Glavni uslovi za prekid rata, o kojima tajno pregovaraju Tramp i Putin, bez učešća Ukrajine, predviđaju da Rusija zadrži Krim i teritorije Donbasa koje je zauzela tokom sukoba.
Rat u Ukrajini nastavlja se nesmanjenom žestinom, dok Vladimir Putin intenzivira ofanzive na više frontova s ciljem da zauzme što više teritorija pre nego što Donald Tramp preuzme dužnost predsednika SAD.
Očekuje se da će Rusija biti u poziciji da diktira uslove u mirovnim pregovorima, čime bi ostvarila većinu svojih ciljeva.
Zelenski pokušava da uzvrati „Paklom“
U očajničkom pokušaju da preokrene tok rata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je novu raketu-dron domaće proizvodnje pod nazivom „Pakao“ (ukr. „Peklo“).
Ovaj projektil ima domet od 700 kilometara, što je više nego dvostruko veći domet od projektila koje Ukrajina trenutno dobija od zapadnih saveznika.
Prema britanskim glasilima, „Peklo“ je druga vrsta rakete-drona koju je Kijev predstavio ove godine. Ovo oružje omogućava Ukrajini da pogodi mete duboko unutar ruske teritorije.
The "Peklo" (Hell) drone-missile — our Ukrainian weapon with proven combat effectiveness. Today, the first batch was delivered to our Defense Forces. The mission now is to scale up production and deployment.
— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) December 6, 2024
I am grateful to everyone involved in our defense production, whose… pic.twitter.com/MjIcWHgouZ
Rakete lete nisko poput krstarećih projektila i dostižu brzinu od 700 kilometara na sat, saopštila je ukrajinska državna kompanija Ukroboronprom.
Za poređenje, britanski i francuski projektili Storm Shadow imaju domet od 250 km, dok američki ATACMS dosežu 300 km.
„Pakao” ili ukrajinski Peklo znatno nadmašuje ove sisteme po dometu, ali stručnjaci zaključuju da je predaleko od dovoljnog odgovora na rusku pretnju, posebno hipersoničnim raketama.
„Pakao“ slab naspram ruskog „Orešnika“
Prošlog meseca, Vladimir Putin je svetu prikazao hipersonični projektil „Orešnik“, koji je pogodio fabriku Južmaš u Ukrajini sa udaljenosti od 800 kilometra. Ova simbolična demonstracija moći dodatno je naglasila tehnološku prednost ruskog oružja koje ima domet osmostruko veći domet.
Ukrajina sada pokušava da razvije sopstvene sisteme za dubinsko dejstvo, a razvoj je daleko od nečega što može bilo kako predstavljati konkurenciju, već samo rasplamsati gnev i produbiti agoniju ukrajinskog konflikta.
Putin je takođe najavio planove za stacioniranje raketa „Orešnik“ u Belorusiji tokom 2025. godine, kao deo strategije za veću masovnu proizvodnju i proširenje arsenala.
Tajna diplomatija između SAD i Rusije
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nagovestio je da se između SAD i Rusije vode tajni pregovori o završetku sukoba.
Spekuliše se da Donald Tramp i njegovi savetnici već pripremaju „mirovni plan“ zajedno sa Vladimirom Putinom, bez zvaničnog učešća Ukrajine.
Plan bi mogao biti sproveden odmah nakon što Tramp preuzme funkciju, kako bi ispunio svoje obećanje da će okončati rat u roku od nekoliko dana.
Zelenski na ivici očaja
Svestan da bi mogao biti isključen iz mirovnog procesa, Zelenski intenzivira vojne napore, dodatno podstaknut gubitničkom partijom američkih izbora i njihovim satelitima u EU.
Cilj mu je da što više oslabi ruske pozicije pre nego što započne formalni mirovni proces, kako bi obezbedio bolje pregovaračke uslove za Kijev.
Izveštaji sugerišu da Ukrajina žrtvuje značajne vojne snage, posebno u regionu Kurska i uvodi nove sisteme naoružanja, pokušavajući da zadrži teritorije.
Evropa – posmatrač
Evropska unija, prema planu, imaće sporednu ulogu u posredovanju i slanju mirovnih snaga radi nadgledanja sporazuma o prekidu vatre. Njena ključna uloga biće u obnovi Ukrajine nakon rata.
Stručnjaci ocenjuju da će EU morati da preuzme značajan deo odgovornosti za finansiranje i upravljanje postkonfliktnom rekonstrukcijom zemlje.
Zaključak
Glavni uslovi za mirovni sporazum, koji se već kroje između dve svetske sile, predviđaju da Rusija zadrži Krim i oblasti Donbasa koje su pod njenom kontrolom.
Zelenski nastavlja da ulaže poslednje resurse u pokušaj da obezbedi bolje pregovaračke uslove, ali mnogi analitičari sumnjaju da će imati značajan uticaj na završne uslove sporazuma. Međutim, nikako ne treba podceniti “duboku državu” u SAD.
Биће вам слаб кад вас погоди