Nacije nemaju stalne prijatelje ili neprijatelje, već samo trajne interese: Koja je uloga Turske u haosu u Siriji?

Veruje se da je tokom nedavne posete generalnog sekretara NATO-a Turskoj, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan „ponudio“ da posreduje između Ukrajine i Rusije kako bi se završio rat, ali pod uslovom da Alijansa podrži turski napad na Siriju, uprkos mogućoj reakciji Moskve.

Izjava britanskog premijera iz 19. veka lorda Palmerstona da „nacije nemaju stalne neprijatelje ili prijatelje, već samo trajne interese“, ponovo dobija na značaju, a Erdogan se pokazuje kao potvrda.

To se ogleda u Erdoganovom potezu u Siriji, gde je Turska praktično izdala svoje saveznike Rusiju i Iran, s kojima je do juče bila za istim stolom u Astani.

Tokom pomenute posete NATO-a, Erdogan je dobio „zeleno svetlo“ od Alijanse za ostvarenje svojih ekspanzionističkih ciljeva, koji uključuju teritorije u Alepu i severnoj Siriji, pod okriljem „Tajne zakletve“.

Nekoliko dana kasnije, džihadističke grupe koje podržava Turska neočekivano su napale Asadovu vojsku u Siriji, zauzele Alepo i ignorišući sporazume iz Astane s Rusijom i Iranom.

Turski ciljevi i strategija

Turska koristi podršku svojih džihadističkih grupa kako bi promenila balans snaga na Bliskom istoku. Erdogan igra na kartu zaštitnika američkih interesa protiv Rusije i Irana, dok mu je krajnji cilj proterivanje Kurda sa severoistoka Sirije i sprečavanje formiranja kurdske države u regionu.

Erdogan se možda nada da će kroz saradnju sa SAD-om uspeti da pomiri razlike s Izraelom i postavi Tursku kao ključnog saveznika Zapada na Bliskom istoku.

Međutim, ovo je isti Erdogan koji je ranije otvoreno kritikovao SAD i Izrael, pružao podršku Hamasu i bio u savezništvu s neprijateljima kolektivnog Zapada, poput Irana i Rusije.

Iskorišćavanje trenutka slabosti Rusije

Erdogan veruje da je ovo savršen trenutak za napad na Siriju, s obzirom na to da je Rusija duboko angažovana u Ukrajini, a Putin usmerava napore na osvajanje ukrajinskih teritorija pre nego što novoizabrani predsednik SAD-a, Donald Tramp, stupi na dužnost u januaru 2025. godine.

Erdogan procenjuje da Putin neće moći da pojača ruske snage u Siriji i da SAD neće reagovati, dok Iran ostaje veliki gubitnik, s obzirom na to da su njegovi saveznici, Hamas i Hezbolah, već poraženi od strane Izraela, a Asadova Sirija sada postaje meta kako turskih tako i ostalih džihadista.

Sumnje u saučesništvo Zapada

Dešavanja na sirijskim ratištima ukazuju na to da su i Rusija i Kurdi povukli svoje snage, zauzevši prethodno aerodrom u Alepu kako bi se oduprli napadima pobunjenika.

Ovo navodi na zaključak da su podržavaoci Kurda, bilo da su to SAD ili Izrael, možda saučesnici u napredovanju pobunjenika.

Turska tako pokazuje svoju politiku iskorišćavanja međunarodnih kriza, balansirajući između Zapada i svojih neposrednih geopolitičkih interesa na Bliskom istoku.

Završavamo isticanjem da je osvajanje Alepa i Mosula od strane Turaka deo teritorija koje „Tajna zakletva” predviđa za povratak turskom suverenitetu.

Međutim, to nisu jedine, budući da su ceo Kipar, Trakija, egejska ostrva i Dodekanez teritorije koje, po pomenutoj turskoj zakletvi, moraju biti osvojene.

Ne treba zaboraviti da je Turčin strpljiv, spor, metodičan i uvek usredsređen na svoje ciljeve, čekajući pravo vreme da ih ispuni. Da ih sprovede, ne ometaju ga nikakvi sporazumi koje je možda sklopio sa drugim državama, nešto što bi mnoge države trebalo da imaju na umu.