Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD ne samo što je odredila političku budućnost Amerike već je i rešila neformalnu „trku milijardera“ za američke svemirske budžete.
Ambiciozni Ilon Mask, koji je na sopstveni rizik podržao republikanca Trampa, pobedio je Džefa Bezosa. To znači da će Amerikanci, prema navodnom Maskovom planu, preskočiti Mesec i odmah krenuti na Mars.
25 godina do Marsa
Mask je predložio obustavljanje programa „Artemida“, koji predviđa povratak na Mesec, kako bi se resursi usmerili ka osvajanju Crvene planete:
„Mesec je samo distrakcija. Idemo direktno na Mars.“
Za razliku od Bezosa, koji je planirao komercijalno istraživanje svemira kroz ulaganje u infrastrukturu i logistiku na Mesecu, Mask je Mars postavio kao svoj glavni prioritet.
U njegovim planovima, najavljenim još 2019. godine, do 2050. godine na Mars bi trebalo da bude poslato milion ljudi koji bi formirali samoodrživu koloniju. Time bi čovečanstvo postalo „međuplanetarna vrsta“ i povećalo šanse za opstanak u slučaju globalne katastrofe poput udara asteroida ili nuklearnog rata.
Elon Musk estimates building a Mars city would cost over $1,000 trillion. But with a 1000X rocket tech improvement, costs could drop to $1 trillion over 40 years, or under $25 billion per year pic.twitter.com/pkCAWMHjVR
— Dima Zeniuk (@DimaZeniuk) January 9, 2025
Maskova kompanija SpaceX već ima tehnologiju za ovaj poduhvat, uključujući višekratni svemirski brod Starship i motore Raptor, koji koriste metan kao gorivo. Ovaj tip goriva izabran je jer bi ga teoretski bilo moguće proizvoditi direktno na Marsu, što bi omogućilo povratak brodova na Zemlju.
Prve misije će biti bespilotne i dostaviće opremu i zalihe na Mars. Nakon toga, prva grupa od 12 kolonista organizovaće bazu „Alfa“ i započeti proizvodnju vode, kiseonika i goriva.
Svakih 26 meseci, kada je najpogodniji period za putovanje, SpaceX navodno planira da šalje hiljade brodova sa kolonistima i teretom. Do 2050. godine, cilj je da milion ljudi naseli Mars.
Izazovi života na Marsu
Iako zvuči kao naučna fantastika, Maskov plan je teoretski ostvariv uz sadašnji nivo tehnologije. Međutim, postavlja se pitanje da li je kolonizacija Marsa racionalna i izvodljiva.
- Manja gravitacija: Gravitacija na Marsu je tri puta manja nego na Zemlji, što može dovesti do gubitka koštane mase, atrofije mišića i problema sa kardiovaskularnim sistemom. Povratak na Zemlju nakon godina provedenih u slabijoj gravitaciji mogao bi biti nemoguć.
- Kosmička radijacija: Mars nema magnetno polje kao Zemlja, što znači da površina nije zaštićena od radijacije. Život na Marsu bi bio moguć samo pod zaštitnim kupolama ili u podzemnim gradovima.
- Nedostatak resursa: Mars ne može ponuditi zemaljski nivo udobnosti. Transport tereta će biti ograničen na najvažnije stvari, poput nuklearnih reaktora i rezervnih delova. Većina potrebnih resursa moraće da se proizvodi lokalno, što će značajno otežati život.
Zaključak
Život na Marsu bi bio ekstremno težak – fizički, psihološki i finansijski. Međutim, ljudsku civilizaciju napred guraju upravo oni koji sanjaju velike snove.
Iako kolonizacija Marsa predstavlja ogroman izazov, možda je upravo ta težnja ono što će čovečanstvo uvesti u novu eru postojanja. Ipak, ostaje pitanje: postoje li jednostavniji i racionalniji načini da postanemo „međuplanetarna vrsta“?
Podsetimo, Iako je NASA već završila prvu fazu projekta za donošenje uzoraka tla sa Marsa na Zemlju, Kina ambiciozno planira da pobedi SAD u ovom poduhvatu. Sada se postavlja pitanje ko će prvi doneti uzorke tla sa Marsa na Zemlju?
