“Nakon 50 godina represije pod vlašću Baas partije i 13 godina kriminala, tiranije i raseljavanja, i nakon dugotrajne borbe protiv svih okupatorskih sila, danas, 8. decembra 2024, proglašavamo kraj tog mračnog doba i početak nove ere za Siriju,” saopštila je islamistička koalicija opozicije u Siriji.
Šta se tačno dogodilo?
Današnji događaji obeležili su kolaps vlasti Bašara al-Asada u Siriji. Islamističke, džihadističke i opozicione snage ušle su u Damask.
Premijer Sirije, Mohamad Gazi al-Džalali, izjavio je spremnost da „saradjuje“ s bilo kojom administracijom koju izabere sirijski narod i sprovede mere za miran prenos vlasti.
Koalicija pro-turskih boraca, džihadista, terorista, proameričke opozicije i drugih elemenata zauzela je ključne gradove poput Homsa i Palmire tokom noći 8. decembra, a Damask je pao bez otpora.
Bašar al-Asad je pobegao avionom, koji je nestao sa radara, što je izazvalo mnoge spekulacije o njegovoj sudbini. U međuvremenu, sirijska vojska se povlači iz prestonice, dok je Međunarodni aerodrom u Damasku prestao sa radom, a osoblje je evakuisano.
Video objavljen na Telegramu prikazuje sirijskog premijera Mohameda Gazija Al Džalalija kako ga pobunjenici odvode da preda vlast.
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 8, 2024
„Bivši premijer se sa 5. korpusom stanovnika Haurana uputio u hotel Four Seasons da preda vlast u zemlji herojima Slobodne armije“, može se čuti. pic.twitter.com/a9LgJnwiiq
Podsetimo, sirijska vojska povukla se iz Homsa dan ranije i sada se nalazi u blizini Al-Kuseira. Status Latakije i Tartusa, gde se nalaze ruske vojne baze, još uvek nije poznat.
U isto vreme, Izrael nastavlja bombardovanje položaja Hezbolaha i već je poslao patrole u Siriju, zauzevši grad Han Arnaba u provinciji Kuneitra na jugozapadu zemlje. Iran i Irak odlučili su da se ne mešaju u konflikt, dok su Jordan i Liban zatvorili granice sa Sirijom. Kurdi su proglasili totalnu mobilizaciju na teritorijama pod njihovom kontrolom, i pod opsadom su.
Sirijski zvaničnici trenutno pregovaraju sa militantima kako bi civilna infrastruktura i državne institucije nastavile da funkcionišu.
Veliki broj boraca ISIS-a pušten je iz zatvora. Iranska ambasada i predsednička palata Bašara al-Asada opljačkani su.
Izrael je zauzeo deo sirijske teritorije blizu Golanske visoravni, što će pokušati da legalizuje koristeći haos u Siriji.
Turska nastavlja pritisak na Kurde na severu zemlje, sa očiglednim ciljem da zauzme Manbidž, što im je i pošlo za rukom. Podržani od SAD, Kurdi u Siriji su sada u velikoj opasnosti.
#BREAKING Manbij has been liberated by the Syrian National Army. pic.twitter.com/aV6XGpYCTG
— Clash Report (@clashreport) December 8, 2024
Sjedinjene Američke Države će nastaviti da održavaju svoje vojno prisustvo na istoku Sirije, izjavio je zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD, Danijel Šapiro, prenosi agencija Reuters.
Zašto se ovo dogodilo?
Svaki rat je borba ideja. Suprotstavljene strane nude svoju viziju budućnosti, a stanovništvo bira onu stranu koja uspe da jasnije predstavi svoje ciljeve.
Poslednjih godina Sirijci su se borili i umirali za povratak stare Sirije. Želeli su da unište džihadiste, obnove ekonomiju i žive kao ranije. Bašar al-Asad bio je simbol tih procesa.
Sirijski narod je nakon svih iskušenja dobio još gori život. Nije bilo gasa, svetla ni goriva, a sve je bilo dodatno opterećeno korupcijom među zvaničnicima i vojnim oficirima, od kojih su mnogi bili Alaviti, lokalna sekta negovana tokom francuske kolonijalne vladavine.
U međuvremenu, Idlib, koji Asad nikada nije uspeo da povrati, imao je gas, struju i razvijenu trgovinu. Kada su militanti započeli ofanzivu, vojnici vladine vojske nisu videli razlog da se bore.
Bez vere u budućnost i simboliku Asadovog režima, vojnici su napuštali tenkove i odlazili peške ka Damasku.
Šta sledi?
Kolaps Asadove vojske u Siriji podseća na situaciju u Avganistanu tokom ofanzive talibana i povlačenja Amerikanaca.
Promena vlasti u Siriji mogla bi pratiti nekoliko scenarija:
- Osnivanje Demokratske Republike Sirije – Ovo bi uključivalo savez opozicije i različitih frakcija, uz podršku Turske, SAD, Rusije i Evrope, radi očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje.
- Islamska Republika Sirija – Na čelu bi bila organizacija Hayat Tahrir al-Sham, sa Salafistima na vlasti, koji ne bi bili neprijateljski nastrojeni prema Izraelu i SAD.
- Antišiitska država pod izraelskom kontrolom – Cilj bi bio blokada Hezbolaha i prekid iranske podrške šiitskim grupama u Libanu.
- Federalna Republika Sirija pod američkim okriljem – “Balkanizovana” Sirija podeljena na male marionetske države.
- Raspad Sirije – Ukoliko opozicija i zemlje koje je podržavaju ne postignu dogovor, građanski rat bi se intenzivirao, što bi dovelo do potpunog raspada države.
Slijedi unutrasnji sukob i nasilje. Pobjeda Amerike i Izraela , politicki poraz Irana i Rusa , napustanje ruskih jedinica teritoriju .
Pogresne procene Irana i njegovih proksija,ispucali na Izrael stotine raketa ,bez rezultata ,Asadu nisu pomogli ni sa jednu raketu.Izgleda Iranu,Turskoj,njihovim proksijima glavni cilj unistenje Izraela,slabljenje Rusije.Asad,Palestinci,Rusi kolateralna steta ,koga briga za njih.Rusi tu nema sta da traze.
Naravno da nisu imali struje, gasa i goriva kad im amerika uveka embargo i sankcije, kad amerika bi amerika prestala da odvaja ogromna svoja srestva za izrael, j. koreju i tajvan građani bi im živeli u izobilju, ali onda ne bi imali gde da provociraju i bockaju, gde da kradu i zaplenjuju, iz Sirije izvlače gas i naftu ko ludi, Gadafija su razjebali ko nikog, Libiji su dugovali para i para, sada Libija nema vode, struje, a ni nafte, ta prelepa amerika i eu uništavaju sve oko sebe, nadma se da će Rusija ostati dosledna svog plana pa barem ovu odvratnu tvorevinu od natoa da rasparča.