Najnovija dešavanja i analize pokazuju da bi rat u Ukrajini mogao da se završi tek od marta naredne godine, i to u najboljem slučaju. Nakon izbora u SAD, Donald Tramp je ublažio svoju retoriku, često ističući da je završetak sukoba u Ukrajini „teži“ od primirja u Gazi.
Pred izbore u Sjedinjenim Državama, Donald Tramp je više puta izjavljivao da će rat u Ukrajini okončati u roku od „24 sata“ nakon preuzimanja dužnosti. Ipak, posle pobede na izborima, primetno je da se Trampovi rokovi za završetak sukoba pomeraju.
Analizirajući dešavanja u ratu u Ukrajini, u našem relativno nedavnom članku pod naslovom „Zelenski priprema teren za „svoj herojski izlazak“ dok igra svoju poslednju kartu u Kursku“, istakli smo, između ostalog:
„Zelenski želi da, kada Tramp u martu sedne za pregovarački sto sa Putinom, drži rusku teritoriju, kako bi pregovarao o povlačenju svojih (ukrajinskih) snaga sa te teritorije, tražeći istovremeno povlačenje ruskih trupa iz istočne Ukrajine ili barem iz jednog njenog dela.”
Uglavnom smo očekivali da će mirovni pregovori Rusije i SAD o Ukrajini biti održani u martu, a ne odmah.
Od „prvog dana“ do „vrlo brzo“
- U predizbornoj kampanji: Tramp je tvrdio da će rešiti sukob Ukrajina–Rusija istog dana kada uđe u Belu kuću.
- Krajem oktobra: Neznatno je izmenio retoriku, naglašavajući da može da reši rat „vrlo brzo“.
- Posle pobede na izborima: Tramp sada kaže da će „rešiti“ sukob, ali ne navodi jasan rok. Čak je dodao da je situacija u Ukrajini verovatno teža za pregovore nego primirje u Gazi.
Mogući rokovi za pregovore Rusije i SAD
U analizi međunarodnih medija navodi se da Trampovi savetnici sada priznaju da je mirovni sporazum za Ukrajinu ipak udaljen nekoliko meseci. Dva Trampova saradnika, koji su razgovarali o ratu direktno s njim, otkrivaju da se radi o realnom periodu od nekoliko meseci, što je znatno duže od ranijih predizbornih obećanja.
Keith Kellogg, penzionisani general-potpukovnik i specijalni izaslanik za rat Rusije i Ukrajine, izjavio je da želi „rešenje“ u roku od 100 dana, što je i dalje više nego inicijalno obećanje. Analitičari poput bivšeg ambasadora SAD u Ukrajini, Džona Herbsta, smatraju i taj rok „veoma, veoma optimističnim,“ ukazujući na kompleksnost situacije.
Stav Rusije: Mešoviti signali iz Kremlja
Rusija povremeno šalje dvosmislene poruke o potencijalnom mirovnom sporazumu. S jedne strane, Kremlj pozdravlja mogućnost direktnih pregovora s Trampom; s druge strane, neki zvaničnici odbacuju ideje njegovih savetnika kao „neprimenljive“. Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, ocenio je da određeni predlozi nemaju „nikakvog interesa“ za Moskvu.
Rusija je poslednjih meseci ostvarila određene teritorijalne dobitke, ali uz visoku cenu u ljudstvu i opremi. To može predstavljati motiv za ruskog predsednika Vladimira Putina da pregovore odugovlači, nastojeći da „osigura“ još teritorija pre potpisivanja bilo kakvog sporazuma.
Mogući uslovi Trampovog mirovnog plana
Iako se detalji Trampovog mirovnog plana i dalje razrađuju, glavni savetnici navodno predlažu:
- Zamrzavanje sadašnje linije fronta.
- Privremenu odgodu ulaska Ukrajine u NATO.
- Garanciju bezbednosti Ukrajini, kroz formiranje demilitarizovane zone koju bi nadzirale evropske snage.
Keith Kellogg je trebalo da otputuje u Kijev na pripremne razgovore, ali je poseta odložena zbog mogućeg kršenja američkog Zakona Logan, koji ograničava pregovore privatnih lica s inostranim vladama.
Opasnost od „promene pravca“ SAD ako Putin ne popusti
Analitičari upozoravaju da bi Tramp, ako ne bude dobio povoljne ustupke od Putina, mogao da se vrati strategiji masovne vojne pomoći Ukrajini, produžujući rat na neodređeno vreme. Takav scenario nosio bi rizike većeg intenziteta sukoba i nastavka pogibija.
Ruski predsednik treba da razmotri da li je spreman da se suoči s mogućim „tvrdim zaokretom“ nove američke administracije. Uprkos tome što ruska strana zaista ostvaruje vojne uspehe na terenu, mora se naglasiti da im dodatna eskalacija sukoba ne odgovara.
Zaključak: Moguć kraj rata od marta, ali pod velikim znakom pitanja
Dok Donald Tramp koriguje rokove za postizanje dogovora u Ukrajini, a Kremlj šalje ambivalentne poruke o spremnosti na ustupke, čini se da je mart realističan okvir za prve ozbiljne pregovore.
Ipak, ni jedna ni druga strana ne pokazuju spremnost da popuste bez značajne protivvrednosti. Sve to ukazuje da sukob još uvek nije blizu definitivnog kraja, a mogući nagli preokreti ili eskalacija nisu isključeni.
Rusi nemaju nikakav interes da na ove načine završe rat. Hteo to Tramp ili ne, Rusi će svoje isterati u Ukrajini. Alternativa je nuklearni rat, u koji ako Tramp nije lud (a verujem da nije) neće ulaziti. Snabdevanje Ukrajine novcem i oružijem, vodi u direktnu konfrontaciju. Lično, pre bih očekivao da Tramp uđe na Grenland ili Panamu i tako se “dogovori” sa Putinom (vi Ukrajinu, mi Grenland, a Evropi mućak). To bi u isto vreme isteralo adut iz ruku ostalim NATO članicama koje pomažu Ukrajinu i dovelo do nekog novog svetskog poretka.
Rusija će uzeti više od polovine Ukrajine šta god Ameri hteli.