? Nemački kontraobaveštajci Herman Giske (Herman Giskes, major, pa potpukovnik, Oberstleutnant) iz Abvera i Jozef Šnajder (Joseph Schneider) iz SD uhvatili su grupu agenata koje su Englezi pripremili i poslali da pojačaju holandski pokret otpora. Od njih je počela igra koja nije mnogo obećavala. Nemci najpre nisu mogli da poveruju da će Englezi tako lako nasesti, ali su ipak pokušali – i uspeli!
Lako su došli do radio-kodova i pojedinačnih šifri svih nivoa. Agenti su učeni kako da se ponašaju kad vide da je situacija bezizlazna. Podsetimo da ni Englezi nisu bili naivni, pa je svaki obaveštajac imao nekoliko rezervnih načina (neprimetnih grešaka u slanju poruka) kojima je mogao da upozori da je ”pao”. Međutim, Nemci su i na to bili spremni.
U svim knjigama koje se bave ovim slučajem (jedna je objavljena i kod nas), ova operacija navedena je kao primer kako ne treba pripremiti i sprovesti obaveštajno-diverzantsku akciju.
Na uverljive poruke koje su kreirali Nemci, a zarobljeni obaveštajci slali (za manje upućene: i Morzeova azbuka ima svoj ”potpis” pa izvežbano uvo odlično razlikuje ko kuca poruku), Englezi i Holanđani su iz pripremnih centara redovno slali agente i opremu. Rezultat?
Pedeset i četiri agenta Nemcima je palo u ruke (doslovno). Samo četvorica su preživela. Na taj način je i holandski pokret otpora ostao bez oružja i prave podrške, pa su Nemci vrlo dugo pružali saveznicima baš u Holandiji veliki otpor nanoseći im velike gubitke. Setimo se i operacije ”Market Garden” koja je takođe bila skandalozno vođena i predstavljala ubedljiv poraz savezničkih snaga.
Pozadina ideje
SOE je, kao što smo već pisali, kao jedan od najvažnijih zadataka imala saradnju s pokretima otpora, posebno u susednim zemljama (Francuskoj, Belgiji, Holandiji). Odeljenje N imalo je zadatak da se bavi Holandijom. Tokom rata ono je promenilo četiri rukovodioca. To su bili R.V. Laming, Čarls Blizard (Charles Blizard – poznat kao Blunt), Sejmor Bingam (Seymour Bingham) i Dobson.
Naspram njih, u Holandiji, nalazili su se pomenuti major Herman Giske (Hermann Giskes) iz Abvera i Jozef Šrajder (Joseph Schreieder) iz SD (Sicherheitsdienst des Reichsführers SS). Glavni problem za ilegalce u Holandiji bila je konfiguracija terena.
Holandija je gusto naseljena, s malo područja odakle bi ilegalci mogli nesmetano da deluju. Obala je bila ravna, plaže minirane i dobro čuvane. Pri tom se ona nije graničila ni sa jednom neutralnom zemljom koja bi joj bila kakva-takva polazna osnova za organizaciju otpora i dugotrajnog dejstva ilegalaca.
Od početka – naopako
Nemci su već krajem leta 1941. godine uhvatili Holanđanina, agenta MI-6. On nije uspeo da uništi veliki broj poruka koje su nađene kod njega, pa je nemački kriptogaf, narednik E.G. Mej, koji je već ovladao sistemom šifrovanja MI-6, njih lako dešifrovao. Već u februaru 1942. godine još dva agenta MI-6 padaju su u ruke Nemcima, pa su oni mogli da svoja znanja iz kriptografije dopune i osveže.
Treba napomenuti da je u to vreme SOE značajno zavisio od MI-6 kada je reč o komunikacijama i kriptografiji. SOE je nastavio da obučava Holanđane kao da je sve u najboljem redu; međutim, agenti su se žalili na nedovoljan i površan oblik obuke. Dobijali su odeću koju su i laici prepoznavali kao tipično britansku, obezbeđenje i prihvat na terenu bilo je loše, a veze nepouzdane. Nije bilo sigurnog skloništa, ni iskusnih saradnika.
Šta su uradili Britanci povodom tih žalbi? Umesto da poprave stanje, oni su holandske polaznike, dobrovoljce, zatvorili! Pustili su ih tek u decembru 1941. godine na insitiranje holandske vlade u egzilu, a ilegalci su potpisali ugovor da će ćutati o pritužbama.
Prva dva agenta spustila su se padobranom u Holandiju noću, šestog na sedmi novembar 1941. godine. To su bili Huub Lauvers (radista) i Tis Takonis (Thys Taconis) diverzant. Lauvers je uhvaćen već šestog marta 1942. godine. Pod budnim okom Nemaca poslao je Londonu dve poruke, ali je izostavio dve bezbednosne provere (namerne greške).
Englezi su ignorisali taj korak u bezbednosnoj proceduri. Čak i kad je Lauvers na svoj rizik poslao dva koda (CAU i GHT – uhvaćen), centrala u Londonu je i to previdela.
Tok operacije ”Engleska igra”
U Lauversovim porukama traženo je da se hitno pošalju novi agenti i zalihe. London je reagovao pozitivno. Agenti i zalihe stizali su noću i bacani padobranom iz prepravljenih bombardera Hendli Pejdž Halifaks.
Vrlo često su korišćeni avioni Vestland Lisander STOL koji su lako i bezbedno sletali na holandska polja. Avioni su poletali iz baze RAF u Tempsfordu. Agente i zalihe Nemci su dočekivali, kako se to obično kaže, ”kao na zakazano”; takoreći su im sletali u naručje.
Nemci su postupali mudro i oprezno. Nisu svi agenti odmah završili pred streljačkim strojem jer bi to bila jednokratna pobeda; gubitak bi se odmah primetio. Oni koji su pristali na saradnju nastavili su da šalju poruke, ali bez bezbednosnih provera.
Prva sumnja došla je od stručnjaka; šef kriptografije SOE, Leo Marks (Leopold Samuel Marks), tvrdio je da je uočio kako nešto nije u redu. Samo su iz Holandije poruke stizale bez grešaka, čak i onih normalnih u kucanju. Holandske poruke bile su isuviše dobre. Čak su ponekad završavane tipično nemačkom komunikacijskom šifrom ”H-H” (Hajl Hitler).
Konačno, Marks je nekom holandskom agentu (koji je emitovao iz dobro čuvane ćelije) poslao namerno iskrivljenu poruku. Smatrao je da običan agent ne bi mogao da je dešifruje, ali da nemačkim šifrantima to ne bi bilo problem.
On je, kao instruktor, bio upućen u nivo znanja agenata. Kada se uverio da je zamka uspela, ambiciozno je prijavio taj slučaj nadležnom starešini. Umesto da se podigne uzbuna na svim nivoima, načelnik mu je napisao da ništa ne preduzima.
Za to vreme Nemci su vešto plasirali vesti da po Holandiji vršljaju agenti SOE i da je za njima raspisana nagrada. Po novinama su objavljivane čitulje poginulih Nemaca, izveštaji iz obijenih skladišta, imena streljanih povodom diverzija, itd.
Konačno je u engleskim vrhovima neko počeo da razmišlja. Najpre su pojedinačno, u različitim razmacima, tražili od nekog agenta da se vrati u Englesku na konsultacije i da će mu poslati avion. Niko se nije oglasio, već su izmišljani povodi za nemogućnost evakuacije, uz najavu rizika da avion sleti. Englezi su nastavili po svome.
Tek u januaru 1943. godine Leo Marks, piše nedvosmislen izveštaj svojim rukovodiocima tvrdeći da su svi agenti SOE ili mrtvi, ili u nemačkim rukama. Čak ni Holanđani nisu bili obavešteni o njegovim sumnjama. Jedan od razloga te sumnjičavosti bila je i međusobna podozrivost i rialstvo između SOE i Tajne obaveštajne službe.
Završetak operacije
Sticajem okolnosti, ujesen 1943. godine dva holandska agenta Piter Durlein (Pieter Dourlein) i Džon Ubink (John Ubbink) uspela su da pobegnu iz zatvora Haaren i nekako stignu do Švajcarske. Tamo su se prijavili holandskoj misiji alarmirajući je svojim saznanjima o ”Engleskoj igri”.
Misija je smesta prosledila informacije u London. Dalja odiseja ova dva agenta nastavila se preko Španije dok nisu stigli do svoje centrale u Londonu. Giske nije odustajao. Očekivao je s pravom da će se oni snaći, pa je preko trećeg agenta poslao poruku da je reč o dvostrukim agentima. Po dolasku u London oni su smesta zatvoreni i ostali su u zatvoru sve do Dana D. Holandska vlada ih je kasnije odlikovala.
Engleskoj igri bližio se kraj već ujesen 1943. godine. Upozorenje da nešto nije u redu stiglo je konačno i iz engleskih redova, pa su konzervativni vrhovi SOE počeli da razmišljaju o tome. Međutim, upozorenje nije stiglo od obaveštajaca, već iz trupe, od iskusnih pilota! RAF je bio taj koji je prvi posumnjao, nezavisno od dojave dva odbegla agenta.
Piloti su primetili da su njihovi avioni sumnjivo savršeno, rutinski, bez ikakvih problema stizali u Holandiju, ali već pri povratku duž puta napadali su noćni lovci Luftvafe, ili ih je dočekivala zasedna PVO, pri čemu su trpeli velike gubitke.
Nije trebalo biti Šerlok Holms da bi se shvatilo kako je u pitanju zamka. Za manje od godinu dana 12 aviona je oboreno prilikom povratka. Piloti nisu bili takvi snobovi kakvim su se pokazali planeri u SOE.
Operacija je zvanično završena na crnohumorni način. Na svetski dan humora, prvi april, 1944. godine Giske (koji je bio svestan položaja na frontu, ali i toga je da ideja isrcpljena) poslao ciničnu, inteligentnu i otvorenu, nešifrovanu poruku centrali SOE. Nju su mogli da čuju čak i radio-amateri i svaki radista širom Evrope. Poruka doslovno glasi ovako:
”Šefovima odeljenja za Holandiju: gospođo Blunt, Bingam i Suks ltd (Succs Ltd), London. U poslednje vreme pokušavate da prestanete da poslujete s nama u Holandiji bez naše pomoći. Mislimo da je ovo prilično nepravedno s obzirom na našu dugu i uspešnu saradnju, pošto nema više slanja pojedinačnih agenata. Međutim, nije važno; kad god dođete u posetu Kontinentu, možete biti sigurni da ćete biti primljeni s istom pažnjom i rezultatima kao i svi ovi koje ste nam do sada slali”.
Posledice
Ukupno je pedset agenata prebačeno u Mauthauzen tokom septembra 1944. godine dok su saveznici napredovali kroz Holandiju. Svi su pogubljeni sem jedne žene. Neizvestan broj njih je, kako smo već naveli, završili na peščanim dinama nedaleko od zatvora. Britanci su 1945. godine zarobili Giskea, ali njega su preuzeli i angažovali Amerikanci.
Ova ”igra” dovela je do višegodišnjeg neslaganja Engleske i Holandije, jer su mnogi holandski političari i članovi vlade, saznavši kako su Englezi nonšalantno slali u smrt njihove sunarodnike, odbili da sarađuju s Engleskom. Imali su razloga za takav stav jer su Englezi u svojoj nadmenosti otišli korak dalje zabranivši svojim trupama da sarađuju s holandskim pokretom otpora za vreme operacije ”Market garden”.
Rezultat i tog debakla znamo. Dok su holandski oficiri uporno ponavljali svoja iskustva kao radni zadatak iz mirnodopskih vežbi, gde su glumili ”plave” ili ”crvene”, odlično znajući gde se može proći, a gde ne, britanski oficiri su pili čaj i pravili se da ih slušaju.
Giske je umro kao slobodan čovek 1977. godine, a ova operacija, pored niza autobiografske i biografske građe, bila je inspiracija za pet igranih filmova, niz dokumentarnih i – razume se – za udžbenike kontraobaveštajnih službi.
Giske je umro kao slobodan čovek…….ološ je sejao zlo koje i danas cveta.