U Ukrajini poginuo danski F-16 instruktor: Presudila mu ruska kvazibalistička raketa 9M72 Iskander-M

Kao rezultat raketnog udara na centar za obuku Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u Krivom Rogu, poginuo je danski pilot-instruktor Jep Hansen. Prema podacima bezbednosnih struktura, Hansen je bio poznat kao stručnjak za eksploataciju lovaca F-16 i nalazio se u Ukrajini radi obučavanja ukrajinskih pilota.

O ovom incidentu izveštavaju brojni mediji kako zapadni tako i ruski poput TASS-a. Raketni udar izveden je visoko preciznim operativnim taktičkim kompleksom „Iskander-M“. Kako se precizira, cilj je bila zgrada zatvorenog univerziteta koju su Oržane snage Ukrajine koristile kao centar za obuku i kasarnu za stacioniranje vojnog osoblja.

Prema izveštajima, raketni napad bio je dvostruk: prva raketa uništila je gornje spratove zgrade, druga je dokrajčila uništenje objekta. Posle pogotka raketa, deo zgrade je u potpunosti srušen, a sam objekat je pretrpeo znatnu štetu, što je dovelo do njegovog rušenja.

Ranije su mediji izveštavali da su zidovi ovog centra za obuku već bili napukli nakon prethodnih granatiranja, te da je rušenje postalo neizbežno posle novog napada.

Smrt Jepa Hansena privukla je pažnju međunarodne javnosti, jer je njegov rad u Ukrajini bio vezan za obuku ukrajinskih pilota za eksploataciju lovaca F-16. Ovi avioni deo su vojne pomoći koju Ukrajina dobija od zapadnih saveznika u cilju suprotstavljanja ruskoj agresiji.

Danska, kao jedan od ključnih partnera u obuci i podršci ukrajinskim vazdušnim snagama, već je najavila predaju F-16 Ukrajini. U isto vreme, angažovanje zapadnih instruktora, poput Hansena, predstavljalo je jedan od važnih koraka u realizaciji ovog programa.

Danski F-16 u Ukrajini

Danska i Holandija prve su poklonile Ukrajini američke lovce F-16, koje su ove države nabavile 1980-ih godina, a sada povlače u korist naprednijeg modela F-35A. Primopredaja je počela 1. avgusta, što je znatno poboljšalo ukrajinske vazdušne sposobnosti.

Međutim, gubitak prvog F-16 u ukrajinskoj službi pod nerazjašnjenim okolnostima samo nekoliko nedelja kasnije pokrenuo je pitanja o izazovima koji prate prelazak na ovu letelicu.

I Danska i Holandija dale su Ukrajini dozvolu da koristi svoje F-16 u dubinskim napadima na rusku teritoriju. Ipak, ograničen dolet, zastarela senzorska oprema i nedostatak dalekometnog naoružanja navode se kao faktori koji ograničavaju operativnu efikasnost aviona.

Kako bi to prevazišli, predviđene su modifikacije, uključujući moguće integrisanje dalekometnih raketa poput američkog sistema JASSM, koji bi uveliko poboljšao ofanzivni domet.

Suštinska razlika između F-16 i ukrajinskih aviona sovjetskog porekla, kao što su MiG-29, izazvala je raspravu o brzini prekvalifikacije pilota. Spekuliše se da bi NATO plaćenici ili stručnjaci mogli rukovoditi ovim naprednim sistemima, slično načinima u kojima je bilo angažovanja stranih stručnjaka za rukovanje sofisticiranom tehnikom poput sistema PVO Patriot.

Zapadni savetnici, stručnjaci logistike, učesnici u borbama i razni drugi kadrovi imaju sve veću ulogu još od eskalacije sukoba početkom 2022. The New York Times je izvestio da su NATO komandosi iz zemalja poput Velike Britanije, Francuske, Kanade i Litvanije aktivno učestvovali u Ukrajini, ne samo u obuci trupa, već i u obezbeđivanju neometane isporuke oružja i pomoći.

NATO instruktori i dalje umešani

Prema članku New York Times-a od 19. maja 2024, NATO razmatra mogućnost slanja trupa u Ukrajinu kako bi obučili ukrajinsko vojno osoblje. Ovaj potez dodatno bi produbio uključenost SAD i Evrope u sukob.

Ukrajinska vlada zahteva da SAD i NATO pošalju instruktore koji bi pomogli u obuci 150.000 regruta namenjenih prvim linijama fronta. Dok se Bela kuća javno protivi slanju takvih instruktora, general Čarls K. Braun mlađi (Charles Q. Brown Jr.), načelnik Združenog generalštaba, smatra da je to neizbežno.

Jedan od izazova raspoređivanja NATO instruktora u Ukrajini jeste potreba za preusmeravanjem ograničenih sredstava protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitili od ruskih vazdušnih i raketnih napada, što bi SAD moglo još više uvući u rat.

Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je pokrenuo ideju o slanju NATO trupa u Ukrajinu u februaru 2024. godine, naglasivši da takvu ideju ne treba isključiti. Od tada su Estonija i Litvanija izrazile podršku za slanje instruktora ili pomoćnih trupa radi smanjenja opterećenja ukrajinskih vojnika na frontu.

Međutim, Bela kuća je i dalje uverena da neće poslati američke vojnike u Ukrajinu, uključujući instruktore, i apelovala je na NATO saveznike da ne čine isto.

Kobna smrt danskog F-16 pilota i gubici Zapada

Uloga zapadnih vojnih instruktora proteže se na razne vidove obuke: programiranje i održavanje visokotehnološkog oružja, borbene tehnike, deminiranje i medicinsku pomoć. Dok se većina tih obuka sprovodi van Ukrajine, postoji mogućnost proširivanja programa direktno na teren, uprkos rizicima koje to nosi.

Dok prelazak na F-16 možda bude manje težak od prilagođavanja posada PVO sistema na zapadnu tehnologiju, angažovanje međunarodnih ugovarača nastavlja da bude važno.

Ipak, smrt danskog pilota F-16, Jepa Hansena, nije jedinstven slučaj u ratu između Rusije i Ukrajine. Prema raznim izvorima, zapadni vojni instruktori, oficiri i dobrovoljci koji su učestvovali na ukrajinskoj strani pretrpeli su gubitke tokom sukoba. Na primer, u aprilu 2023. objavljeno je da je od približno 70 francuskih dobrovoljaca na strani Ukrajine, najmanje 10 poginulo.

U julu 2024, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je udar Iskandera-M u Harkovskoj oblasti uništio skoro 50 zapadnih instruktora i plaćenika.

U septembru 2024. izvestilo se o ruskom napadu na centar za obuku u Poltavi, gde je preko 300 ukrajinskih boraca, uključujući strane instruktore, ubijeno ili ranjeno.

Iako se glavni deo obuke odvija van Ukrajine, postoje predlozi da se deo tih programa prebaci direktno na ukrajinsku teritoriju.

Britanski ministar odbrane sugeriše da bi obuka ukrajinskih snaga na bazama u zapadnoj Ukrajini, daleko od fronta, bila bolji način da se odgovori na potrebe Ukrajine. Ipak, britanski zvaničnici izražavaju zabrinutost da bi takvi potezi učinili britanske instruktore metama ruskih raketnih napada.

9M723 – „Iskander-M“ kvazibalistička raketa

Raketa 9M723 je kvazibalistički projektil namenjen korišćenju uz ruski raketni sistem Iskander-M. Dužina joj je otprilike 7,2 metra, a prečnik oko 0,95 metara, dok masa rakete iznosi oko 3.800 kilograma, od čega bojeva glava čini oko 480 kilograma.

Koristi čvrsto gorivo, omogućavajući brzine oko Maha 7, što je čini izuzetno brzom i opasnom na bojnom polju. Ta brzina omogućava raketi da brzo stigne do cilja, smanjujući vreme koje neprijateljski PVO sistemi imaju za reakciju.

Projektil koristi kombinaciju inercijalnog i terminalnog navođenja, obezbeđujući visoku preciznost. Njena kvazibalistička putanja ključni je faktor koji omogućava da raketa manevriše tokom srednjeg dela leta i pravi korekcije u završnoj fazi. Ova sposobnost otežava praćenje i obaranje rakete od strane protivničkih PVO sistema.

9M723 može da nosi različite vrste bojevih glava, svaku namenjenu određenim ciljevima. One uključuju fragmentaciono-fugacione bojeve glave efikasne protiv ljudstva i lakih vozila, kasetne bombe za napad na veće formacije neprijateljske tehnike, kao i kumulativno-fugacione bojeve glave namenjene uništavanju oklopnih ciljeva poput tenkova i utvrđenja.

Pored konvencionalnog punjenja, 9M723 može poneti elektromagnetnu pulsnu bojevu glavu koja onesposobljava neprijateljsku elektroniku i remeti komunikacije, pa čak i nuklearnu bojevu glavu, čime se dostiže strateška komponenta odvraćanja.

Projektil se lansira sa mobilne platforme, omogućavajući veću fleksibilnost u razmeštanju i poboljšavajući šanse za preživljavanje u neprijateljskom okruženju.

Svestranost 9M723, kako u pogledu različitih bojevih glava tako i u pogledu sposobnosti da izbegne obaranje zahvaljujući putanji i brzini, čini ga moćnim oružjem u savremenim sukobima za rusku vojsku.