Moskva reaguje na masakre džihadista: Ruske trupe preuzele kontrolu nad više naseljenih mesta u Siriji

Prema izveštajima izraelskih medija, Rusija je donela odluku da vojno interveniše u Siriji kako bi zaštitila Alavite i pravoslavne hrišćane od brutalnih napada džihadističkih grupa lojalnih aktuelnoj vlasti pod vođstvom al-Džolanija (sada novog imena aš-Šara).

Izraelska analitičarka N. Levi izveštava da su „ruske trupe počele da se raspoređuju u gradovima koji okružuju vazduhoplovnu bazu Hmejmim u priobalnoj Latakiji, Sirija.“

Ovo predstavlja prvu vojnu operaciju ruskih snaga izvan njihovih stalnih baza u Siriji od kraja vladavine Bašara al-Asada.

Ruske trupe preuzele su kontrolu nad oblastima al-Kubaisija, Bahdarmo i Hirbet al-Ašar. Njihova misija je jačanje bezbednosti baze Hmejmim i zaštita više od 7.000 Alavita koji su potražili sklonište unutar vojne baze.

Međutim, situacija u arapskoj republici i dalje je izuzetno složena. Prema rečima bivšeg poslanika Vrhovne rade Ukrajine i proruskog aktiviste Olega Careva, ruski vojnici, kao i hrišćani i Alaviti u Siriji, nalaze se u situaciji taoca džihadista koji su preuzeli vlast.

Džihadisti s Kavkaza i drugih područja nastavljaju brutalne masakre dok svet ćuti

Severna Sirija, posebno priobalni region, nalazi se u vrtlogu brutalnog sukoba u kojem džihadisti i snage de facto vlasti sprovode masakre nad Alavitima i hrišćanima.

Područje severozapadne Sirije, gde se odvijaju ovi napadi, naseljeno je Alavitima, najvećom verskom manjinskom zajednicom u Siriji iz koje potiče svrgnuti predsednik Bašar al-Asad.

Ipak, većina Alavita nije čak. ni imala direktne veze sa njegovim režimom. U ovom regionu takođe živi značajan broj hrišćana. Nove sirijske vlasti su obećale Alavitima sigurnost i zaštitu od odmazde. Međutim, poslednji događaji izazvali su talas straha u ovoj verskoj manjinskoj zajednici.

Sirijska vlada je zatražila pojačanja, nakon čega su hiljade boraca iz cele zemlje upućene u region. Iako se formalno nalaze pod okriljem nove sirijske vlasti, neke paravojne grupe su i dalje van potpune kontrole, a neke su ranije bile optužene za kršenje ljudskih prava.

Novi talas nasilja nad Alavitima na sirijskoj obali

Nakon brutalnih masakra u kojima je ubijeno više od 1.000 civila iz alavitske manjine, situacija na sirijskoj obali ostaje izuzetno napeta. Prema izveštajima, snage islamistički predvođene privremene vlade Sirije pripremaju drugu seriju obračuna sa preostalim pristalicama bivšeg režima Bašara al-Asada u ovom strateški važnom regionu.

Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR), u poslednjem talasu represije koji je započeo 6. marta, ubijeno je najmanje 1.614 civila, uglavnom Alavita. Ovaj krvavi sukob izbio je nakon što su se Alaviti na obali pobunili protiv dugotrajnih kršenja ljudskih prava od strane vladinih snaga.

Pod međunarodnim pritiskom, sirijska vlada je 10. marta objavila kraj vojnih operacija i formirala istražnu komisiju. Međutim, ubistva su se nastavila, ali u manjem obimu, a niko nije odgovarao za počinjene zločine.

Priprema novog talasa nasilja

23. marta, SOHR je upozorio da su vladine snage rasporedile velika vojna pojačanja u blizini grada Arzona, koji se nalazi u južnom delu provincije Tartus, na ključnom putu koji vodi ka luci Tartus, a zatim dalje ka Banijasu, Džabli i Latakiji.

Prema izveštajima, oko 50 vojnih vozila, uključujući i jedinice koje SOHR opisuje kao “džihadiste”, stiglo je u ovaj region. Kasnije su ove snage zauzele više stambenih kuća u Azoni i uspostavile niz utvrđenih pozicija prema gradu al-Šeik Saad, u severnom Tartusu.

“Dolazak pojačanja izazvao je strah kod stanovnika zbog mogućih odmazdi u ovom području,” upozorila je organizacija SOHR.

Iste večeri, aktivisti u Tartusu prijavili su dodatne vojne trupe, tenkove i borbena vozila, koja su stigla u Banijas.

Napetost je eskalirala rano ujutru 24. marta, kada su dodatne snage ušle u oblast Drejkiš, u istočnom Tartusu. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju kako trupe pucaju na civilne kuće, bacaju ručne granate i uzvikuju sektaške uvrede u srcu oblasti.

Ciljana ubistva i otmice Alavita

SOHR je 23. marta dokumentovao ubistvo dva Alavita u Homsu, kao i otmicu najmanje pet osoba iz ove manjinske zajednice. Među otetima su i četiri žene, koje su nestale u blizini kontrolnih punktova pod nadzorom vladinih snaga duž obalne magistrale.

Novi talas nasilja i humanitarna katastrofa

Ovi događaji pokazuju da privremena vlada Sirije ne preduzima nikakve mere za rešavanje problema Alavita, niti za bilo kakav dijalog sa ovom manjinskom grupom.

Poslednji talas represije naterao je najmanje 16.000 Alavita da izbegnu u severni i istočni Liban, dok je više od 8.000 pronašlo sklonište u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, blizu grada Džabla u Latakiji.

Ukoliko dođe do novog talasa eskalacije, ovaj region može se suočiti sa novom masovnom migracijom, što bi izazvalo ozbiljnu krizu u Siriji i njenom susedstvu, zato je ruska vojska reagovala.

Zvanični Damask traži izručenje Bašara al-Asada i njegovih sredstava

Kako prenose izvori, nove vlasti u Damasku traže od Moskve izručenje svrgnutog predsednika Bašara al-Asada, kao i pristup njegovim finansijskim sredstvima.

Carev tvrdi da bi u slučaju odbijanja ruskog zahteva, ruski kontingent u Siriji i civilno stanovništvo mogli biti izloženi ozbiljnoj pretnji i potencijalno uništeni.

Putinov diplomatski potez ka novom lideru Sirije

Uoči ovih događaja, Vladimir Putin je uputio zvanično pismo novom sirijskom lideru, izražavajući želju za nastavkom bilateralnih odnosa i jačanjem tradicionalnog strateškog partnerstva između Moskve i Damaska.

Al-Džolani je ranije izjavio da Sirija ne želi prekid odnosa sa Rusijom i da je Damask zainteresovan za produbljivanje strateške saradnje sa Moskvom, uprkos političkim previranjima.