Zašto isporuka „čuda od tehnologije“, nemačke samohodne haubice Kijevu, nije izazvala očekivani odjek?

Tokom sukoba u Ukrajini, posebno od leta 2022. godine, ukrajinska propaganda često je promovisala ideju o navodnoj tehnološkoj nadmoći svojih snaga opremljenih zapadnim oružjem.

Međutim, stvarnost je često demantovala takve tvrdnje. Oružje koje je predstavljano kao „čudo-tehnologija“ obično bi se pokazalo kao standardna oprema sa svojim prednostima i nedostacima, dok bi ukrajinske snage često lošom upotrebom uništile reputaciju tih sistema.

Ovaj obrazac se nastavlja i danas, što je postalo očigledno prilikom nedavne isporuke najnovije nemačke samohodne haubice RCH-155 ukrajinskoj vojsci, o kojoj smo pisali.

Iako je ceremonija održana 13. januara 2025. godine u sedištu nemačko-francuskog vojnog konzorcijuma KNDS u Kaselu, događaj nije izazvao veliko interesovanje, čak ni kada je nemački ministar odbrane Boris Pistorius lično predao haubicu ukrajinskom ambasadoru.

Tehnološka inovacija ili nedovršen koncept?

Na papiru, RCH-155 izgleda kao vrhunski artiljerijski sistem:

• Postavljena na modularno šasiju oklopnog transportera Boxer, haubica obećava mobilnost i jednostavno održavanje.
• Automatski sistem omogućava posadi od samo dva člana da upravlja sistemom, dok haubica ima mogućnost ispaljivanja do devet granata u minuti.

Međutim, praktična pitanja bacaju senku na ova obećanja:

1. Problemi sa stabilnošću: Zbog snažnog trzaja pri ispaljivanju, pitanje je koliko će šasija i elektronika sistema biti otporni na habanje tokom intenzivne upotrebe.
2. Pouzdanost u borbi: Standardna nemačka haubica PzH 2000, koja je znatno robusnija, pokazala se kao „osetljiva“ na ukrajinskom ratištu, gde intenzivna upotreba brzo dovodi do kvara.
3. Visoka cena: Sa cenom od 12 miliona evra po jedinici, RCH-155 je najskuplji serijski artiljerijski sistem na svetu, što dodatno pojačava očekivanja koja sistem možda neće moći da ispuni.

RCH-155 na ukrajinskom frontu – budućnost neizvesna

Iako je prva haubica simbolično predata, ona će ostati u Nemačkoj radi obuke ukrajinskih posada. Planirano je da šest jedinica bude isporučeno do leta, dok će ostatak narudžbine od 54 haubice stići do kraja 2025. godine, u najboljem slučaju.

Međutim, realno je očekivati da će ove jedinice na front stići tek 2026. godine, ukoliko ne budu uništene tokom transporta ili ih ne nadmaši novo oružje za protivbaterijsku borbu.

Sudbina ovih haubica mogla bi biti slična onoj tenkova Abrams, koji su trpeli gubitke pre nego što su uspeli da naprave značajan efekat na ratištu.

Propaganda i tržište – ključni faktori za opstanak RCH-155

Nemački proizvođači, suočeni sa rastućom konkurencijom, moraju da opravdaju visoke troškove i tehničke nedostatke ovog sistema kako bi osigurali buduće ugovore sa NATO saveznicima.

Iako su francuski CAESAR i švedski Archer već dokazali svoju efikasnost, sudbina RCH-155 zavisi od sposobnosti ukrajinskih snaga da ga efektivno koriste.

Međutim, pitanje je da li će ovaj sistem ispuniti očekivanja ili postati još jedan primer neuspelih zapadnih „čuda-tehnologije“ na ukrajinskom frontu.

RCH-155 haubica dolazi sa velikim obećanjima, ali i još većim rizicima. Njena budućnost zavisi ne samo od tehničkih performansi već i od uspeha u ispunjavanju propagandnih i tržišnih ciljeva.

Da li će ova „inovacija“ opstati na ratištu, ili će ostati samo skupa greška – pokazaće vreme.