Jel su li Rusi sposobni da naprave masovni prodor na frontu u Ukrajini? Odgovor daje američki general Kavoli, vrhovni komandant u Evropi

Izjave na ovu temu dao je američki general Kristofer Kavoli, vrhovni saveznički komandant u Evropi (Supreme Allied Commander Europe – SACEUR), tokom diskusije na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Rusija trenutno nema vojni potencijal za brzu ofanzivu u Ukrajini zbog problema sa ljudstvom. „Ovo nije političko mišljenje, već vojno“, tvrdi glavni NATO vojnik u Evropi.

Na panelu „Mir kroz snagu“ učestvovali su i švedski premijer Ulf Kristerson, finski predsednik Aleksandar Stub i lider opozicije iz Belorusije Svetlana Tihanovskaja, prema članku objavljenom 21. januara u „Glasu Amerike“.

Prognoza Kavolija za razvoj situacije na frontu

Na pitanje kako bi se situacija na bojnom polju mogla razvijati ove godine, Kavoli je odgovorio da nije zabrinut da će front iznenada pasti i da će Ukrajina brzo izgubiti rat.

„Nisam zabrinut da bi Ukrajina mogla iznenada izgubiti. Ne vidim potencijal za veliki ruski proboj. Ovo nije političko mišljenje, već vojno. To je rezultat situacije na obe strane – efikasne odbrane koju imaju Ukrajinci, ali i poteškoća na ruskoj strani da stvore značajne ofanzivne snage za eventualni veliki proboj.“

Prema generalu Kavoliju, ove godine će u ratu biti znatno više malih ofanzivnih akcija.

„Vidimo da su ruske trupe iscrpljene. Zbog toga je Rusija dovela hiljade vojnika iz Severne Koreje“, naveo je SACEUR Kavoli.

„Verujem da ćemo nastaviti da vidimo napetost između želje za napadom i nedostatka trupa na ruskoj strani“, dodao je Kavoli. „Mislim da će to u velikoj meri definisati sukob i primorati Ruse da se više oslanjaju na sredstva zastrašivanja, kakva smo viđali poslednjih godina.“

Kavoli o smanjenju američke podrške Ukrajini

General Kavoli je takođe procenio kako bi situacija na frontu mogla da se promeni ako nova američka administracija smanji vojnu podršku Ukrajini. Kavoli sumnja da je Ukrajina već dobila svoj poslednji veliki paket vojne pomoći i da će američka podrška prestati.

„Pre svega, to je hipotetičko pitanje, i moramo biti pažljivi sa tim. Drugo, skrenuo bih pažnju na značajan porast evropske pomoći Ukrajini, posebno u oblasti municije. Zabeležen je značajan rast proizvodnje artiljerijskih granata i raketa kod naših evropskih saveznika“, rekao je Kavoli, dodajući da očekuje povećanje podrške Kijevu iz Evrope.

Kako je ranije izvestio „Glas Amerike“, novi predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da pokušava da okonča rat Rusije u Ukrajini „što je pre moguće“, ponovivši tvrdnju da rat „nikada nije ni trebalo da počne“.

Donald Tramp je takođe rekao da Sjedinjene Države pružaju više pomoći Ukrajini nego druge NATO zemlje.

„NATO bi trebalo da plaća više. NATO bi trebalo da plaća 5%“, rekao je Tramp, ponovivši zahtev da zemlje saveza povećaju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a. Nijedna NATO zemlja, uključujući SAD, trenutno ne troši toliko na odbranu.

Kavoli je takođe naglasio da je vojna moć izuzetno važna za očuvanje mira, što je neophodno i za povratak miru ako sukob počne.

Strelkov: Za poraz Oružanih snaga Ukrajine potrebno je još najmanje 500 hiljada obučenih vojnika

Sa druge strane, bivši ministar odbrane DNR-a Igor Strelkov (pravo prezime Girkin) je u intervjuu za ruske medije izneo svoje viđenje trenutne situacije i perspektiva ukrajinskog konflikta.

Prema njegovim rečima, za postizanje odlučujućeg uspeha Rusa u sukobu s Ukrajinom nije dovoljno samo povećati brojnost oružanih snaga, već je potrebno sprovesti sveobuhvatne mobilizacione mere, uključujući obuku i opremanje novih jedinica.

Strelkov je naglasio da se pojam mobilizacije često pogrešno shvata i predstavlja kao stihijsko „hvatanje“ nespremnih građana radi njihovog slanja na front. Zapravo, prema njegovom mišljenju, efikasna mobilizacija podrazumeva sveobuhvatan pristup, koji uključuje obuku, snabdevanje i formiranje novih vojnih jedinica.

„Smatram da je za poraz Oružanih snaga Ukrajine i likvidaciju ‘Ukrajine’ potrebno dodatno staviti u službu (obuči ih i opremiti svime što je potrebno, formirati dodatne vojne jedinice i sastave) najmanje 500 hiljada muškaraca sposobnih za služenje na frontu“, naglasio je on.

U okviru rasprave o mogućim rokovima završetka sukoba, Strelkov je izrazio skepticizam prema mogućnosti brzog okončanja borbenih dejstava. Na pitanje da li bi vojna operacija mogla da se završi već 2025. godine, odgovorio je:

„Mir može biti različit — sramotan ili pobednički. Važno je ostvariti pobedu ne prema verziji službenih propagandista, već u stvarnosti. ‘Maskirati’ poraz kao pobedu ionako neće uspeti.“

Strelkov: “Za Ukrajinu je zadržavanje dela ruske teritorije stvar principa”

Strelkov je istakao da je Kijevu od suštinskog značaja da zadrži položaje na tim sektorima, što objašnjava aktivno usmeravanje najboljih jedinica i tehnike Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u te oblasti.

Prema njegovim rečima, ukrajinske snage pokazuju visok nivo otpora i redovno prelaze u kontraofanzive, što otežava ofanzivne operacije ruske vojske.

Sa druge strane, ruska armija je prinuđena da vodi frontalne napade, što je, prema Strelkovu, posledica nedostatka resursa za izvođenje većih i složenijih operacija. Naveo je da je izostanak strateškog obuhvata od strane Rusije rezultat nedovoljne mobilizacije i ograničenih mogućnosti za prebacivanje rezervi.

„Prinuđeni smo da napadamo ’u čelo’, jer komanda nema na raspolaganju snage za sprovođenje složenijih manevara. Ovo je direktno povezano s time što neophodne mobilizacione mere nisu sprovedene“, naglasio je on. Strelkov je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućih dugoročnih posledica trenutne situacije.

Ruske trupe prioritet daju pravcu Pokrovsk

Prema najnovijim tvrdnjama Generalštaba Ukrajine, ruske trupe su prioritet stavile na pravac Pokrovsk. Otprilike polovina dnevnih borbenih sukoba na liniji fronta odvija se u zoni Pokrovska, na frontu maksimalne širine od 40 km od ukupno preko 1.200 km.

Poslednjih dana, ruske snage izgleda da su ponovo počele da koriste taktiku napada sa većim ešalonima, od čete do bataljona, te zapadni analitičari misle da pokušavaju postići neke važne ciljeve pre nego što dođe do mirovnih pregovora sa SAD.