Više puta najavljivano od strane Kijeva. Prvog dana 2025. godine prestaje dejstvo ugovora s Gaspromom. Na to su burno reagovale pojedine zemlje Jugoistočne Evrope koje zavise od tog gasa. Reklo bi se da ova neobična transakcija (poslovanje između dve države koje su u ratnom sukobi), konačno dobila svoj epilog.
Sporazum je potpisan u poslednjem trenutku 2019. godine od strane Gasproma i Naftogasa. Tada je bio vrlo nepovoljan po Rusiju. U to vreme, Turski tok i Severni tok 2 koji zaobilaze Ukrajinu bili su praktično spremni za korišćenje. Turski tok još funkcioniše, a zna se i sudbina oba Severna toka.
Takođe i gasovod Jamal-Evropa, zbog izuzetno rusofobičnog stava Poljske, prekinuo je svoj dotok, a država ga je nacionalizovala. Dve glavne linije kroz Ukrajinu takođe su obustavile tranzit. Kijev je odbio da isporučuje ruski gas preko merne stanice Sohranovka koja se nalazi na teritoriji Luganske narodne republike.
Drugi, jedini preostali Gaspromov tok, (preko Sudže) privremeno su zauzele Oružane snage Ukrajine tokom okupacije dela Kurske oblasti i tamo su od devetog avgusta. Zašto je Sudža važna? Kroz nju je bilo moguće transportovati dva i po puta više gasa nego kroz sve ostale protočne stanice zajedno.
Prema rečima Denisa Šmigala (premijera Ukrajine od 4. marta 2020. godine) prvog januara 2025. godine u sedam sati i formalno prestaje tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu. Ovaj rasplet je u Rusiji dočekan spremno.
Putin je izjavio da sporazum s Kijevom neće biti produžen jer to ukrajinska strana ne želi. Nisu Rusi ti koji su odbili produženje ugovora. Na taj način Ukrajina gubi rentu od 700-800 miliona dolara godišnje. Gasprom je spreman da to pretrpi.
Putin je pri tom precizirao: ”To više nije naš problem; Ukrajina je ta koja je prekinula isporuku našeg gasa evropskim potrošačima. S jedne strane, oni Evropljanima jedu iz ruke (bez njih Ukrajina ne samo da se ne bi borila, već ne bi ni postojala), a s druge strane stvara im ogromne probleme prekidanjem dotoka našeg relativno jevtinog gasa.”
Šta bi moglo da se dogodi već prvog januara? Ono što je očigledno jeste da ovaj prekid dotoka brine trezvene i pragmatične političare, kao i predstavnike krupnog biznisa. Mogu nastati veliki problemi u maloj i siromašnoj Moldaviji, kao i u formalno proruskoj enklavi Pridnjestrovlje.
U njemu se nalazi Pridnjestrovska glavna centrala (na obali Kurčaganskog limana) koja radi u sastavu ”Inter RAO” (Российское акционерное общество ”ЕЭС России”). Ona snabdeva strujom i Tirasopolj i Kišnjev, a radi na gas.
Ako prestane dotok gasa, moguće je preći na ugalj, ali šta da rade mali potrošači koji su praktično svi vezani za gas? Koga je to briga kad su globalne igre u pitanju? Moldavija i Pridnjestrovlje već su uveli vanrednu situaciju u energetskom sektoru. Mala Slovačka takođe veoma negativno gleda na ovaj potez Ukrajine, jer rizikuje da izgubi pola milijade evra godišnje tranzitne naknade.
Premijer Fico je već nedvosmisleno reagovao s nekoliko oštrih izjava koje nisu nimalo nepromišljene jer se tiču i vojne pomoći Kijevu. Njegova pitanja ukrajinskom vrhu bila su gotovo retorička: ”Da pustimo da se cevovod osuši? U ime čega? Ne sviđaju vam se Rusi?
Vidite, a oni se meni sviđaju.” Slovake, po svoj prilici, malo ko šta pita, ali oni imaju formalna prava u EU. Stoga je Fico i dao nekoliko oštrih izjava, zapretivši Kijevu zatezanjem, pa i direktnim sukobom s Bratislavom.
(Ne)pristojna ponuda
Onda je na površinu izbilo ono što je trebalo da bude državna tajna, ili bar daleko od radoznalih medija, posebno američkih i britanskih. Slovački premijer predlagao je nekoliko šema pomoću kojih je bilo moguće da se ruski gas pravno tretira kao neruski, ali Kijev je to odbio. Blef ili potez više?
Prema rečima Frica, koji je ukrajinsku stranu nazvao uzurpatorom jer gas nije njen, a koristi ga kao sredstvo političke ucene, Ukrajinci su mu dali nepristojnu ponudu: da mu Rusija do kraja SVO daje besplatno gas, s odlaganjem plaćanja.
Slovački premijer je razumno pitao: ”Ko bi bio toliko lud da nam da gas besplatno, praktično kreditirajući našu privredu? Istina, lepi gestovi dobre volje kao što su besplatne isporuke ruskog žita afričkim zemljama još su u toku, nisu otkazane, ali žito Rusija poklanja u humanitarne svrhe, kao hranu, a ne kao zamajac afričke privrede. Nadamo se da događaji neće postati apsurdni, onako kako predlaže Zelenski”.
Šta još može da se dogodi?
Tok događaja je svakako uznemiravajući: uveo je mnogo igrača u igru i zakomplikovao dugoročno stvari. Još nije dovršen dogovor o transformaciji ruskog gasa u ”azerbejdžanski”. Međutim, suprotno očekivanjima Zelenskog, rezervisanje ukrajinskih tranzitnih kapaciteta nije naišlo na odziv na evropskim berzama, kako su se Ukrajinci nadali, smatrajući da imaju dobitnu kombinaciju!
Na šta onda Kijev računa? Po svemu sudeći Tramp će pojačati rad na projektu nadnacionalnog udruženja ”Trimorje” pod pokroviteljstvom Poljske. Setimo se da smo o Poljskoj pisali kao o igraču s klupe za rezerve. Sad je, izgleda ,došlo vreme da utrče na teren.
Tramp je na svoj način ultimativno zahtevao da evropski korisnici povećaju obim kupovine američke nafte i gasa. Pri tom je bio vrlo jasan: ”Rekao sam čelnicima EU da moraju da nadoknade ogroman deficit s Amerikom kupovinom naše nafte i gasa u velikim razmerama. Inače, podići ćemo takse po svim trgovačkim linijama”. Samo tako.
To je ohrabrilo lobi poljskih rusofoba koji su zagovarali uvoz tečnog prirodnog gasa. U senci problema s tranzitom ruskog gasa, počeli su ozbiljni pregovori o stvaranju alternativnog istočnoevropskog gasnog čvorišta, koristeći ogromna ukrajinska podzemna skladišta gasa.
To bi trajno odseklo Rusiju od najvećih evropskih korisnika. O tome svedoče izjave ministra energetike Ukrajine Nikolaja Kolesnika: ”Ukrajinska podzemna skladišta gasa i poljski tečni prirodni gas mogu ostvariti nov način poslovanja, umesto da se oslanjamo na ruski tranzit”.
Pa nek košta šta košta…
Podsetimo šta je u okviru ovog projekta integracije s Jugoistočnom Evropom planirano: treba da se izgradi glavna gasna infrastruktura od pravca severa ka jugu i nazad, uključujući, između ostalog deo gasovoda Jamal-Evropa koji je nacionalizovan od strane Poljske.
Tom mrežom teći će regasifikovani prirodni tečni gas, a podzemna skladišta u Ukrajini biće korišćena za viškove i rezerve. U tom projektu stvarno nema mesta za ruski gas preko pomenute teritorije. To je logičan rezultat ruske spoljne politike u odnosu na Ukrajinu.
Međutim, ovaj ”gasni odgovor” od strane SAD i Evrope ima i svoju tamniju stranu, o čemu je naš portal pisao u tekstu ”Dupla cena koju plaća Zapad zbog sukoba u Ukrajini: Inflacija raste, desnica uzima vlast”.
Zapaljiva tema
Očigledno je da su Rusi, planirajući SVO, dugoročno uzeli u obzir sve ove negativne elemente i da su već imali plan za ovakvu vrstu ”odsecanja” ruskog gasa od Evrope.
Setimo se dogovora sa sastanaka BRIKSA, a ne zaboravimo ni to da će Evropa definitivno morati da plaća mnogo veću cenu gasa, zbog svoje rusofobije i pritiska SAD od kojih je višestruko zavisna.
Pri tom ne treba imati iluzija šta sve može da se tokom SVO dogodi sa skladištima gasa i tranzitnim pravcima u Ukrajini. Dizanje u vazduh čvorišta u Sudži biće najmanje iznenađenje.
Naravno da nisi siguran, USA je najveći svetski proizvođač nafte i gasa u svetu, dok naftu malo izvozi jer je ujedno i najveći potrošač gasa ima sasvim dovoljno za izvoz. USA proizvodi dnevno 22 milona barela a rusi i saudijci po 11miliona ali USA troši dnevno oko 20 miliona barela. USA proizvodi 33 milijarde m3 a rusi 23, Iran 9 gasa. USA troši godišnje 27 a rusi 15 milijardi, što znači da USA ima za prodaju 6 a rusi 8 milijardi m3.
Nisam baš 100% siguran ali koliko mi se čini da SAD 65 ili 67% svog gasa koje potroši je poreklom iz Čilea. A sa druge strane Evropi prodaje ili svoj gas iz škriljaca ili je opet u najvećoj meri reexport ruskog tečnog gas. Neko navodi cifru da je u stvari reexport oko 80% svog tečnog gasa koje proda Evropi. Tako to ide
Sta ti je biznis , ovamo ginu svi ko ludi , a gas ide nesmetano za EU.