Udar balističkom „Iskander-M“ raketom onesposobio jedan od poslednjih ukrajinskih PVO sistema S-300PS [VIDEO]

Dana 6. januara, ruski taktički raketni sistem „Iskander-M“ izveo je udar na položaj ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane S-300PS u oblasti Pavlograda, Dnjepropetrovska oblast.

Prema izveštaju ruskih izvora vesti, udar je uništio ključne komponente sistema, uključujući komandni punkt 5N63S, radar za osvetljavanje i navođenje 30N6, kao i prateća logistička vozila.

Ovaj događaj dodatno potvrđuje sve značajniju ulogu ruskih raketnih sistema u neutralisanju ukrajinske PVO, gde se posebno ističe Iskander.

Pavlograd se nalazi na zapadnoj granici zone sukoba, gde se borbe i dalje vode. Uništenje sistema S-300PS ukazuje na dalje slabljenje ukrajinske protivvazdušne odbrane, koja je dugo igrala ključnu ulogu u odbrani od ruskih vazdušnih napada.

Sistemi S-300, razmešteni u Ukrajini još u sovjetskom periodu, smatrani su jednim od najmoćnijih u regionu, ali iscrpljivanje njihovih resursa postalo je ozbiljan problem za ukrajinsku vojsku.

Ukrajinske snage su imale oko 100 baterija S-300P, S-300PT, S-300PS i S-300V1 u upotrebi pre eskalacije sukoba pre skoro tri godine. Kijev je od Slovačke dobio jednu bateriju S-300PMU u prvih nekoliko meseci ruske operacije. U međuvremenu, zapad je organizvao još nabavki sistema i municije iz zemalja bivšeg varšavskog pakta, kompenzovajući te zemlje zapadnim sistemima.

Većina ovih sistema S-300 je već uništena, oštećena ili zarobljena od strane ruske vojske. Zbog toga su se sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane dugog dometa drastično pogoršale, tako sa zapada sada žure da isporuče što više mogu PVO sistema.

Od početka sukoba, Ukrajina se suočava sa nedostatkom raketa i rezervnih delova za svoje PVO sisteme. Već 2022. godine, tadašnji predstavnik ukrajinskog vazduhoplovstva, pukovnik Jurij Ignat, upozoravao je da bi nestašica raketa za S-300 i Buk mogla značajno oslabiti sposobnost zemlje da se brani od ruskih udara.

Curenje informacija iz Pentagona u aprilu 2023. godine potvrdilo je te strahove — američki zvaničnici su predviđali da bi ukrajinska PVO na frontu mogla biti potpuno onesposobljena do maja iste godine.

Od tada, Rusija intenzivno koristi svoju vazdušnu nadmoć. Vazdušni napadi, podržani artiljerijom, značajno su povećali pritisak na ukrajinske položaje. Ukrajinski vojnici na prvoj liniji često ističu razarajuće posledice ruskih bombardovanja, koja uništavaju utvrđene bunkere i čine položaje izrazito ranjivim.

Ključna uloga sistema „Iskander-M“

Balistički sistemi „Iskander-M“ odigrali su ključnu ulogu u neutralisanju ukrajinske PVO. Od 2024. godine, ovi kompleksi su više puta korišćeni za napade na sisteme Patriot i S-300, čime je znatno povećana ranjivost ukrajinskih snaga.

Primera radi, u martu i julu, ruske rakete su pogodile baterije Patriot i S-300, dok su u avgustu uništene tri baterije američkog sistema MIM-104 Patriot u Dnjepropetrovskoj oblasti. U oktobru mesecu takođe su stradale komponente sistema Patriot istom taktikom, istim oružjem.

U decembru, udar „Iskandera“ uništio je radar AN/MPQ-65 i četiri lansirne jedinice sistema Patriot, zajedno s napadima na vojne aerodrome i infrastrukturu u 146 lokacija.

Sistemi S-300, koji su osnovni deo ukrajinske PVO, pokazuju se posebno ranjivim na napade „Iskandera-M“. Visoka preciznost i razorna moć ovih balističkih raketa omogućavaju efikasno uništavanje ne samo PVO sistema, već i ključnih elemenata vojne infrastrukture.

Odgovor NATO-a i izazovi u opremanju Ukrajine

U odgovoru na oslabljenu PVO, NATO saveznici Ukrajine šalju modernije sisteme, uključujući američke komplekse Patriot. Međutim, njihov broj ne može u potpunosti nadomestiti gubitke koje je Ukrajina pretrpela.

Zapadne države, uključujući SAD, suočavaju se sa izazovima u obnavljanju sopstvenih zaliha, jer su njihovi kopneni PVO kapaciteti znatno manji nego u sovjetskom periodu.

Napadi na ukrajinske PVO sisteme uz korišćenje „Iskandera-M“ potvrđuju ulogu ruskih balističkih kompleksa kao „multiplikatora sile“, koji obezbeđuju stratešku prednost na bojnom polju.

Uništenje ključnih sistema PVO dodatno slabi ukrajinsku odbranu, omogućavajući ruskim vazdušnim snagama da efikasnije podrže kopnene operacije i nastave ofanzivne akcije.

S obzirom na ovakva dešavanja, vojni analitičari predviđaju da će Rusija nastaviti da koristi „Iskander-M“ kao jedan od glavnih alata za neutralisanje ukrajinskog PVO sistema, čime će dodatno oslabiti sposobnost Ukrajine da se brani od intenzivnih ruskih napada.

S-300 ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

S-300PS

Verzija PS predstavljena je 1985. godine i jedina je verzija za koju se smatra da je bila opremljena i nuklearnom bojevom glavom. Ovaj model je doveo do uvođenja modernih TEL i mobilnih radarskih i komandnih vozila baziranih na kamionu MAZ-7910.

Sistem S-300PS uključuje nekoliko komponenti, komandni i kontrolni centar, radarske sisteme i lansere raketa. Sistem može da otkrije i prati ciljeve na dometima do 300 kilometara i da dejstvuje projektilima dometa do 200 kilometara.

Sistem S-300PS je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1980-ih i izvezen je u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Iran i Siriju. Tokom godina je unapređen nekoliko puta kako bi poboljšao svoje performanse i mogućnosti.

Koristi ga ukrajinska vojska, a najviše ih je stradalo u ukrajinskom sukobu, kada govorimo o najozbiljnijim i najboljim PVO sistemima na svetu.

Jedna verzija, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane u ruskim medijima. Oni tvrde da je upravo ova raketa oborila dva ukrajinska aviona – Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

Čak 217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su mediji, podsećajući da je poslednji put S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.