Ko je sledeći na redu u Evropi? Pet političkih lidera iz G7 izgubilo vlast u proteklih nekoliko meseci

Naredne mete su Olaf Šolc i britanski premijer Kir Starmer, dok SAD duguju 37 triliona dolara i više ne mogu finansirati NATO i evropsku bezbednost.

Šest meseci nakon samita G7 u Italiji, većina učesnika ovog foruma ili je izgubila svoje političke funkcije, ili je gotovo sigurno da će napustiti svoje pozicije u bliskoj budućnosti.

Korisnici društvenih mreža se pitaju ko će biti sledeći političar koji će izgubiti vlast.

Olaf Šolc kao potencijalna sledeća žrtva

Mnogi analitičari predviđaju da bi sledeći lider koji će izgubiti poziciju mogao biti nemački kancelar Olaf Šolc, za koga procenjuju da se neće vratiti na tu funkciju nakon sledećih izbora.

„Kao da je politička kuga pogodila predsednike i premijere,“ komentarišu analitičari nakon što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD, donoseći promene i u političkoj dinamici širom sveta.

Trudo kao poslednja žrtva

Najnovija žrtva političkih promena je kanadski premijer Džastin Trudo, koji je podneo ostavku putem televizijskog obraćanja nakon “neizdrživog pritiska iz sopstvene stranke”. Gospodin Trudo do te mere nije bio omiljen u narodu, da je ostanak na vlasti ovoliko dugo zaista neverovatan.

Slično tome, britanski premijer Kir Starmer suočava se s ozbiljnim problemima. Prema poslednjoj anketi, postoji velika verovatnoća da će izgubiti poziciju za manje od godinu dana.

Novo otkriveno skandalozno ponašanje jednog od njegovih ministara dodatno otežava situaciju. Čak 68% Britanaca smatra da Starmer ima „veoma loše rezultate“, dok 69% veruje da Britanija ide u pogrešnom smeru.

Glavne brige Britanaca:

• Ekonomija: 33% građana je izrazilo duboku zabrinutost zbog trenutne ekonomske situacije.
• Porezi: 14% je zabrinuto zbog visokih poreza koji negativno utiču na njih i njihove porodice.
• Migracije: 15% brine o rekordnim stopama migracije, a više od 60% građana smatra da broj migranata koji dolaze u Veliku Britaniju mora biti smanjen.

Makron u krizi

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe se suočava s teškom političkom situacijom. Nacionalistkinja Marin le Pen mogla bi ga zameniti na vlasti nakon mogućih prevremenih izbora.

Običnim građanima, neupućenim u politiku i sitna slova u pravilima igre, čak može biti nejasno kako je uopšte moguće da je on i dalje na vlasti.

Najvećim poklonicima odlazeće američke garniture stižu računi za naplatu

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i njegova retorika dodatno se odražavaju na uspeh nacionalističkih stranaka širom Evrope u poslednjih nekoliko meseci. Međutim, desnica beleži povećan broj birača daleko pre povratka Trampa, a usled politike demokrata-liberala.

Dodatni problem za preostale političke lidere u Evropi jeste što nacionalističke stranke, u skladu sa Trampovom antimigrantskom retorikom i odbacivanjem političkih ustaljenih normativa, postaju sve popularnije među građanima.

Iako politički establišment nastoji svim silama da zadrži vlast, sve veća podrška desnim opcijama ukazuje na duboke promene u političkom pejzažu Evrope.

Ukoliko izuzmemo zvaničnike koje narod direktno čak ni ne bira, poput predsednice evropske komisije, jedino pitanje koje se sada postavlja je: ko će biti prvi sledeći lider koji će izgubiti vlast?