Izrael je sinoć pogodio magacin oružja u Tartusu, Sirija. U ovom napadu, Izrael je ciljao instalacije, opremu i vojne magacine, izvodeći više od 60 vazdušnih udara od pada režima Bašara al-Asada. Poslednji napad izazvao je snažne eksplozije.
Izraelski vazdušni udari, prema izveštajima, ciljali su vojna postrojenja u sirijskoj obalskoj oblasti Tartus u noći sa nedelje na ponedeljak. Sirijski posmatrači za ratne situacije opisali su napade kao “najžešće udare” u toj oblasti u poslednjih deset godina.
„Izraelski borbeni avioni su lansirali napade“ ciljajući niz objekata, uključujući jedinice PVO i „magacine raketa zemlja-zemlja“, naveo je Sirijski opservatorijum za ljudska prava. Ovaj opservatorijum je napade označio kao „najžešće u obalskom regionu Sirije od početka bombardovanja 2012. godine“, prenosi The Times of Israel.
Magacin municije bio je meta jer izraelska vojska, pod vođstvom Benjamina Netanjahua, želi da smanji pretnje od bilo kojih snaga koje planiraju da napadnu Izrael nakon iznenadnog pada režima Bašara al-Asada.
Eksplozije su se dogodile u regionu Tartusa, poznatom po tome što u njemu postoji više vojnih baza, uključujući i bazu koju koristi ruska mornarica, međutim, udar nema nikakve veze sa ruskom bazom.
Prema preliminarnim izveštajima, među pogođenim ciljevima našli su se arsenali operativno-taktičkih balističkih raketa Točka-U, kao i 300-mm vođene rakete 9M55F/K za višecijevni bacač raketa Smerč.
Posledice eksplozije
Moćna eksplozija municije izazvala je seizmičku aktivnost, koju su lokalne službe zabeležile kao zemljotres magnitude oko 3 stepena. Video snimci očevidaca prikazuju ogroman vatreni oblak i široka razaranja izazvana detonacijom.
Višenamenski izraelski lovac F-16I “Sufa” naširoko se koristi za ovakve precizne napade. Ovi avioni su opremljeni modernim sistemima za navođenje i sposobni su da gađaju dobro zaštićene ciljeve uz minimalan rizik za pilote.
Eksperti ističu da je upotreba magacina u Tartusu učinila ovu lokaciju ključnom metom. Njegovo uništenje ne samo da slabi Siriju, već i značajno otežava logistiku njenih saveznika, uključujući Iran, koji aktivno isporučuje oružje putem ovakvih skladišta.
Detonacija municije ovog obima predstavlja veliku pretnju okolnim područjima. Eksplozivni talas, ispuštanje opasnih supstanci i seizmička aktivnost mogu dodatno pogoršati humanitarnu situaciju u regionu.
Izrael je izveo raketne vazdušne napade na desetine lokacija u Siriji tokom noći, uprkos tome što je lider sirijskih džihadista, terorista Abu Muhamed al-Džolani, izjavio da njegova grupa Hayat Tahrir al-Šam (HTŠ) nije zainteresovana za sukob sa Izraelom.
Džolanijeve izjave usledile su dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u nedelju najavio odobrenje plana za širenje naselja na okupiranoj Golanskoj visoravni.
Poslednji vazdušni udari došli su nakon izjave izraelskog ministra odbrane, Izraela Kaca, da će izraelske trupe, koje su prošle nedelje zauzele tampon zonu između Golanske visoravni i Sirije, ostati na položajima tokom zime na planini Hermon – poznatoj Sirijcima kao Džebel Šeik.
Kancelarija ministra Kaca saopštila je: „Zbog situacije u Siriji, od suštinskog je značaja za bezbednost da zadržimo prisustvo na planini.“
Abu Muhamed al-Džolani, sada našminkan od strane američkih službi i sa novim imenom Ahmed al-Šara, izjavio je za sirijske državne medije: „Nema izgovora za bilo kakvu stranu intervenciju u Siriji sada kada su Iranci otišli. Ne nameravamo da ulazimo u sukob sa Izraelom“.
Al-Džolani je rekao da Izrael koristi lažne izgovore da opravda svoje napade na Siriju, ali da nije zainteresovan da ulazi u nove sukobe.
Pad režima Bašara al-Asada
Dana 8. decembra 2024. godine u Siriji je došlo do sloma režima Bašara al-Asada. Opozicione snage, koje su u novembru pokrenule ofanzivu, ušle su u glavni grad Damask, što je označilo kraj višegodišnjeg sukoba.
Nekoliko dana pre toga, opozicija je zauzela strateški važne gradove, uključujući Alep, Hamu i Homs, ostavivši Asadovu vojsku bez ključnih uporišta. Nakon pada Damaska, Bašar al-Asad je napustio zemlju i pobegao u Moskvu.
Ovaj događaj radikalno je promenio politički pejzaž Sirije i Bliskog istoka, ostavljajući zemlju u stanju političkog vakuuma i nove borbe za uticaj među različitim frakcijama, te je novi građanski rat itetkako moguć.
