Početak 2025. godine obeležen je jačanjem globalne trke u naoružanju, koja podseća na doba Hladnog rata. Suprotstavljanje se odvija na dva fronta: u Pacifičkom regionu između SAD i Kine, i u Evropi, gde se NATO svakodnevno ponavlja kako se suočava sa rastućom pretnjom od strane Rusije.
Rusija, koja aktivno modernizuje svoje oružane snage, usmerila je napore na razvoj raketnih sistema srednjeg dometa, kao što je najnoviji sistem „Orešnik“. Ove rakete mogu pokriti celu Evropu, pružajući stratešku prednost uz relativno nisku cenu u poređenju sa interkontinentalnim balističkim raketama.
Prema ruskim izvorima, povećanje proizvodnje sistema „Orešnik“ već omogućava jačanje kapaciteta odvraćanja u Evropi i pripremu arsenala za pretnje van njenih granica, uključujući SAD.
Evropski izazovi: Nedostatak resursa i tehnologije
Evropske zemlje pokušavaju da pronađu odgovor na ovu pretnju. Iako raste svest o potrebi modernizacije odbrambenih kapaciteta, napredak na ovom polju ostaje ograničen.
Francuska i Nemačka razmatraju mogućnost razvoja sopstvenih balističkih raketa dometa do 1.000 kilometara, ali ovaj proces zahteva značajne vremenske i finansijske resurse.
Poslednji pokušaj Evrope da razvije sličan sistem bio je francuski projekat Hadès iz 1980-ih godina. Mnoge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, odavno su napustile razvoj ovakvih sistema, što ih je ostavilo bez sopstvene baze za proizvodnju savremenih raketnih tehnologija.
Pored toga, stvaranje sistema za zaštitu od raketnih napada, poput izraelskog „Gvozdenog kupole“, u Evropi se smatra gotovo nemogućim.
Ovo prisiljava NATO zemlje da se fokusiraju na razvoj ofanzivnih sredstava, poput krstarećih raketa i dalekometnih dronova, kako bi kompenzovale svoje defanzivne slabosti.
Međutim, vremena za realizaciju ovih planova sve je manje, što povećava pritisak na evropske lidere.
SAD: Ograničeno prisustvo i odgovornost saveznika
SAD, koje tradicionalno igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju evropske bezbednosti, poslednjih godina ograničavaju svoje angažovanje na ovom polju, prepuštajući saveznicima veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Uništenjem raketa „Pershing-1“ 1990-ih, evropske zemlje postale su zavisne od američkih tehnologija. Sada se suočavaju sa zadatkom ne samo da obnove izgubljene kapacitete, već i da razviju nove sisteme naoružanja sposobne da konkurišu ruskim.
Besmisleno je uporediti Rusiju sa USA, nema Rusija toliki kapacitet.
Nuklearni, koji je i nabitniji, ima i nemalo jači.
USA u zadnjih 40 godina je minimalno ulagala u nuklearni program.
Dok je Rusija ogromne novce ulagala u nuklearni program.