Dok Rusi puštaju u pogon PVO sisteme S-500 sposobne da obaraju lovce F-35, Kijev tvrdi da im zna slabosti

Brojni zapadni izvori vesti navode da će prvi ruski raketni PVO puk S-500 Prometej imati zadatak da brani Krimski most.

Ova pretpostavka je usledila posle ranijih izveštaja ukrajinskih obaveštajnih službi iz sredine 2024, koje su sugerisale da su elementi S-500 već bili raspoređeni na Krimu u eksperimentalnom svojstvu, a o čemu smo vas izvestili.

General Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije, 18. decembra 2024. najavio je formiranje prvog puka naoružanog raketnim sistemom S-500, čime je formalno integrisan ovaj napredni sistem u operativnu upotrebu.

Očekuje se da će S-500 Prometej služiti kao centralna komponenta ruske odbrambene mreže, dopunjavajući postojeće sisteme PVO S-400 i S-300, a istovremeno proširujući operativne sposobnosti radi suprotstavljanja budućim pretnjama. Da je zvanično operativan prvi puk PVO sistema na svetu, S-500 „Prometej“ izvestili smo vas pre samo nekoliko dana.

Nekoliko informacija o S-500 Prometej, sistemima za koje se pretpostavlja da mogu oboriti avione F-35

Sistem raketne protivvazdušne odbrane S-500 Prometej, koji je razvio koncern Almaz-Antej, namenjen je za dejstvo protiv širokog spektra vazdušnih pretnji, uključujući stelt avione poput F-35, interkontinentalne balističke rakete (ICBM), hipersonične rakete i satelite u niskoj orbiti.

Dolazi u dve konfiguracije: jedna za PVO dugog dometa, a druga za protivraketnu odbranu. Sistem ima maksimalni operativni domet od 600 kilometara i visinu dejstva od 200 kilometara, prevazilazeći svoje prethodnike, S-300 i S-400, koji su ograničeni na 400 kilometara i niže visine.

Tokom testova 2019. godine, S-500 je pokazao domet od 481,2 kilometra, prema US Space Intelligence. Time prevazilazi mogućnosti američkih sistema kao što su Patriot i THAAD, čiji je domet oko 200 kilometara.

Svaki puk S-500 obuhvata 12 lansera, sposobnih da detektuju i dejstvuju po do deset bojevih glava balističkih raketa koje lete brzinom do sedam kilometara u sekundi. Sistem ima vreme reagovanja od tri do četiri sekunde, što je poboljšanje u odnosu na devet do deset sekundi koje zahteva S-400.

Sistem S-500 koristi, pored ostalog, rakete 77N6-N i 77N6-N1, posebno dizajnirane za kinetičko presretanje esktremno velikih brzina. Testovi obavljeni u februaru 2024. potvrdili su sposobnost sistema da presretne raketu R-29RMU2 Sineva, demonstrirajući njegovu impozantnu sposobnost dejstva protiv hipersoničnih ciljeva. Za ovaj PVO sistem se smatra da nema pandana u svetu.

Razmeštanje S-500 radi zaštite Krimskog mosta rešava probleme ruske PVO u regionu

Razmeštanje S-500 radi zaštite Krimskog mosta rešava ranjivosti ruske PVO u tom regionu. Nastavljeni ukrajinski napadi, koristeći napredne rakete dobijene sa Zapada, poput ATACMS i Storm Shadow, ciljali su ključne PVO sisteme i komandne centre na Krimu.

Ovi udari naneli su štetu objektima poput aerodroma Saki i infrastrukturi PVO u Džankoju. Krimski most, kritična veza za transport vojnih zaliha između kontinentalne Rusije i Krima, takođe je ranije bio meta napada, što je dovelo do pojačanih napora radi njegove zaštite.

Krim je od strateške važnosti za Rusiju zbog svog položaja na Crnom moru, gde se nalazi luka Sevastopolj, koja podržava ruske pomorske operacije i pruža pristup Sredozemnom moru.

Nakon njegove aneksije 2014. godine, Krim je postao i simbol ruskih napora za očuvanje uticaja nad Ukrajinom. Krimski most može služiti kao logistička ruta, omogućavajući prevoz vojne opreme i civilnih dobara između Rusije i Krima, ali nije jedina opcija.

Ukrajina pokušava da uništi most kako bi navodno poremetila ove linije snabdevanja, ometala ruske vojne operacije ali prvenstveno da bi propagadno osporila sposobnost Rusije da zadrži kontrolu nad regionom.

Od početka eskalacije 2022. godine, Ukrajina je više puta gađala Krimski most različitim metodama, uključujući bespilotna površinska plovila, rakete i eksplozive, s ciljem da poremeti ruske linije snabdevanja i vojne operacije na Krimu.

Sistem S-500 je, takođe, opremljen za dejstvo protiv satelita u niskoj orbiti Zemlje (LEO), koji su ključni za komunikacione, navigacione i obaveštajne operacije protivnika. Ta sposobnost, u kombinaciji s velikim dometom, omogućava gađanje pretnji koje prevazilaze tradicionalni vazdušni prostor.

Analitičari ukazuju da razmeštanje S-500 na Krimu može, ukoliko se izda komanda, uskratiti sposobnost NATO-a da deluje u blizini tog regiona, posebno imajući u vidu sposobnost sistema da presreće napredne vazdušne i raketne pretnje. Međutim, rukovodstvo u Moskvi još uvek deluje izuzetno oprezno, proračunato i staloženo.

Na međunarodnom planu, Rusija je ponudila Indiji zajedničku proizvodnju S-500. Tokom posete premijera Narendre Modija Moskvi 2024. godine, Rusija je obnovila ovu ponudu, kao deo šire saradnje u oblasti odbrane.

Indija još nije donela svoju odluku, verovatno vagajući moguće sankcije i geopolitičke implikacije imajući u vidu sposobnosti sistema. Potencijalni značaj S-500 u trci za protivraketnu odbranu naglašen je poređenjima sa programom raketa BrahMos, ranijom rusko-indijskom saradnjom.

S-500 ima i slabosti koje Ukrajina tvrdi da zna

Uprkos naprednim karakteristikama, S-500, kao i svaki sistem naoružanja na svetu, suočava se s operativnim izazovima. Ukrajinske snage tvrde da su razradile strategije za njegovo savladavanje, uključujući koordinisane raketne napade, elektronsko ratovanje i bespilotne vazdušne sisteme.

Krstareća raketa Trembita, koju je razvila Ukrajina, mogla bi se koristiti u saturacionim napadima radi preopterećenja presretača S-500. Kombinovanje takvih raketnih napada s elektronskim ometanjem i dronovima može umanjiti efikasnost sistema, smatraju u Kijevu.

S-500 Prometej je inicijalno razvijan krajem 2000-ih, a prvi prototip je dovršen 2012. Faze testiranja nastavljene su tokom 2020-ih, s time da su prvi pre-produkcijski modeli isporučeni 2016. godine.

Sistem uključuje veoma napredne radarske komponente, poput radara za upravljanje borbom 91N6A(M) i radara za presretanje 77T6 ABM, koji omogućavaju simultanu detekciju i dejstvo na više ciljeva. Montiran na šasiju iz familije BAZ-6909, S-500 je projektovan za mobilnost i raspoređivanje na različitim terenima.

Izveštaji pokazuju da ovo razmeštanje označava početak integracije S-500 u širu rusku vojnu strategiju. Sposobnost sistema da gađa napredne pretnje, uključujući hipersonično naoružanje i stelt avione, dodaje novi sloj ruskim kapacitetima za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.

Dok se u početku fokusira na zaštitu ključne infrastrukture, poput Krimskog mosta, šire razmeštanje može uticati na regionalnu i globalnu vojnu dinamiku.

Očekuje se da sistem bude centralna tačka ruske mreže odbrane, dopunjavajući postojeće S-400 i S-300, istovremeno proširujući operativne sposobnosti za suprotstavljanje budućim pretnjama.