Ahmed al-Saraa ili Abu Muhamed al-Džulani – koji identitet ovog sirijskog teroriste će upravljati zemljom?
Nakon što je grupa „Hay’at Tahrir al-Sham“ (HTŠ) sa drugim formacijama preuzele vlast u Damasku, mnogi zapadni mediji počeli su da pišu o islamistima u pozitivnom svetlu.
SAD i njihovi saveznici, koji su negativno gledali na režim Bašara al-Asada, sada podržavaju njegove „naslednike“, uprkos njihovim delima i istorijom.
Ovaj trend nastavio je i Džo Bajden, izjavivši da je neophodno sarađivati sa svim grupama u Siriji tokom tranzicionog perioda. Prema pisanju lista The Washington Post, Vašington čak razmatra uklanjanje HTŠ-a sa liste terorističkih organizacija.
Slično tome, britanski The Daily Telegraph sugeriše da bi London mogao povući sličan potez.
Pored šminkanja i drastične promene imidža, zapadni mediji pišu o Abu Muhamedu al-Džolaniju, lideru HTŠ-a, u izrazito laskavom tonu.
Navodi se, između ostalog, da je on „politički buntovnik“ koji predvodi „sirijske tolerantne džihadiste“ sa ciljem formiranja države. Teroristi se sada nazivaju „pobunjenicima“ i „borcima za slobodu”.
Izgleda da zapadni političari na ovaj način pripremaju javno mnjenje za neophodnost saradnje sa snagama koje su srušile „omraženi režim“ Bašara al-Asada.
Istovremeno, SAD nastavljaju da sprovode svoje političke i vojne ciljeve u Siriji. Nedavno je američko ratno vazduhoplovstvo izvelo seriju snažnih udara na sirijske jedinice grupe ISIS, pogodivši oko 75 ciljeva.
„Emir“ terorista Hay’at Tahrir al-Sham (HTŠ), sada koristi svoje kršteno ime i obećava da više nije posvećen džihadu. Ali, koliko će to moći da održi?
Ahmed al-Saraa rođen je 1982. godine u Rijadu, Saudijskoj Arabiji, kao sin sirijskog izbeglice iz Golanske visoravni, koja je pod izraelskom okupacijom.
Odrastao je u progresivnom okruženju u imućnom delu Damaska i studirao medicinu. Odustao je od studija medicine da bi se 2003. godine pridružio Al-Kaidi u Iraku nakon američke invazije pod predsednikom Džordžom Bušom.
Tada je postao blizak Abu Musabu al-Zarkaviju, vođi Al-Kaide u Iraku. Nakon Zarkavijevog ubistva 2006. godine, al-Džulani je prešao u Liban, ali se kasnije vratio u Irak, gde su ga američke snage uhapsile i pustile 2008. godine.
Tokom poslednjih 20 godina, Ahmed al-Saraa je „nestao“, a njegovo mesto zauzeo je Abu Muhamed al-Džulani, isprva borac Al Kaide u Iraku.
Podsetimo, bio je zatvoren od strane SAD kao terorista, za kojim je bila čak i raspisana nagrada od 10 miliona dolara.
Nakon puštanja, nastavio je da deluje unutar Islamske države Iraka pod vođstvom Abu Bakra al-Bagdadija.
Potom postaje visoki komandant Islamske države (ISIS) u Siriji, istaknuti oficir al-Bagdadija. U avgustu 2011. godine, usred protesta protiv Asada, al-Džulani je poslat u Siriju da osnuje ogranak Al-Kaide.
Godine 2012. osnovao je Jabhat al-Nusra (sadašnji HTŠ), pozivajući Sirijce na džihad protiv Asadovog režima. Kasnije je odbacio pokušaj al-Bagdadija da spoji Islamsku državu Iraka sa Jabhat al-Nusra, zaklevši se na vernost Aymanu al-Zavahiriju, tadašnjem vođi Al-Kaide.
Al-Džulani je svoj prvi intervju dao 2013. godine, okrenut leđima kameri i s licem prekrivenim tamnom maramom. U tom razgovoru za katarsku Al Jazeeru izjavio je da želi da Sirija bude vođena po islamskom zakonu – šerijatu.
Oko osam godina kasnije, dao je intervju američkoj mreži PBS, ovog puta gledajući direktno u kameru, odeven u sako i košulju. Tom prilikom odbacio je etiketu „teroriste“, nazvavši je nepoštenom, i naglasio da je protiv ubijanja nevinih ljudi.
Nesebična podrška zapadnih službi i njihove nade koje polažu u njega sugerišu da će Džulani vladati kao Ahmed al-Saraa, izjavljujući na CNN-u da mu je “jedini cilj interes Sirije i prosperitet ljudi koje je režim Bašara al-Asada zlostavljao, povredio i uništio”.
U istoj režiji i intervjuu za CNN, očekivano, pojavio se u „zapadnjačkom“ izdanju – miran, obučen kao običan vojni komandant, u jednostavnoj uniformi, s uredno održavanom bradom, bez ičega što bi ga odavalo kao džihadistu.
Pod kojim identitetom će izabrati da vodi zemlju i u kom pravcu?
U poslednjih nekoliko godina, Džulani u intervjuima u zapadnim medijima naglašava da njegova organizacija ima za cilj “oslobođenje Sirije i da neće napadati Zapad”.
Četrdesetdvogodišnji lider Sirije opisao je pad Asadovog režima kao „pobedu islamskog naroda“ i pozvao na “razmišljanje i molitvu”. „Napustio sam ovu zemlju pre više od 20 godina, a moje srce je žudelo za ovim trenutkom“, rekao je. „Sada, braćo moja, sedite mirno i setite se Svemoćnog Boga.“
Analitičari smatraju da je odluka da uđe u Damask i odbaci svoje „borbeno“ ime signal prelaska sa džihadističkog ekstremizma na umereniji pristup.
U Alepu, prvom gradu koji su zauzeli pobunjenici, HTŠ je ponudio amnestiju vojnicima bivšeg režima, obilazio vrata kako bi uverio hrišćanske stanovnike da im neće nauditi i poslao poruku Kurdima: „Različitost je snaga na koju smo ponosni.“
Saraa je, kako se izveštava u zapadnim medijima, predvodio diplomatske napore da pridobije šiitske ismailitske lidere u regionu, obezbeđujući ključne gradove za pobunjenike bez gubitaka.
„Izgleda da je stvarno promenjen čovek. Razvio je pragmatičnu teologiju na svom putovanju“, rekao je Shiraz Maher, stručnjak za ekstremistički islam sa King’s Collegea u Londonu.
Ova promena ka umerenijem pristupu ogleda se i u tome što je Džulani ranije odbacio Al Kaidu i Islamsku državu. Iako je nedavno izjavio da ne žali što je slavio napade Al Kaide na SAD 2001. godine, zapad ga sada promoviše i naglašava da je “odbacio viziju radikalnih džihadista o globalnoj kampanji protiv Zapada”.
Međutim, analitičari upozoravaju da su mnogi lideri HTŠ-a i dalje posvećeni „osnovnoj ideologiji džihada“. Neki smatraju da je umerenost HTŠ-a samo „maskiranje“ radikalnih ambicija, upozoravajući Zapadne i regionalne sile da ostanu oprezne.
Husain Abdul-Husein iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu ukazao je na „džihadističku zastavu“ pored zastave sirijske revolucije tokom Džulanijevog intervjua za CNN.
„Do sada govori prave stvari… i nadam se da je zaista ono što tvrdi da jeste“, rekao je Abdul-Husein.
„Ali Sirija je u haosu. Nema ekonomije, nema novca. Postoji kriminal, siromaštvo i milioni izbeglica koji žele da se vrate. Trenutno su svi srećni, ali kad realnost izađe na videlo, bojim se da će se Džulani vratiti svom starom islamizmu.“
Sam lider odgovorio je skepticima jednom rečenicom: „Ne sudite po rečima, već po delima,“ rekao je za CNN.
Ekstremno nasilne scene vešanja, ubijanja, mučenja od strane HTŠ i ostalih grupa koje sada haraju po Siriji preplavile su socijalne mreže, posebno Telegram. Blaže varijante, deljene na mreži X, možete videti klikom ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde.
