Problemi sa dronovima u Nemačkoj eskaliraju: letelice primećene čak i iznad nuklearnih objekata.
Kao što je ranije izveštavano, nemačka vojska redovno registruje prelete misterioznih dronova iznad vojnih i energetskih objekata širom Nemačke. Nakon višemesečnih rasprava, nemačka vlada je donela odluku da odobri obaranje ovih bespilotnih letelica od strane nemačke vojske.
Uslovi za obaranje dronova
Iako je kabinet nemačkog kancelara Olafa Šolca 15. januara ove godine odobrio ovu meru, odluka mora da dobije saglasnost saveznog parlamenta pre nego što bude primenjena.
Prema predlogu nove legislative, nemačka vojska će imati ovlašćenje da obara nepoznate dronove koji lete iznad kritične infrastrukture i vojnih objekata u zemlji.
Konkretno, vojska će imati pravo da upotrebi oružje protiv dronova koji predstavljaju pretnju za infrastrukturu ili ljudske živote, a koje policija nije u mogućnosti da neutralizuje.
Smatra se da su višestruke povrede nemačkog vazdušnog prostora od strane misterioznih dronova povezane s pokušajima ruske sabotaže i izazivanja panike. Ipak, do sada nije bilo čvrstih dokaza koji bi potvrdili ovu pretpostavku.
“Dronovi koji krše nemački vazdušni prostor i lete nesmetano iznad kritične infrastrukture i vojnih objekata su toliko brojni da policija nema resurse da se izbori sa svim slučajevima,” izjavio je predstavnik nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Povećanje učestalosti incidenata
Prvi preleti neidentifikovanih dronova primećeni su ubrzo nakon početka rusko-ukrajinskog rata, ali poslednjih meseci ovakvi incidenti navodno postaju sve učestaliji.
Nemačka vlada već mesecima razmatra primenu novih mera za borbu protiv ovih dronova vojnim sredstvima. Međutim, nemački ustav je izuzetno strog i u velikoj meri ograničava upotrebu vojne sile unutar granica države.
Izgleda da su Šolc i njegov tim pronašli način da legalizuju upotrebu vojne sile za obaranje ovih dronova. Ipak, kako je već naglašeno, odluka mora da prođe kroz nemački parlament pre nego što bude zvanično sprovedena.
Nemačka se priprema za mogući rat protiv Rusije do 2028. godine
Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Nemačke upozorilo je da bi Rusija mogla predstavljati ozbiljnu vojnu pretnju NATO-u do 2028. godine. Prema podacima koje je objavio nemački list Welt, Moskva značajno jača svoj vojni potencijal, koristeći situaciju u Ukrajini kao platformu za jačanje svojih pozicija.
Pozivajući se na nemačke vojne analitičare, izveštava se da Rusija planira da do 2026. godine uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom. Ovo, kako smatra Ministarstvo odbrane Nemačke, može poslužiti kao osnova za dalja ofanzivna dejstva, pri čemu se ruska vojska već naoružava iznad trenutnih potreba na ukrajinskom frontu.
„Ruska vojska mesečno dobija više tenkova, municije, raketa i dronova. Proizvodnja nastavlja da raste, magacini se pune. Iako nema direktnih dokaza da se Rusija priprema za napad, očigledno je da stvara sve uslove za to“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane, Frojding.
Rast ruske odbrambene industrije
Prema izveštajima, ruska odbrambena industrija beleži značajan rast. U poslednjih nekoliko godina proizvodnja tenkova i oklopnih vozila udvostručena je, pri čemu značajan deo opreme ide na konzervaciju, a ne na front.
Ovo ukazuje na dugoročnu strategiju usmerenu na jačanje rezervi. Pored tenkova, Rusija intenzivno razvija programe za hipersonično naoružanje, modernizaciju flote i jačanje protivvazdušne odbrane.
Analitičari ističu da je u periodu 2023–2024. godine Rusija povećala proizvodnju borbenih raketa za 40%, što je omogućilo obnovu zaliha iscrpljenih u prvim godinama sukoba u Ukrajini.
Najveći odbrambeni pogoni, poput „Uralvagonzavoda“, prešli su na rad u neprekidnim smenama. Slična situacija zabeležena je i u sektoru dronova, gde Rusija aktivno sarađuje s Iranom.
Reakcija NATO-a
Suočeni s “pretnjom iz Rusije”, NATO pravda svoje korake za jačanje odbrane. U 2024. godini Alijansa je najavila planove za povećanje broja trupa na istočnom krilu za 30%.
U okviru ovog programa, Nemačka i Francuska započele su raspoređivanje novih sistema PVO i savremenih tenkova. Istovremeno, SAD su pojačale svoje prisustvo u Poljskoj i baltičkim državama.
