Britanija poslala lovce Eurofighter Typhoon u Tursku – Da li se Ankara priprema da pređe na evropske avione umesto F-16?

Dana 18. decembra 2024. godine, dva borbena aviona Eurofighter Typhoon britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva (RAF) sletela su u vazdušnu bazu Murted kod Ankare u Turskoj, gde će biti evaluirana od strane turskih vlasti.

Ovaj potez dolazi nakon što je Turska izrazila interes za nabavku 40 aviona Eurofighter Typhoon kako bi modernizovala svoje vazdušne snage kao prelazno rešenje dok ne postane operativno spreman TAI KAAN, turski lovac pete generacije koji razvija njihova avioindustrija.

Pregovori o nabavci aviona Eurofighter započeti su tokom NATO samita održanog u Vašingtonu od 9. do 11. jula 2024. godine.

Na sastancima su učestvovali turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i lideri zemalja članica konzorcijuma Eurofighter – Nemačke, Velike Britanije, Italije i Španije.

Prema nedavnim izveštajima, Nemačka je popustila pod spoljnim pritiscima i, nakon višemesečnih rasprava, konačno odobrila prodaju 40 aviona Eurofighter Typhoon turskom ratnom vazduhoplovstvu.

Nedavno je otkriveno koja verzija platforme Eurofighter Typhoon interesuje tursko ratno vazduhoplovstvo. Prema turskim izvorima, Ankara je zainteresovana za unapređenu verziju Tranche 4, najnoviju iteraciju ovog aviona.

Veruje se da je ova verzija unapredila Eurofighter sa nivoa borbenog aviona 4. na nivo 4,5. generacije. Verzija Tranche 4 je još uvek u proizvodnji u evropskim fabrikama, što je razumljivo s obzirom na to da je njen razvoj završen pre samo nekoliko godina.

Turska navodno planira da izdvoji između 8 i 10 milijardi evra za ovaj ugovor, što bi moglo da dovede do smanjenja prethodno najavljene porudžbine za 40 aviona F-16V i 80 kompleta za modernizaciju, procenjenih na 23 milijarde evra.

Očekuje se da ugovor uključi tehnička unapređenja, poput ECRS (European Common Radar System) Mk2 radara.

Eurofighter Typhoon – tehničke specifikacije

Eurofighter Typhoon je višenamenski borbeni avion razvijen u okviru evropskog vazduhoplovnog konzorcijuma koji čine Airbus, BAE Systems i Leonardo. Dizajniran je za misije vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, a pokreću ga dva motora Eurojet EJ200.

• Brzina: Maksimalna brzina 2,35 Maha na velikim visinama i 1,25 Maha na nivou mora.
• Domet: Oko 2.900 kilometara.
• Maks. visina leta: 19.812 metara.
• Naoružanje:
  • Revolverski top Mauser BK-27 kalibra 27 mm.
  • Kapacitet za preko 9.000 kilograma korisnog tereta.
  • Raketni sistem uključuje AIM-120 AMRAAM, MBDA Meteor i IRIS-T za vazduh-vazduh, kao i bombe Paveway IV, rakete Storm Shadow i AGM-88 HARM za vazduh-zemlja.

Avion je opremljen naprednom elektronikom, uključujući radar Captor-E sa aktivnom elektronski skeniranom rešetkom (AESA), koji može istovremeno pratiti do 20 ciljeva i gađati ih raznovrsnim naoružanjem.

Tehničke superiornosti verzije Tranche 4

Verzija Tranche 4 je nastavak prethodne verzije Tranche 3A, ali dolazi sa poboljšanom strukturnom integritetom i naprednijim elektronskim sistemima, što omogućava avionu da ostane operativan do 2060. godine.

Glavni deo ovog paketa unapređenja je AESA radar CAPTOR E, koji omogućava detekciju neprijateljskih ciljeva na udaljenosti većoj od 200 kilometara, čineći ga ključnim za buduće misije i operacije.

Geopolitički kontekst

Turska razmatra Eurofighter kao deo napora da modernizuje svoje vazdušne snage, naročito nakon što je Grčka nedavno nabavila avione Rafale iz Francuske i planira kupovinu F-35 iz Sjedinjenih Država.

Istovremeno, Turska ostaje isključena iz programa F-35 zbog nabavke ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400, što je takođe dovelo do američkih sankcija prema CAATSA.

Iako Turska pokazuje interes da se ponovo pridruži programu F-35, aktivno istražuje i alternativne opcije, poput Eurofightera, koji pruža evropsko rešenje umesto američkih sistema.