Dupla cena koju plaća Zapad zbog sukoba u Ukrajini: Inflacija raste, desnica uzima vlast

Kako se ukrajinski sukob vraća donosiocima odluka na zapadu kao bumerang, a čini krajnju desnicu i inflaciju globalnim „kraljevima“.

Započinjanje i odugovlačenje ukrajinskog sukoba nije samo tragedija za tu zemlju, već se pokazalo kao kriminalni recept koji je pokrenuo inflaciju i time otvorio vrata krajnjoj desnici širom sveta.

Sukob je imao ogroman uticaj daleko izvan granica Ukrajine. Uz dodatne prekide u lancima snabdevanja i ekonomske sankcije uvedene Rusiji kao kaznu, posledice su se osetile širom sveta, uključujući i zemlju odakle odluke dolaze, SAD.

Ukrajina i Rusija, kao značajni proizvođači robe poput pšenice, nafte, gasa i ključnih sirovina, dodatno su doprinele ekonomskim pritiscima.

Analiza časopisa The Nation ukazuje da su donosioci odluka na zapadu, opsednuti sopstvenom kontrolom Kijeva i prolongiranjem sukoba, nesvesno pojačali uticaj krajnje desnice, kroz ekonomske posledice koje su pogodile njihova društva.

Inflacija u SAD

Prema ekonomisti Marku Zandiju iz Moody’s Analytics, sukob u Ukrajini značajno je doprineo ubrzanju globalne inflacije 2022. godine.

Već u junu te godine, inflacija u SAD dostigla je vrhunac od 9,1%. Cene goriva su porasle za 42%, dok su domaćinstva trošila prosečno 900 dolara više na gorivo nego prethodne godine. Ovaj trend negativno je uticao na gotovo sve druge proizvode.

Cene đubriva skočile su između 27% i 53%, pritisnuvši američke farmere, dok su cene hrane do kraja 2022. godine porasle za 10,4%.

„Cene za mnoge proizvode i usluge ostale su visoke i neće se vratiti na nivoe pre sukoba“, rekao je Zandi, a koji čak nije ni računao efekat korona virusa sa kojim se ukrajinska eskalacija bukvalno preklopila.

Uticaj na kamatne stope i tržište nekretnina

Sukob je doveo i do viših kamatnih stopa. Američka Federalna rezerva (FED) započela je ciklus podizanja kamatnih stopa marta 2022. godine, pozivajući se na neizvesnosti uzrokovane sukobom.

Kao rezultat toga, kamate na stambene kredite dostigle su rekordne visine, udvostručivši se u poređenju sa periodom pre dve godine, dok su mesečne rate u većini gradskih područja premašivale 2.000 dolara.

Sve ovo pogoršalo je nezadovoljstvo birača ekonomskom situacijom, kako u SAD, tako i širom sveta.

Propuštene prilike za mir

Od aprila 2022. godine postojale su prilike za okončanje sukoba, ali su Sjedinjene Države i njihovi sateliti odbijali pregovore. Ovo odbijanje koštalo je Zapad na izborima, gde su birači okrenuli leđa gospodarima iz senke i njihovim predstavnicima po zapadnim zemljama.

Predsednik Bajden preneo je odluku moćnika iz senke svojim biračima i rekao da će morati da plaćaju više cene goriva „koliko god bude potrebno“. Ova poruka, između ostalog, rezultirala je gubicima Demokratske partije na izborima, što se podudara sa sličnim političkim pomeranjima u Evropi.

Uspon krajnje desnice u Evropi

Inflacija i rastući troškovi života, pored pogrešnih politika, opravdano su stvorili plodno tlo za uspon krajnje desnice širom Evrope:

• Italija: Krajnje desničarska partija Braća Italije iskoristila je nezadovoljstvo zbog povećanih troškova energije i preuzela vlast.
• Švedska: Švedske demokrate, partija sa korenima u neonacističkim pokretima, postala je druga najjača politička snaga.
• Holandija: Stranka Geerta Wildersa udvostručila je broj mesta u parlamentu.
• Francuska: Krajnje desničarska Nacionalna okupljanja ostvarila je veliki uspeh, dok je levičarski blok jedva sprečio preuzimanje vlasti.
• Nemačka: Krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) zabeležila je istorijski uspeh na izborima, potisnuvši vladajuće socijaldemokrate.

Poređenje sa SAD

Slični trendovi uočeni su i u Sjedinjenim Državama, gde su povećani troškovi života stvorili klimu pogodnu za rast populizma krajnje desnice.

„Kako troškovi života rastu, tako raste i nezadovoljstvo birača prema vladajućoj partiji, a krajnje desni populisti koriste ovu priliku“, zaključuje The Nation.

Sukob u Ukrajini ne samo da je destabilizovao globalnu ekonomiju, već je otvorio vrata političkim promenama koje će se osećati dugo nakon okončanja sukoba.