Prema ruskim izvorima, u fabrici Votkinsk sprovodi se obimno proširenje: gradi se pet novih zgrada, 20 postojećih objekata se modernizuje, a planirano je zapošljavanje dodatnih 1.200 radnika.
Ova velika investicija ukazuje na to da će Votkinsk verovatno biti glavno mesto za proizvodnju nove hipersonične balističke rakete Orešnik, koja je, iako obavijena velom tajne, ključni element ruskih strateških ambicija.
Zapadni vojni analitičari već spekulišu o posledicama povećanja proizvodnje u Votkinsku, ističući da se grad sve više nameće kao centralna tačka ruskog programa naoružanja sledeće generacije.
Potvrda o operativnoj upotrebi rakete Orešnik
Dana 21. novembra 2024. godine, na obodu grada Dnjepar, fabrika Južmaš u Ukrajini pogođena je ruskom balističkom raketom.
U početku su detalji bili oskudni, ali je kasnije, kako od ruskih izvora tako i od predsednika Vladimira Putina, potvrđeno da je reč o raketi Orešnik. NATO je istog dana organizovao hitan sastanak nakon upotrebe najnovijeg ruskog hipersoničnog projektila.
Ovaj događaj bio je prekretnica jer je označio prvu zvaničnu potvrdu o operativnoj upotrebi Orešnika u borbi. Putin je kratko izjavio da su testiranja sistema prošla uspešno, a da sredstva za suprotstavljanje ovom oružju ne postoje.
Nedelju dana kasnije, 28. novembra, Putin je objavio da raketa Orešnik ulazi u masovnu proizvodnju, što je iz korena promenilo ravnotežu moći u regionu.
Masovna modernizacija fabrike Votkinsk
“Tri zgrade su već u izgradnji, dve će uskoro početi, a još dvadesetak objekata biće detaljno renovirano i rekonstruisano. Uz to, zaposleni će morati da instaliraju i puste u rad oko 2.000 novih mašina i opreme – od alatnih mašina do peći različitih modela,”
izjavio je Aleksandar Brečalov, šef Udmurtije.
Osnovana 1759. godine, fabrika Votkinsk važi za stub odbrambene industrije Rusije. Ulaganja u ovom obimu, posebno pod teretom zapadnih sankcija, ukazuju na to da Rusija daje prioritet proizvodnji hipersoničnih sistema kao što je Orešnik.
Proces modernizacije fabrike započeo je mesecima pre prvog lansiranja, sugerišući da je Orešnik oduvek bio deo šireg strateškog plana.
Značaj rakete Orešnik u ruskoj vojnoj doktrini
Moskva je, prema izveštajima, čak obavestila Vašington o planiranom lansiranju 21. novembra, što dodatno naglašava značaj ovog oružja za rusku vojnu doktrinu. Nedugo zatim, predsednik Putin je istakao da ulazak rakete Orešnik u serijsku proizvodnju može da redefiniše odnose moći u regionu.
Ipak, mnoga pitanja o poreklu i stvarnim sposobnostima rakete ostaju bez zvanične potvrde. Stručnjaci na Zapadu nastavljaju da spekulišu, dok je tek u decembru “Roskosmos” zvanično priznao da je Orešnik njihova raketa.
“U pogledu sistema visoke preciznosti, u protekle dve ili više godina značajno smo povećali proizvodnju ovakvih oružja. Što se tiče Orešnika, imamo sve potrebne kapacitete da Ministarstvu odbrane isporučimo traženi broj,”
, izjavio je Jurij Borisov, šef “Roskosmosa”
Tehničke karakteristike: Hipersonični balistički sistem
Raketa Orešnik se često opisuje kao napredna raketa srednjeg dometa (IRBM), verovatno izvedena iz ranije prikazane interkontinentalne rakete RS-26 Rubež. Ključne tačke:
- Hipersonična brzina: Prema izveštajima, Orešnik može da dostigne brzinu do 11 Maha, što je čini jednom od najbržih raketa na svetu.
- Manevar u letu: Ovako visoke brzine, u kombinaciji sa mogućnošću da menja putanje, čine otkrivanje i presretanje gotovo nemogućim.
- MIRV sposobnost: Orešnik nosi više bojevih glava nezavisno usmerenih (MIRV), što omogućava istovremeno gađanje više ciljeva. Raketa nosi šest bojevih glava dok svaka ima još toliko podmunicije.
- Domet od 500 do 5.500 km: Raketu svrstava u kategoriju IRBM, pokrivajući sve ključne geostrateške oblasti Evrope i Azije.
Reakcije Zapada i strateški odjek
Zapadni zvaničnici izražavaju zabrinutost zbog ruskog tehnološkog napretka i mogućnosti masovne proizvodnje rakete Orešnik, pogotovo jer Rusija često zavisi od zapadne tehnologije.
Pentagonski zvaničnici ističu da je raketa “eksperimentalna” i da je ovo prva upotreba takvog sistema na bojnom polju, ali dodaju da čak i mali broj ovakvih raketa može stvoriti značajne geopolitičke posledice.
NATO i odbrambeni sistemi
Analitičari smatraju da bi Orešnik mogao da preoptereti višeslojnu vazdušnu odbranu NATO-a. Visoke brzine i manevarske sposobnosti užasno otežavaju pravovremenu detekciju i čine presretanje nemogućim, posebno ako raketa nosi više bojevih glava ili lažne mete.
Ubrzana trka u naoružanju
Orešnik predstavlja simbol nove faze trke u naoružanju — hipersonične tehnologije su poništile značaj postojećih sistema PVO, dakle zahtevaju drugačiji pristup kolektivnoj bezbednosti.
Nedostatak detaljnih informacija na zapadu još više povećava njihovu neizvesnost, dok se vojni eksperti trude da razumeju kompletne sposobnosti ove rakete.
Šta sledi kada je reč o raketi Orešnik?
Dok se obimna modernizacija Votkinska nastavlja i raketa Orešnik ulazi u serijsku proizvodnju, ostaje pitanje do koje mere će ova tehnologija uticati na globalne bezbednosne odnose.
Kako na zapadu nemaju skoro nikakve precizne informacije o ovom ruskom superoružju, a informacije dobijaju isključivo na propagandnu kašičicu, sve to dodatno doliva ulje na vatru.
Orešnik pokazuje da Rusija ulaže značajne napore u razvoj hipersoničnih oružja, naglašavajući potrebu za novim strategijama odbrane i verovatno za ažuriranim međunarodnim sporazumima o kontroli naoružanja.
Kao ključno oružje koje bi moglo oblikovati sledeću generaciju ratovanja, Orešnik simbolizuje promenu paradigme u savremenim vojnim sukobima, gde brzina i preciznost sve više redefinišu ravnotežu moći.
