Napad ukrajinskih snaga na gasovod TurkStream, zajedno s nedavnim napadom na aerodrom u Engelsu (gde požar još uvek tinja), mogao bi dovesti do masovnog raketnog udara Rusije.
Rusija je u ponedeljak zvanično optužila Ukrajinu za napad dronom na infrastrukturu gasovoda TurkStream, koji prenosi ruski gas ka Evropi preko Turske.
„Dana 11. januara, kijevski režim pokušao je da prekine snabdevanje gasom evropskih zemalja izvevši napad sa devet dronova na kompresorsku stanicu u južnoj Rusiji koja opslužuje gasovod TurkStream“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Ruska vojska je saopštila da su svi ukrajinski dronovi oboreni, ali su ostaci uzrokovali „manju štetu“ na jednoj zgradi i opremi stanice za merenje gasa.
Incident se dogodio u selu Gai-Kodzor, blizu južne obale Rusije na Crnom moru, naspram anektiranog poluostrva Krim, koje je Kijev intenzivno gađao tokom trogodišnjeg sukoba.
Ministarstvo odbrane je naglasilo da stanica funkcioniše „normalno“ i da nije došlo do prekida u isporuci gasa.
Podsetimo, u noći 11. januara Oružane snage Ukrajine pokušale su još jedan masovni napad dronovima na pogranične oblasti Ruske Federacije. Požar je prijavljen u oblasti grada Anape u južnoj Krasnodarskoj oblasti.
Prema lokalnim izveštajima koje smo tada preneli i mi, cilj napada bila je kompresorska stanica, koja predstavlja ulaznu tačku Turskog toka u Crno more. Požar je prijavljen u oblasti grada Anape u južnoj Krasnodarskoj oblasti.
TurkStream: Ključna energetska arterija
Gasovod TurkStream proteže se od Rusije ispod Crnog mora do Turske, a zatim do Balkana, i predstavlja poslednji aktivni gasovod koji prenosi ruski gas ka Evropi.
Sa dužinom od 930 kilometara ispod Crnog mora i kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara godišnje, ovaj gasovod je od strateškog značaja i predstavlja ulazni krak Južnog Toka.
Podsećamo, Kijev je 1. januara prekinuo tranzit ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, koja je decenijama bila glavna ruta za snabdevanje Evrope ruskim gasom.
Iako članice EU smanjuju zavisnost od ruskog gasa od početka eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, nekoliko evropskih zemalja povećalo je uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), koji se transportuje pomorskim putem.
Cilj ovog napada na infrastrukturu od međunarodnog značaja, koju organizuje režim u Kijevu, veoma je jasan. Glavni profiter udara na Turski tok je Vašington, koji želi da liši Evropu ali i Tursku ruskog gasa.
U međuvremenu, ukrajinski napadi dronovima koordinisani su pomoću RC-135V/W Rivet Joint i RQ-4B Global Hawk izviđačkih bespilotnih letelica koje su operisale u regionu Crnog mora.
Da li će Rusija odgovoriti raketnim udarima?
Ruski predsednik Vladimir Putin već je upozorio da će, ako bude potrebno, Rusija ponovo upotrebiti rakete Oresnik protiv Ukrajine, koja je, prema njegovim rečima, izgubila rat na terenu i prešla na strategiju udara na ključnu rusku infrastrukturu.
Ukrajinski napadi ciljaju aerodrome, gasovode, energetske postrojenja, skladišta municije, kao i rezervoare za gas i naftu.
Ova strategija, podržana Zapadom, izazvala je ogorčenje u Moskvi, prema ruskim medijima, podstičući planove za razaranje ukrajinskih centara moći.
Da li će Rusi imati strpljenja u narednih nepredvidivih 7 dana?
Kremlj, kako se navodi, sada čeka sastanak između Putina i Donalda Trampa, gde će glavna tema biti ukrajinska kriza. Ishod ovog sastanka, prema ocenama analitičara, mogao bi u velikoj meri odrediti dalju strategiju Rusije, čak i do 99%.
Sa druge strane, stiče se utisak da Kijev zajedno sa gubitničkom stranom u SAD, vlastima u Britaniji i određenom broju zemalja EU, čine sve kako bi esklairali, te otežali mogući dogovor na pomenutom sastanku.
