U službi Njegovog veličanstva: Bezbednosna piramida Velike Britanije i najpoznatije odeljenje MI-6/SIS

Služba koja je poslužila kao inspiracija za stvaranje najdugovečnijeg i najbrojnijeg filmskog serijala posvećenog Džejmsu Bondu, s razlogom je predmet znatiželje konkurenata, ali i inspiracija brojnim teoretičarima zavera.

Kad već spominjemo Džejmsa Bonda, pomoću kog je stvorena čovekolika, pa čak i duhovita slika ove službe, da podsetimo: u filmu je reč o agentu koji je pripadnik spoljne vojne obaveštajne službe, a oznaka 007 je (prema scenaristi) prefiks za Licence to kill, odnosno pravo da mu se u službena ovlašćenja uvede i ubijanje protivnika bez mnogo zanovetanja i pisanja izveštaja.

Kako je u stvarnosti funkcionisala i funkcioniše ova organizacije upoznaćemo se u kratkim crtama, imajući na umu da nijedna služba nije o sebi rekla ili napisala više nego što mora. S toga i ove podatke možemo posmatrati u tom svetlu.

Piramida bezbednosti Velike Britanije

Najpre da pogledamo širu sliku, odnosno piramidu bezbednosnih službi Velike Britanije. Sve ove službe podređene su Zajedničkom obaveštajnom komitetu (Joint Intelligence Committee – JIC). Njega sačinjavaju (po službenoj dužnosti) rukovodici tri službe: ”MI-5”, ”MI-6” i ”Državnog komunikacijskog štaba”.

Stalni članovi su takođe: načelnik Vojne obaveštajne službe (Defence Intelligence – DI), njegov zamenik, načelnik Analitičke uprave, predstavnici Ministarstava odbrane, Inostranih poslova, Kancelarije za saradnju s drugim vladama (Foreign, Commonwealth and Development Office), kao i savetnik premijera za inostrane poslove. 

Nije ni čudo što je ovaj Komitet tako složen. Obaveštajna zajednica pod njegovim nadzorom sastoji se od:

1. Državnog Komunikacionog štaba (Government Communications Headquarters – GCHQ).
2. Odbrambeno-obaveštajne službe (Defence Ineteligence Service – DIS, vojni deo obaveštajne službe). 
3. Tajne obaveštajne službe (SIS) ili ”Military Inteligence, Section 6 – MI-6”. 

Često se Služba bezbednosti Velike Britanije (Security Service) naziva jednostavno ”MI 5” (Military Intelligence, Section 5), ali to je samo deo spomenute piramide koja ima dva osnovna polja – unutrašnje i spoljno.

Unutrašnjom obaveštajnom bezbednošću bave se:

1. MI-5
2. Nacionalna obaveštajna jedinica za unutrašnji ekstremizam i nerede (National Domestic Extremism and Disorder Intelligence Unit).
3. Nacionalna zajednica za organizovani kriminal (National Crime Agency).
4. Nacionalna obaveštajna služba za balistiku (National Ballistics Intelligence Service – NBIS).
5. Nacionalni obaveštajni biro za borbu protiv prevara (National Fraud Intelligence Bureau -NFIB). 

Očigledno je da i u samoj matici ima mnogo posla.

Spoljnom obaveštajnom aktivnošću bave se:

1. MI 6
2. Štab obaveštajne službe Odbrane (Defence Intelligence Staff – DIS), vojni ogranak koji u sebi centralizuje obaveštajne organe vidova i rodova. Od 2010. godine zove se samo ”Defence Intelligence – DI”. Ona je deo Ministarstva odbrane i tim putem se i finansira. Nasledila je ”Direktorat vojne obaveštajne službe” (Directorate of Military Intelligence) 1964. godine. Podatke koje ona sakupi po potrebi deli s drugim strukturama i saveznicima iz NATO.    

Celu ovu bezbednosnu strukturu podržava i posebno odeljenje vladinog Štaba za komunikacije za elektronsko-izviđačku aktiivnost, kao i Odeljenje zajedničke analize podataka pri Zajedničkom obaveštajnom komitetu. 

Posvetimo nekoliko reči ovom kombinovanom organizacionom modelu koji je prosečnom čitaocu manje poznat, ali zato njime profesionalni organizatori odlično vladaju.

Struktura obaveštajno-bezbednosne zaštite Velike Britanije (pri tom ne mislimo na javnu bezbednost, odnosno klasičnu policiju) jeste spoj dva metoda: jedan se zove Fajolov (Anri Fajol, Francuz za kog se smatra da je otac modernog menadžmenta); on je šest osnovnih, standardnih organizacionih funkcija uklopio u piramidalni način rukovođenja.

Najbliži ovom metodu je princip vojne subordinacije. Od vrha pa nadole idu obaveštenja, a odozdo ka vrhu idu izveštaji (stariji obaveštava – mlađi izveštava). Drugi metod je takođe veoma interesantan i on predstavlja skraćenicu – PERT metod (Program Evaluation and Review Technique).

Uporedimo to s mrežom šina u nekoj stanici. U stanicu ulazi samo jedna pruga koja se zatim grana grana u više koloseka. Na izlazu iz stanice sve te pruge slivaju se ponovo u jedan kolosek. 

Zašto su se Britanci opredelili za kombinaciju dva organizaciona modela, kada je svaki za sebe dovoljno komplikovan? Da li je reč o snobizmu, tradicionalnoj netrpeljivosti između službi, ili precenjivanje svojih organizacionih sposobnosti?

U svakom slučaju, službama bezbednosti je nužan veliki stepen samostalnosti (i tajnosti), kao što je takođe nužan veliki stepen kontrole, nadzora i uvida u to što rade. Razloge za ovo ne treba objašnjavati. Dovoljno je podsetiti se da je Petorka iz Kembridža bila skup dvostrukih agenata koji su se lično poznavali, ali nisu bili organizovana grupa!

Sovjetski agent je iskoristio raskorak između službi i dobre prijatelje, saradnike, vrbovao jednog po jednog. Oni su tek u Moskvi ili pred sudom u Londonu saznali da su bili u istom (izdajničkom timu). 

Nadamo se da smo ovu, relativno komplikovanu šemu, dovoljno jasno predstavili. Vratimo se junacima ove priče, ”MI-6”. 

SIS/MI-6

Secret Intelligence Service – SIS/Military Intelligence, MI6, kako smo već naveli, bavi se  spoljnopolitičkim obaveštajnim radom i ta služba je deo vladinog aparata. Odgovara Ministarstvu inostranih poslova, a preko njega Zajedničkom obaveštajnom komitetu.

Načelnik je član kolegijuma Ministarstva inostranih poslova (državni sekretar u rangu zamenika ministra). On je istovremeno i jedina javna ličnost u ovom obaveštajnom sistemu.

Od 1994. godine centrala službe nalazi se u kompleksu vladinih zgrada u Vestminsteru, na broju 85. Pravni osnov njenog delovanja je Zakon o obaveštajnim službama (Intelligence Services Act 1994). Do pojave tog zakona na državnom nivou negirano je postojanje Spoljne obaveštajne službe.   

Koreni, počeci…

Vekovima ranije britanska imperija imala je svoje obaveštajne organe. Međutim, kao istinska preteča zajedničke spoljne obaveštajne službe pojavila se najpre Obaveštajna uprava (Secret Service Buereau) Državnog komiteta odbrane i Obaveštajne uprave Kopnene vojske.

Kada je formirana, 1909. godine, zajedno s obaveštajnim i kontraobaveštajnim odeljenjem, predstavljala je vrlo skromnu službu, malobrojnu i oskudno opremljenu. Nije ni čudo, jer je Britanija u to vreme najveću pažnju posvećivala Ratnoj mornarici. Tako je i po preporuci Obaveštajne uprave Ratne mornarice za prvog načelnika Obaveštajne službe postavljen M. Kaming, tada kapetan druge klase.

Za načelnika Odeljenja za bezbednost postavljen je kapetan (kasnije general-major) V. Kel. Pošto je birokratija odmah počela da pravi probleme u vezi s finansiranjem i kadrovskim pitanjima nekoliko specijalnih službi, Obaveštajna uprava Komiteta odbrane priključena je Obaveštajnoj upravi KoV. Na svom početku imala je čak 19 posebnih odeljenja.

Prva iskustva

Ovakav trapav sistem pao je već na prvom ispitu, početkom Prvog svetskog rata. Pokušaji da se formira mreža agenata na teritoriji Nemačke vrlo brzo su sasečeni od strane Nemaca. Isto se dogodilo i u tada mnogo važnijem segmentu – frontovskoj obaveštajnoj službi. Najveći deo vojno-političkih informacija dobijen je posrednim putem, preko neutralnih zemalja, na delovima okupiranih zemalja Beneluksa i od strane Ruske Imperije. 

Već 1916. godine usledila je reorganizacija. Iz razloga političke i finansijske prirode doneto je rešenje da se pristupi prekomandovanju (prepotčinjavanju) specijalnih službi KoV građanskim, odnosno vladinim organizacijama. Prva uprava izvučena je iz Ministarstva KoV i prebačena u Ministarstvo Ratne mornarice (Admiralitet).

Ministarstvo je u postizbornoj proceduri formirano od strane Parlamenta (naziv potiče od francuske reči – parler, govoriti), odnosno Donjeg doma (House of Commons). Šesto odeljenje predato je Ministarstvu inostranih poslova. Peto odeljenje predato je Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Finansiranje specijalnih službi rešeno je kroz budžet Ratne mornarice i dva građanska ministarstva, a ne preko Kopnene vojske. U  nadležnosti Glavne obaveštajne uprave Kopnene vojske ostale su Uprave vojne propagande, Specijalnih operacija i Obrada zarobljenika. 

Posle rata, 1920. godine, odeljenja koja su izuzeta iz sastava Glavne obaveštajne uprave KoV dobila su sledeće oznake:

• Prvo odeljenje: Škole šifrantske službe Ministarstva inostranih poslova.
• Peto odeljenje: Služba bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
• Šesto odeljenje: Obaveštajna služba Ministarstva inostranih poslova. 

Između dva svetska rata Velika Britanija je uočila trend globalne supremacije najvećeg dobitnika Prvog svetskog rata – Sjedinjenih Američkih Država i budno je, ali vrlo diskretno, pratila šta se tamo dešava. Isto to su radili i njihovi saveznici sa zapadnog dela Zemljine polulopte.

Opet su Nemci bili ti koji su ih naterali da udruže svoje snage, pa je s proleća 1940. godine u Njujorku bila formirana Uprava bezbednosti ”SIS” (British Security Co-ordination/BSC) za oblast SAD i Kanade radi kooridinacije saradnje sa specijalnim službama SAD.

Prva služba s kojom je formalno započeta saradnja ostvarena je između diplomatskog predstavništva ”SIS” i vojnog atašea Velike Britanije s jedne strane, i Upravom generalštaba Armije (KoV) i Obaveštajne uprave Ratne mornarice SAD, s druge. Uprava bezbednosti za SAD i Kanadu pomogla je da se stvori Uprava strateške službe koja je radila na zajedničkim zadacima globalnog tipa.

Britancima je to bilo od velike koristi jer su oni već bili u ratu, za razliku od SAD, dok je Kanada objavila rat Silama osovine samo tri dana posle Velike Britanije. Stoga su Britanci koristili neutralni status SAD da razviju obaveštajnu mrežu u pozadini protivnika, ali i da sprovode diverzantske akcije, presreću linije veza protivnika, a posebno da, udružujući pamet i sredstva, razviju do tada neviđen sistem dešifrovanja na strateškom nivou.  

Posleratni SIS

Britanci, kao dokazani rusofobi i antikomunisti nastavili su Drugi svetski rat, ali na svoj način. Onog momenta kada je bilo jasno da Crvenu armiju ništa ne može zaustaviti, jer je ona 1944. godine izašla na svoje stare granice i nastavila na zapad ne zaustavljajući se, Čerčil je reagovao.

Deveto odeljenje (za borbu protiv Kominterne) koje je bilo rasformirano 1941. godine ponovo je uspostavljeno, ovaj put radi suprotstavljanja sovjetskoj obaveštajnoj službi; u Evropi sovjetska mreža nije prestajala s radom sve vreme rata (podsetimo se samo ”Crvenog orkestra”, odnosno ”Die Rote Kapelle”, ali i drugih, brojnih ”spavača” duž zapadne hemisfere, posebno u Britaniji i SAD).

Za načelnika uprave određen je Kim Filbi o kome smo već pisali. Kakav je to kolosalni propust britanskih kontraobaveštajnih službi bio neka posluži podatak da je Filbi već u to vreme bio agent inostrane obaveštajne mreže NKVD!  On je kasnije, podsetimo se i toga, poslat da rukovodi ambasadorskom agenturom ”SIS” u Turskoj i u SAD. 

Euforija posleratnog opuštanja dovela je dotle da su 1946. godine operativna odeljenja formalno svedena na takozvana ”produkciona” (”Production Sections”, ”Directorate of Production”). Informativna odeljenja su preimenovana u Uprave, pa su dobila još bezazlenija imena – anketne sekcije, odnosno odeljenja koja su mogla da traže i prikupljaju određene podatke (”Requirements Sections”, ”Directorate of Requirements”).

U nadležnost SIS prešao je aparat i agentura rasformiranog ”SOE” (Special Operations Executive). Podsetimo se da se ova Čerčilova ”tajna armija”, vođena iz Bejker strita 64 naratovala za tih šest i po godina širom sveta i da nije zaslužila takav ishod. Posle ružnih političkih igara (lepih, najčešće i nema), 15. januara ova proslavljena formacija je zvanično ukinuta. Svega 280 ljudi je prebačeno u ”MI 6”.

To bi se nekako i razumelo, ali kako razumeti poteze koji su Kimu FIlbiju širom otvarali vrata da najdragocenije informacije bez ikakvog problema prebacuje Sovjetima? Kada se ta bura, posle dugo talasanja nekako stišala, ali ne i zaboravila, na jednom predavanju izraelski obaveštajac i pisac Viktor Ostrovski (Victor John Ostrovsky, inače rođeni Kanađanin) ocenio je da su analitičke sposobnosti ”MI 6” bile vrlo visoke, ali da je njihova sposobnost da stignu do tajne informacije veoma mala.  

Operativna uprava

Shodno tradiciji i navikama da nagledaju svetska zbivanja (i pri tom utiču na njih), ”MI 6” je podeljen na četiri Uprave koji imaju svoja odeljenja. U Evropskoj upravi ima tri odeljenja (Prvo odeljenje je za Skandinviju i Zajednicu nezavisnih država, Drugo se bavi Sredozemljem i Severnom Afrikom, a Treće državama EU i Švajcarske).

U Drugoj upravi je Četvrto odeljenje čija je oblast Arapski Istok. Treća Uprava zadužena je za Zapadnu poluloptu. U njoj deluje Peto odeljenje i ono prati dešavanja u Latinskoj Americi i na Dalekom istoku. Četvrta Uprava je sama teritorija Velike Britanije i njeno neposredno okruženje, pa se njeno, Šesto odeljenje, nalazi u Londonu. 

Od 1996. godine novopodignuto zdanje ”SIS” po projektu Terija Farela nalazi se nedaleko od starog zdanja, na obali Voksolovskog mosta (Vauxhall Bridge). Igra sudbine, slučajnost? Podsetimo se da Rusi svoje železničke stanice zovu Vagzali (вогзал).

One su napravljene po uzoru na železničku stanicu Vauxall u Londonu, pa su Rusi prilagodili to ime svom fonetskom aparatu i eto imena. Inače, ovo zdanje je junak mnogih filmova o Džemsu Bondu (opet on!): ”Zlatno oko” (Golden Eye), ”Svet nije dovoljan” (The World Is Not Enough), ” Umri drugi put ” (Die Another Day ), ”Kazino Rojal” (Casino Royale) i ”Skajfol” (Skyfall, u kome je ovo zdanje i ”srušeno”).

Nisu samo filmovi bili zainteresovani za ovo zdanje. Tamo su snimljene i mnoge popularne televizijske serije. ”MI 6” jeste još jedan od primera koliko je ”kod suseda trava zelenija”. U samom Ujedinjenom Kraljevstvu ionako je mnogo etničkih, političkih i rasnih problema. Britaniji se dogodio i ”Bregzit”, a oni bi i dalje da pružaju svoje pipke širom sveta.