Italija potpisala ugovor za 24 lovca Eurofighter Typhoon: Novi avioni zameniće stare modele Tranche 1

Eurofighter i Agencija za upravljanje programom Eurofighter i Tornado pri NATO-u (NETMA) finalizovali su ugovor o nabavci do 24 aviona Eurofighter Typhoon za Ratno vazduhoplovstvo Italije.

Kako se izveštava, ovaj ugovor deo je većeg programa Eurofighter vrednog 7,4 milijarde evra, od čega je 690 miliona evra već izdvojeno za početne faze.

Novi avioni Typhoon zameniće italijanske letelice Tranche 1 koje su trenutno u upotrebi. Ovi unapređeni avioni imaće najnoviju avioniku, poboljšane sisteme naoružanja (uključujući Brimstone III i Meteor rakete) i unapređenu povezanost, osiguravajući njihovu integraciju u buduće evropske odbrambene mreže.

Ovaj italijanski ugovor usledio je posle najave Španije od 20. decembra o nabavci 25 aviona Eurofighter Typhoon.

„Dodatnih 24 aviona za Italiju poboljšavaju njene borbene vazdušne sposobnosti i obezbeđuju sigurnost za Evropu i NATO“, izjavio je AVM Sajmon Elard (u penziji), generalni menadžer NETMA-e.

Novi italijanski avioni biće proizvedeni u postrojenju kompanije Leonardo u Kazeleu, što ističe važnu ulogu Italije u programu Eurofighter. Leonardo, koji obezbeđuje 36% vrednosti letelice, odgovoran je za ključne komponente, uključujući zadnji deo trupa, levo krilo i radarske sisteme.

Dodatni doprinos stiže i od italijanskih firmi poput ELT Group, zadužene za elektronski zaštitni sistem DAS PRAETORIAN, i kompanije Avio Aero, koja isporučuje do 19% motora EJ-200. MBDA Italia takođe učestvuje u integraciji sistema naoružanja, što obezbeđuje ravnomerne ekonomske koristi italijanskoj odbrambenoj industriji.

Eurofighter Typhoon

Eurofighter Typhoon je višenamenski lovac četvrte generacije, razvijen i proizveden od strane Eurofighter GmbH, preduzeća osnovanog 1986. godine od strane konzorcijuma Alenia Aeronautica, BAE Systems i EADS.

Dizajnerske karakteristike lovca odražavaju želju konstruktora da koriste najnovija svetska dostignuća u oblasti konstrukcije aviona i elektronike.

Da bi se obezbedio potreban nivo manevrisanja, posebno pri velikim napadnim uglovima, avion je projektovan sa niskim delta krilom i negativnom marginom stabilnosti, dvodelnim zakrilcima i letvicama, okretnim prednjim horizontalnim repom, vertikalnom kobilicom sa kormilom bez stabilizatora. 

Takav dizajn ima niz prednosti, od kojih je glavna smanjenje otpora aviona pri nadzvučnim brzinama.

Dovod goriva se nalazi u trupu i krilnim rezervoarima za gorivo, koji u potpunosti zauzimaju kesone krilnih konzola. Ovaj lovac koristi četvorostruko redundantni digitalni sistem kontrole leta, kombinovan sa sistemom kontrole motora. 

Obezbeđuje veštačku stabilnost i visoku upravljivost, kao i devijaciju komandi za postizanje maksimalnog aerodinamičkog kvaliteta u svim režimima i u čitavom opsegu brzina i visina leta.

Evropski konzorcijum koji proizvodi Eurofighter Typhoon, u kojem učestvuju Velika Britanija, Nemačka, Španija i Italija, do sada je razvio četiri verzije ovog borbenog aviona:

• Tranche 1 je ušao u upotrebu 2003. godine,
• Tranche 2 2008. godine,
• Tranche 3 2013. godine,
• Tranche 4 je najnovija i najsavremenija verzija, ali je još u proizvodnji.

Veruje se da je ova verzija unapredila Eurofighter sa nivoa borbenog aviona 4. na nivo 4,5. generacije. Verzija Tranche 4 je još uvek u proizvodnji u evropskim fabrikama, što je razumljivo s obzirom na to da je njen razvoj završen pre samo nekoliko godina.

Godine 2020. Nemačka je naručila prvih 38 aviona poslednje verzije za ukupno 5,5 milijardi evra. Isporuka ovih aviona, uključujući 30 jednoseda i 8 dvoseda, planirana je da se završi do 2030. godine.

Španija je 2022. godine takođe naručila 20 novih aviona Typhoon verzije Tranche 4 i zatražila unapređenje celokupne postojeće flote na ovaj standard.

Verzija Tranche 4 je nastavak prethodne verzije Tranche 3A, ali dolazi sa poboljšanom strukturnom integritetom i naprednijim elektronskim sistemima, što omogućava avionu da ostane operativan do 2060. godine.

Glavni deo ovog paketa unapređenja je AESA radar CAPTOR E, koji omogućava detekciju neprijateljskih ciljeva na udaljenosti većoj od 200 kilometara, čineći ga ključnim za buduće misije i operacije.