U Siriji, džihadisti preko američkog Si-En-En-a objavili svoj krajnji cilj: Svrgavanje Bašara al-Asada

Vođa terorističke grupe „Hajat Tahrir al-Šam“ (HTŠ), Abu Muhamed al-Džulani, prvi put od početka ofanzive militanata u Siriji, priznao je u intervjuu za američki Si-En-En da im je cilj svrgavanje predsednika Sirije Bašara al-Asada.

Govoreći u intervjuu, koji je prvi ove vrste za svima dobro poznat zapadni medij, al-Džulani je opisao “planove svoje organizacije za formiranje vlade zasnovane na institucijama i saveta koji će birati narod“.

Lider islamističkih pobunjenika u Siriji izjavio je da je njihov cilj, pokrenut iznenadnom ofanzivom prošle nedelje, „svrgavanje režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada“.

Prema njegovim rečima, Asadov režim je već „mrtav“, iako je na vlasti bio 53 godine, od 1971. godine.

„Formiraćemo vladu zasnovanu na Narodnom savetu, koja će biti institucionalna, a ne bazirana na jednom vladaru koji donosi proizvoljne odluke“, izjavio je al-Džulani.

Takođe je naglasio da bi želeo da strane trupe napuste Siriju. Podsetimo, trenutno se u zemlji nalaze vojne snage SAD-a, Turske, Rusije i Irana, kao i proiranske formacije.

„Kada govorimo o ciljevima, cilj naše revolucije je svrgavanje ovog režima. Imamo pravo da koristimo sva neophodna sredstva kako bismo ostvarili taj cilj“, izjavio je al-Džulani.

„Seme poraza režima oduvek je bilo unutar njega samog… Iranci su pokušali da ga ožive, dobijajući na vremenu, a kasnije su to isto pokušali i Rusi. Ali istina je jasna: ovaj režim je mrtav“, dodao je lider HTŠ-a, zvanične terorističke organizacije kako u Rusiji tako i u SAD, međutim, kao što vidimo ima razlike.

Al-Džulani, od al-Kaida teroriste do Si-En-En ‘pobunjenika‘

Ahmad Husein al-Šara, poznat kao Abu Muhamed al-Džulani, rođen je 1981. ili 1982. godine u Deir ez-Zoru, Siriji. Odustao je od studija medicine da bi se 2003. godine pridružio Al-Kaidi u Iraku nakon američke invazije pod predsednikom Džordžom Bušom.

Tada je postao blizak Abu Musabu al-Zarkaviju, vođi Al-Kaide u Iraku. Nakon Zarkavijevog ubistva 2006. godine, al-Džulani je prešao u Liban, ali se kasnije vratio u Irak, gde su ga američke snage uhapsile i pustile 2008. godine.

Nakon puštanja, nastavio je da deluje unutar Islamske države Iraka pod vođstvom Abu Bakra al-Bagdadija. U avgustu 2011. godine, usred protesta protiv Asada, al-Džulani je poslat u Siriju da osnuje ogranak Al-Kaide.

Godine 2012. osnovao je Jabhat al-Nusra, pozivajući Sirijce na džihad protiv Asadovog režima. Kasnije je odbacio pokušaj al-Bagdadija da spoji Islamsku državu Iraka sa Jabhat al-Nusra, zaklevši se na vernost Aymanu al-Zavahiriju, tadašnjem vođi Al-Kaide.

Al-Džulani je svoj prvi intervju dao 2013. godine, okrenut leđima kameri i s licem prekrivenim tamnom maramom. U tom razgovoru za katarsku Al Jazeeru izjavio je da želi da Sirija bude vođena po islamskom zakonu – šerijatu.

Oko osam godina kasnije, dao je intervju američkoj mreži PBS, ovog puta gledajući direktno u kameru, odeven u sako i košulju. Tom prilikom odbacio je etiketu „teroriste“, nazvavši je nepoštenom, i naglasio da je protiv ubijanja nevinih ljudi.

Al-Džulani je takođe preko Si-En-En-a razglasio da njegova organizacija ne predstavlja pretnju Zapadu. „Ponavljam: naša povezanost sa Al-Kaidom je završena. Čak i dok smo bili deo Al-Kaide, protivili smo se izvođenju operacija van Sirije“, zaključio je džihadista za američki medij.

Našminkan u studiju Si-En-En-a, al-Džulani kuca na vrata Homsa

Pad sirijske odbrane i državnosti nastavlja da se ubrzava. Uprkos jučerašnjem bombardovanju mosta na ulazu u Ar-Rastan, militanti su bez većih poteškoća zauzeli taj grad, kao i susedni Tel Bisa.

Tako, samo dan nakon pada Hame, kolone džihadista već se nalaze na samom ulazu u Homs, koji je treći po veličini grad u Siriji i glavni grad istoimene provincije.

Kolone militantnih vozila nastavljaju da se nesmetano kreću putem M5 ka Homsu. Sirijska vojska nema ni snage ni motivacije da ih zaustavi, dok bombarderi ruskih vazdušno kosmičkih snaga nemaju tehničke kapacitete niti dovoljan broj letelica za gađanje pokretnih ciljeva. Hiljade civila već napuštaju veliki grad sa preko 700.000 stanovnika i kreću se prema Damasku i Tartusu.