Tramp će promovisati razvoj nove vrste nuklearne krstareće rakete koja će se lansirati s mora, što će biti doživljeno kao agresivan potez i od strane Kine i od strane Rusije.
Mnogi analitičari vide preuzimanje predsedničke funkcije u SAD od strane Trampa kao ključni trenutak za nuklearno oružje. Napetosti između Sjedinjenih Država i Rusije, dve velike nuklearne sile, su na vrhuncu, dok su dugotrajni sporazumi o kontroli nuklearnog naoružanja urušeni.
Kina, koja je daleko iza Sjedinjenih Država i Rusije po pitanju nuklearnog arsenala, pojačava svoje naoružanje neviđenom brzinom, dok svakodnevno sa zapada slušamo kako Severna Koreja “predstavlja nuklearnu pretnju”, a “nevaljali” Iran je na pragu da ovo naoružanje dobije.
U međuvremenu, vašongtonski mediji navode u relevantnom članku da su SAD usred obimne modernizacije svog nuklearnog arsenala i da će Donald Tramp, kada preuzme funkciju predsednika 20. januara, po drugi put biti odgovoran za njega.
Kontrola nuklearnog naoružanja se urušava
Tokom Hladnog rata 1986. godine, globalne nuklearne zalihe dostigle su više od 70.000 nuklearnih bojevih glava. Sada ih ima oko 12.000.
Ovo smanjenje je uglavnom rezultat niza sporazuma između Sjedinjenih Država i Rusije (ili prethodno Sovjetskog Saveza), dve države koje drže većinu tih bojevih glava.
Međutim, poslednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije, New START, ističe u februaru 2026. godine.
„Ako ovaj sporazum istekne bez zamene, biće to prvi put za 50 godina da nemamo dogovorena ograničenja na nuklearne arsenale s Rusijom“, kaže Stiv Feter, profesor javne politike na Univerzitetu Merilend.
Trampova istorija povlačenja iz sporazuma o kontroli naoružanja
Tramp je povukao Sjedinjene Države iz nuklearnog sporazuma s Iranom 2018. godine, iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) 2019. godine i iz sporazuma Open Skies 2020. godine.
Tokom Trampove prethodne administracije, sporazum New START zamalo nije istekao pre nego što ga je predsednik Džo Bajden obnovio ubrzo nakon što je stupio na dužnost 2021. godine.
Međutim, Tramp, koji se predstavlja kao pregovarač, mogao bi, umesto toga, postići sporazum, kaže Feter, podsećajući na njegove pokušaje da pregovara sa Severnom Korejom tokom svog prethodnog mandata.
Upotreba nuklearnog oružja izaziva globalnu katastrofu
Tokom 1980-ih, naučnici su predviđali da bi dim od požara izazvanih nuklearnim eksplozijama mogao dospeti u stratosferu, blokirajući sunčevu svetlost, što bi izazvalo globalno hlađenje i, posredno, glad.
Posmatranja dima iz šumskih požara nedavno su ojačala tezu da bi takav rat mogao izazvati „nuklearnu zimu“, objavili su naučnici 2019. godine u časopisu Science.
Trampove intervencije u nuklearnom arsenalu SAD
U međuvremenu, Sjedinjene Države sprovode sveobuhvatnu modernizaciju svog nuklearnog arsenala, zamenjujući ili obnavljajući gotovo svaki element, uključujući same nuklearne bojeve glave, projektile, podmornice i bombardere koji ih prenose.
Ova višedecenijska inicijativa već premašuje budžet, a stručnjaci kažu da postoji mala mogućnost da Tramp značajno promeni ovu dinamiku.
„Njegova sposobnost da promeni ono što se stvarno dešava u SAD je veoma blizu nuli“, kaže Lisbet Gronlund, istraživač nuklearne bezbednosti i politike na MIT-u.
Međutim, Tramp bi mogao intervenisati u razvoju predložene nove vrste oružja – nuklearne krstareće rakete lansirane s mora.
Povratak nuklearnim testiranjima?
Neki stručnjaci nagađaju da bi Tramp mogao prekinuti dugogodišnji moratorijum na testiranje nuklearnog oružja. Ovo bi bila značajna promena, jer SAD nisu sprovele nuklearne testove od 1992. godine.
„Ako se to dogodi, moglo bi podstaći druge nuklearne sile da urade isto“, kažu stručnjaci.
Umesto eksplozivnih testova, SAD trenutno sprovode neeksplozivna testiranja i simulacije na superračunarima.
