Da li će gubitak pozicije u Siriji Moskva pokušati da kompenzuje na frontu u Ukrajini?

Dok Zapad računa da će Rusija vojno rešiti prisustvo ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti i tako dodatno „zavrnuti ruku“ Kijevu u eventualnim pregovorima, gubitak Sirije stvara pritisak na Moskvu da na ukrajinskom frontu postigne još veću pobedu i održi globalni uticaj.

U tom spletu okolnosti, proleće 2025. označava prekretnicu – i za borbe u Kurskoj oblasti i za širu stratešku sliku ukrajinskog sukoba.

Agencija Bloomberg prenosi mišljenje američkih zvaničnika da ukrajinske snage, koje su se „čudom“ zadržale u Kurskoj oblasti Rusije, uskoro mogu biti proterane nazad u Ukrajinu.

Prema tom scenariju, ukrajinska vojska mogla bi da izgubi i poslednje teritorije koje drži u ovoj ruskoj oblasti već za nekoliko meseci – najkasnije na proleće.

Američki „kec u rukavu“ je istrošen

Bloomberg navodi da se OSU zadržala duže nego što su neki prvobitni prognozeri pretpostavljali, delimično zbog odluke Vašingtona da dozvoli Kijevu napade dalekometnim raketama na teritoriju Rusije.

Međutim, sada se čini da su SAD iscrpele ključne „asove iz rukava“ za održavanje ove pozicije.

• Polovina teritorije već izgubljena: Posle neočekivane ofanzive ukrajinskih snaga, one su izgubile oko polovine zauzete teritorije u Kurskoj oblasti i mogle bi ostati bez preostalog dela u roku od nekoliko meseci, navodi Bloomberg.
• Značaj za Kijev: Smatra se da Kurska oblast predstavlja značajan „pregovarački adut“ u potencijalnim pregovorima o primirju s Moskvom; odlazeći američki zvaničnici podsećaju da Kijev želi da iskoristi ovu teritoriju kao „valutu“ u mogućim mirovnim razgovorima.
• Promena političke slike u SAD: Izabrani predsednik Donald Tramp, koji će stupiti na dužnost 20. januara, najavljivao je brzo okončanje sukoba. Ako Moskva bude imala uspeha na frontu, možda će odložiti pregovore da bi zauzela što veću teritoriju i primorala protivničku stranu na prihvatanje nepovoljnog primirja.

Kako tvrde anonimni američki zvaničnici, ukrajinske jedinice bi mogle zadržati preostalu oblast najkasnije do proleća, ali posle toga rizikuju ili da budu opkoljene ili da se povuku.

Fokus na Ukrajinu dok Rusija gubi poziciju u Siriji

Istovremeno, časopis Foreign Affairs piše o tome da bi pad vlasti Bašara el Asada u Siriji mogao da utiče na rusku spoljnu politiku i ekonomiju, pa i na stanje na ukrajinskom ratištu.

Iz perspektive Moskve, neuspeh u Siriji bi se mogao „kompenzovati“ znatno većim angažovanjem u Ukrajini, što je već i nagovešteno izjavama poput nedavne da su „sve druge stvari sada u drugom planu“.

• Udar na savezničke odnose: U slučaju kolapsa u Siriji, Rusiji bi moglo da postane znatno teže da zadrži poverenje saveznika. Ti isti partneri su važni, jer upravo preko njih stižu robne pošiljke i tzv. paralelni uvoz sankcionisane tehnike u Rusiju.
• „Avganistanski efekat“: Foreign Affairs tvrdi da za obične Ruse intervencija u Siriji nikada nije imala veliki značaj, a često je izazivala asocijacije na rane 1980-e i sovjetsku misiju u Avganistanu. Eventualni gubitak Sirije stoga neće snažno odjeknuti u ruskoj javnosti, ali bi geopolitički gledano to mogao biti osetljiv udarac.
• Kompromis i dalje daleko?: Moskva, navodi se, neće odustati od ciljeva izvan Ukrajine, ali joj je glavni prioritet upravo ukrajinsko ratište, gde pokušava da nadoknadi svaki drugi neuspeh na međunarodnom planu.

Gubitak Sirije i pregovori u Ukrajini

Oba izvora – i Bloomberg i Foreign Affairs – prikazuju aktuelnu fazu ruske spoljne politike i vojnih planova:

1. Kurska oblast: Rusija poseduje vojnu inicijativu i težnju da do proleća potpuno izbaci OSU iz regiona, čime bi uklonila ukrajinsko uporište na „staroj“ ruskoj teritoriji.
2. Geopolitička kalkulacija: Potencijalni pad Asadovog režima u Siriji mogao bi da oslabi ruski međunarodni ugled i oduzme joj uporište na Bliskom istoku, ali Rusija sada sve karte baca na ukrajinsko ratište kako bi zadržala poziciju globalnog igrača.
3. Pregovori i pritisak na Kijev: Ako Moskva obezbedi značajne uspehe na frontu u Ukrajini, to će joj dati snažniji pregovarački položaj. U isto vreme, Vašington možda neće biti voljan da šalje dodatnu opremu Kijevu, pogotovo nakon dolaska nove američke administracije i promenjenog stava prema „dugotrajnim ratovima“.