Zbog čega Kina strpljivo, korak po korak, istrajava u nameri da povrati ovo ostrvo u svoj suverenitet? Zašto to ne uradi odmah?
Odgovor, naravno, znamo jer je reč o geopolitikim faktorima, a tu se s Kinezima ne vredi mnogo nadmudrivati. Formoza, Tajpeh, Demokratska republika Tajvan, Republika Tajvan, Kineska republika…
Kako god zvali ovo ostrvo, ono je tu, nadomak Kine, kao što je Kuba nadomak obala SAD.
Tu se sličnosti raslojavaju, kako u geostrateškom smislu, tako i unutrašnje-političkom, pa tom pitanju (sličnosti i razlike Kube i Tajvana, njihov međunarodni položaj, itd) treba posvetiti poseban tekst.
Oko Formoze (Lepog ostrva, kako su ga zvali potomci Magelana), vekovima se vode borbe. Njime su vladali Holanđani, Španci, Japanci i, naravno, Kinezi. Od 1949. godine počinje problem koji traje i danas.
SAD su podržale nacionaliste Kuomitanga predvođene Čang Kaj Šekom koji su se sklonili na ovo ostrvo. Kako i čime se brani još jedan kamičak u cipeli u svetskim odnosima velikih sila?
Oružane snage Tajvana sastoje se iz sledećih komponenti:
- Zajednička komanda Oružanih snaga.
- Generalštab.
- Kopnena vojska.
- Ratna mornarica s Mornaričkom pešadijom.
- Ratno vazduhoplovstvo.
- Obalska straža.
- Vojna policija.
- Rezervni sastav.
- Specijalizovane samostalne službe.
Čime OS raspolažu kad je reč o živoj sili (‘ljudskim resursima’, kako se to danas dehumanizovano zove)?
- Svi građani muškog pola od 19 do 35 godine imaju vojnu obavezu godinu dana (do 2009. godine ona je trajala 14 meseci). Moguća je služba i ženama, ali samo u neborbenim jedinicama. Težnja je da se počevši od 2010. godine svake godine profesionalizuje do 10% sastava, uz četvoromesečnu obuku. Da li se u tome uspelo nema pouzdanih podataka.
- Ukupnost žive sile koja je dostupna u uzrastu od 16-49 godina je 6.283.134 muškarca, odnosno 6.098.599 žena istog životnog perioda.
- Živa sila korisna za vojnu službu u istom uzrastu (16-49 godina) je nešto manja: 5.106.730 muškaraca i 5.008.563 žene. Podaci nisu pouzdani jer se odnose na period pre 2015. godine, ali su brojke svakako veće iz demografskih razloga.
- U prilog tome ide podatak da je svake godine prirast vojno upotrebljivih osoba 165.738 muškaraca i 154.123 žene.
- Ove godine predviđeno je da se vojni rashod do 2029. godine podigne do 522 miliona dolara. Tajvan se po sadašnjem izdvajanju nalazi na 75 mestu u svetu. I ovaj podatak treba uzeti s rezervom jer će se svakako menjati, uzimajući u obzir nepredvidivi razvoj OS Narodne Republike Kine i planski razvijan animozitet koji tim povodom vlada u vrhovima SAD, kao glavnog saveznika Tajvana.
Kopnena vojska (Republic of China Army)
Armija Kineske republike najveći je deo OS Tajvana. Oko 80% sastava baziran je na glavnom ostrvu, dok su ostali delovi raspoređeni na četiri veća ostrva s njihovim arhipelazima, a to su: Penghu, Kinmen, Mancu i Tajpin.
Pošto Građanski rat u Kini još nije formalno završen potpisivanjem primirja ili mirovnog ugovora, snage KoV se obučavaju u osnovnom zadatku zaštite od iskrcavanja desanta, s posebnim akcentom na gradsku borbu. Redovni sastav ima tri armije i pet korpusa.
Ovaj broj svakako nije konačan i povremeno se, iz razumljivih razloga menja, pa i prikriva. U 35 armijskih brigada uključeno je 25 pešadijskih, pet tenkovsko-oklopnih, tri motopešadijske i dve pomoćno-logističke. Sve pešadijske brigade skinute su s borbenog dežurstva i prevedene u rezervu posle 2005. godine.
Nešto kasnije, 2008. godine, uveden je nov vid, brigadna zaštita. Ove jedinice sastavljene su od rasformiranih delova ranijih brigada. Snaga i sastav brigade može varirati od jednog do nekoliko ojačanih bataljona, što daje ekvivalent našem puku.
Komandant takve brigade je po formacijskom mestu pukovnik. Komandu KoV predvodi general s tri zvezdice. Armijski štab je potčinjen načelniku Generalštaba (vojni deo), ministru nacionalne odbrane (građanski deo) i predsedniku Tajvana.
Reč je o sastavu koji je odlično naoružan. Koristi se 10 modela pištolja i jedan model revolvera, sedam vrsta automata, dva modela pušaka za ceremonijalne potrebe, dve vrste za borbenu upotrebu, čak deset različitih jurišnih pušaka, 11 vrsta snajperskih pušaka, šest vrsta puškomitraljeza i mitraljeza kao i pet vrsta ABG; to svedoči o burnoj istoriji nabavki, ali i logističkim problemima koje KoV Tajvana ima.
Oklopne jedinice imaju oko 800 glavnih borbenih tenkova (dva modela su kopije američkih tenkova) kao i 100 lakih tenkova, s tendencijom daljih nabavki. Tu je i gotovo tri hiljade oklopnih borbenih i transportnih vozila, uz 12.598 lako oklopljenih vozila (!) što upravo odgovara osnovnoj strategiji – brzoj reakciji na desantiranje i vođenje gradskih borbi gde su ova vozila dragocena.
Artiljerija je takođe značajno zastupljena. Vučene artiljerije raznih modela i kalibara ima oko 1.400 cevi, a samohodne oko 500 vozila. Višecevnih raketnih bacača ima 234, među kojima je i 11 himarsa.
Uz nepoznat broj minobacača može se reći da je ovaj deo dobro popunjen. KoV ima i svoju flotu helikoptera (operativno je oko 200) i BPL (preko 400; broj je neproveren). PVO zaštita trupe sastoji se od oko 300 sajdvindera i oko 200 prenosnih raketnih sistema na bazi stingera (173 su orginalni stingeri) koji se lansiraju s helikoptera; od ostalih PVO treba izdvojiti prenosne raketne sisteme montirane na samohodnim šasijama (čeperel, antilopa, avendžer) gde se ističe preko 2.000 stignera montiranih u dvostrukoj i jednostrukoj varijanti.
Protivtenkovskih lansera raznih modela ima sedam hiljada (!) različitih vrsta i kalibara, uz nepoznat broj bestrzajnog PT oružja.
Ratna mornarica (Republic of China Navy – ROCN)
Pred ovaj vid postavljeni su veoma složeni i teški zadaci jer je očekuje nesrazmerno jači protivnik. Tajvan se potrudio da maksimalno zaštiti svoje obale. U RM služi oko 40.000 ljudi, dok se u Mornaričkoj pešadiji nalazi oko 15.000 pripadnika.
Pored mnogih pomoćnih plovila (čamaca raznih veličina i vrsta, servisnih plovila, itd), osnovu flote čine:
- 22 fregate.
- Četiri podmornice.
- Osam minolovaca.
- 31 raketni čamac.
- Dva desantna broda-doka.
- Devet velikih desantnih brodova.
Mornarička pešadija je relativno nova pojava i ovaj deo RM osnovan je u septembru 1947. godine. Njeni garnizoni nalaze se na ostrvima Matsu, Kajman i Tungvin, kao i u reonu glavnog grada.
Podmorničke snage opremljene su dizel podmornicama iz američkog programa i one su u stanju zakupa. Tajvan se potrudio da u svemu imitira svog zaštitnika, tako da se i mornarička avijacija pojavila 1977. godine kada je bilo oformljeno prvo helikoptersko odeljenje.
Ono je u operativnom smislu potčinjeno komandi RM. Godine 1999. deo aviona i helikoptera iz sastava RV prebačen je, u interesu boljeg dejstva flote, u sastav Ratne mornarice. U to vreme formirana je i zasebna komanda mornaričke avijacije. Rezervni sastav RM čini 67.500 obveznika, od kojih su čak 35.000 pripadnici mornaričke pešadije.
Priprema svih kadrova obavlja se prema američkom vojnom programu. Osnovna školska institucija je Kineska ratno-pomorska akademija na kojoj školovanje traje četiri godine. Oficiri mogu i dalje da se usavršavaju u komandno-štabnom koledžu pri Univerzitetu narodne odbrane.
Podoficiri se obučavaju u samim jedinicama, gde postoje školski vodovi i čete. I jedni i drugi obavljaju službu po ugovoru. Vojni rok u Ratnoj mornarici je 20 meseci.
Ratno vazduhoplovstvo (Republic of China Air Force)
Osnovni zadatak ovog vida je zaštita VaP države pre svega od mogućeg napada raznim sredstvima od strane Narodne Republike Kine.
To jeste možda i najveći odvraćajući faktor OS Tajvana, jer je RV Tajvana dugo bilo u kvalitatnivnom smislu bolje od kineskog. Otežavajući elemenat dolazi s iste strane – kineski vazduhoplovni kompleks napreduje velikom brzinom, pri čemu nema značajnih problema na drugim granicama.
Sa Indijom spor tinja i pitanje je da li će biti aktiviran, a pored Tajvana stoji njegov saveznik SAD koji ima dovoljno otvorenih žarišta po svetu. Teoretičari smatraju da je potencijalno to danas čak veće žarište nego što je Ukrajina, i za to navode mnogo razloga, no to nije predmet ovog teksta. Pogledajmo čime i kako Tajvan brani svoj VaP.
RV je podeljeno po nameni, pa tako imamo sledeće grupe:
- 401. taktički mešoviti ving.
- 13 lovačko-presretačkih grupa.
- Pet taktičkih lovačko-presretačkih vingova.
- Taktička izviđačka grupa.
- Grupa za foto-izviđanje.
- 439. mešoviti ving.
- Pretraživačko-spasilačka grupa.
- 48. školska grupa.
- PVO komanda sa pet brigada i 16 bataljona cevne PVO.
Flota letilica je brojna i dobro opremljena. U njoj se nalaze:
- ”AIDC F-CK-1”: 103 jednoseda i 26 dvosedih aparata tajvanske proizvodnje.
- ”Miraž 2000” (43 jednoseda i devet dvosedih aparata) francuske proizvodnje.
- ”F-16 Fighting Falcon”: ”F-16A blok 72” i ”F-16C blok 70” ukupno 114 aparata; trenažnih verzija B i D (blokovi 72 i 70) ukupno 26 aparata.
- ”Grumman E-2 Hawkeye” u varijanti E-2K, avion za rano elektronsko izviđanje, šest komada.
- ”Lockheed P-3 Orion” mornarički izviđač u verziji P-3C, 12 aparata.
- Transportni avioni:
- ”Foker 50” (Holandija) za VIP tranport u verziji ”F27 Mk.50” tri komada.
- ”Boeing 737” (SAD) VIP transport (verzija 737-8AR) jedan.
- ”Beech 1900” (SAD) za nadzor (verzija 1900C-1) dva aparata. On se koristi i kao trenažni.
- ”Lockheed C-130 H” (SAD), 20 aparata. Jedan služi za elektronsko izviđanje.
- Helikopteri: ”Eurocopter EC 225LP” tri komada i ”Sikorski S-70C-1A/M” 14 aparata.
- Trenažni avioni:
- ”AIDC T5” (tajvanski), za obuku na mlaznim avionima 27 aparata.
- ”AIDC AT-3” (tajvanski) za obuku na mlaznim avionima 47 aparata.
- ”Beechcraft T-34C Mentor” (SAD), za bazičnu obuku, 34 aparata.
- Bespilotne letelice Tajvan poseduje u nepoznatom broju. Izvesno je da se očekuje isporuka četiri letelice ”MQ-9B Reaper” (SAD).
Na raspolaganju Ratnom vazduhoplovstvu nalazi se devet glavnih baza. Dve od njih su sa podzemnim hangarima, a na ostalima je izgrađeno preko 400 ojačanih kaponira. Ubojna sredstva su na vrlo visokom nivou, kao i PVO zaštita objekata, jer od saveznika dobijaju pravovremeno najsavremenije sisteme.
Kako se školuju pripadnici OS Tajvana?
Priprema oficira obavlja se u dva smera – univerzalna priprema i specijalizovana usmerenja. Univerzalna priprema odnosno opštevojno obrazovanje stiče se na akademiji tri vida OS. Specijalno usmerenje je političkog, medicinskog, inžinjerskog i tehničkog personala.
Školovanje se obavlja na tri vojne akademije vidova, Univerzitetu narodne odbrane i u srednjem vojnom školstvu.Pored toga, postoje specijalizovani koledži: vojno-politički, tehnološki, morska tehnološka škola, Tehnološki institut, komandni koledž narodne odbrane i Medicinski centar narodne odbrane.
Ovaj tekst ne bavi se poređenjem Oružanih snaga Narodne Republike Kine i Kineske republike (kako službeno zovu Tajvan), ali može poslužiti našim čitaocima kao uvid u to s koliko upornosti i jedni i drugi vode svoju politiku – jedni da zauzmu, drugi da odbrane ostrvo.
Da li će opasnost od potpune destrukcije i dugoročne neupotrebljivosti ovog ostrva primorati ove dve strane da primene model Hong Konga, ostaje da se vidi. Ono što trenutno vidimo jeste praktično trka u naoružanju, gde je (za Narodnu republiku Kinu), ovo samo jedna etapa.
