Sve što do sada znamo o novoj ruskoj hipersoničnoj balističkoj raketi “Orešnik”

Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio u petak da će Moskva nastaviti testiranje hipersonične balističke rakete “Orešnik” u „borbenim uslovima“ dan nakon što je ispalila jednu na Ukrajinu. 

„Nastavićemo da testiramo ovaj najnoviji raketni sistem”. “Neophodno je uspostaviti serijsku proizvodnju“, rekao je on na televizijskom sastanku sa komndantima ruske vojske.

Putin je u televizijskim komentarima rekao da je raketa konstruisana tako da protivnik nije u mogućnosti je presretne u letu.

“Dodaću da danas u Svetu ne postoji protivmera na takvu raketu, niti sredstva za njeno presretanje“. 

I još jednom ću naglasiti da ćemo nastaviti sa testiranjem ovog najnovijeg raketnog sistema. 

Neophodno je uspostaviti serijsku proizvodnju”, dodao je on.

Nova balistička raketa srednjeg dometa “Orešnik“ koju je Rusija koristila u napadu na Ukrajinu je nuklearno oružje koje se ranije nije pominjalo u javnosti.

U neplaniranom televizijskom nastupu u četvrtak, Putin je rekao da je udar na grad Dnjepropetrovsk bio testiran u borbenim uslovima „jedan od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa“.

On je rekao da su raketni inženjeri krstili raketu  na ruskom“Orešnik“, što u prevodu na srpski jezik znači drvo lešnika.

Putin je rekao da je raketa lansirana „u nenuklearnoj hipersoničnoj konfiguraciji“ i da je „test“ bio uspešan i da je pogodila cilj.

„Savremeni sistemi protivvazdušne odbrane… ne mogu da presretnu takve rakete. To je nemoguće“, rekao je Putin.

„Od danas ne postoje sredstva za suprotstavljanje takvom oružju“, dodao je predsednik Rusije.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR napisala je na Telegramu kanalu da je raketi trebalo 15 minuta da preleti od poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti do grada Dnjepropetrovsk, na udaljenosti od oko 800 kilometara, dostigavši pri tom maksimalnu brzinu od preko 11 maha.

Igor Korotčenko, urednik moskovskog časopisa Nacionalna odbrana, rekao je za državnu novinsku agenciju TASS da, na osnovu video snimka napada, Orešnik ima više nezavisno navođenih bojevih glava.

U ovom slučaju one su bile konvencionalne, ali su mogle da nose i nuklearne bojeve glave, kažu vojni stručnjaci.

„Praktično istovremeni dolazak bojevih glava na metu“ pokazuje da je sistem „veoma efikasan“, rekao je Korotčenko, nazvavši je „remek-delom moderne ruske vojne rakete na čvrsto gorivo“.

Putin je na ruskom opisao raketu kao „srednjeg dometa“, a ruski vojni stručnjaci rekli da će engleski termin biti „Intermediate Ballistic Missile“ odnosno IRBM.

Rusija redovno koristi balističke projektile bliskog i kratkog dometa u vazdušnim napadima na Ukrajinu, ali IRBM i ICBM su daleko veće rakete, koje mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama i koje su dizajnirane su za gađanje ciljeva na daleko većim udaljenostima.

Balistički projektili imaju raketni pogon i lansiraju se visoko u atmosferu pre nego što se u obruše na cilj.

Navođene su samo tokom početnih faza lansiranja, tako da mogu biti manje precizne od krstarećih projektila, ali imaju prednost postizanja nevjerojatno velikih brzina ponekad i više od 3.200 kilometara na sat, dok se približavaju svojim ciljevima.

Ono što je ključno, balističke rakete srednjeg dometa, takođe, imaju vrlo veliki domet od 1.000 do 3000-5.500 kilometara.

Do sada je Rusija koristila nekoliko modela balističkih projektila kraćeg dometa, uključujući Iskander i Kinžal. 

Zbog njihove velike brzine, samo određeni sistemi protivraketne odbrane mogu ih oboriti, među kojima je i THAAD američke proizvodnje i izraelski “Arrow 3” kao i kineski HQ-19 koji sam detaljnije analizirao u svom video radu koji možete pogledat klikom na link u gornjem desnom uglu ekrana.

Balistička raketa srednjeg dometa (IRBM) ima domet od 1.000-5.500 kilometara, odnosno domet manji od 6000 km koliko iznosi minimalni domet interkontinentalne balističke rakete (ICBM).

Vojni ekspert Ilja Kramnik rekao je za novinski list “Izvestija” da bi domet rakete “Orešnik” mogao da bude na gornjem kraju maksimanog dometa balističkih raketa srednjeg dometa, oko 3.000-5.000 kilometara.

„U svakom slučaju, bili smo svedoci prve borbene upotrebe rakete srednjeg dometa od strane Rusije u istoriji“, rekao je za „Izvestija“ Dmitrij Kornev, urednik sajta Vojna Rusija.

Američko ministarstvo odbrane opisalo je balističku raketu “Orešnik” kao „eksperimentalnu“ raketu zasnovanu na ruskoj ICBM RS-26 Rubež.

U javnosti se malo zna o balističkoj raketi RS-26 “Rubež”, koja je nastala kao dalja modernizacije interkontinentalne balističke rakete “Topolj-M”. 

Državna novinska agencija TASS objavila je, pozivajući se na izvor iz ministarstva odbrane Rusije, da je 2018. godine razvoj rakete “Rubež” zamrznut u okviru državnog programa naoružanja do 2027. godine, da bi se dao prioritet drugom sistemu, hipersoničnog kliznog vozila “Avangard”.

Komadant ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR Kirilo Budanov rekao je u petak da je “Orešnik” naziv programa za razvoj nove rakete, koja se sama zove “Kedr”, što znači kedar. 

Rekao je da ukraijinska obaveštajna agencija zna za samo dva prototipa ove rakete, iako bi ih moglo biti nešto više i da ovaj tip balističke rakete “još nije u serijskoj proizvodnji”.

Ruski stručnjak za naoružanje Jan Matvejev napisao je na Telegramu da je raketa “Orešnik” verovatno dvofazna raketa i da će biti „prilično skupa” i teška, pa da je njena masovna proizvodnja malo verovatna.

Njegov domet znači da „Orešnik može da ugrozi praktično celu Evropu“, ali ne i Sjedinjene Američke Države, rekao je za ruski Telegram kanal „Ostorozno novosti“ ekspert za oružje Pavel Podvig, direktor projekta ruskih nuklearnih snaga.

Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez su 1987. potpisale sporazum kojim su se složili da odustanu od svake upotrebe balističkih raketa srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara.

I Vašington i Moskva su se povukli iz Sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa START 2019. godine, optužujući svaki onog drugog drugog za kršenje tog sporazuma.

Putin je u četvrtak rekao da će se Rusija „pozabaviti pitanjem daljeg raspoređivanja raketa srednjeg i kraćeg dometa na osnovu delovanja Sjedinjenih Američkih Država i njihovih satelita“.

Putin je dodao i to: “Trenutno ne postoje načini suprotstavljanja ovom oružju. Projektili napadaju ciljeve brzinom od 10 maha, što je 2,5-3 km u sekundi”. “Spremni smo za bilo kakav razvoj događaja. Ako neko još sumnja u to, ne bi trebao. Uvijek će biti odgovora.”

Sve u svemu Svet je doživeo prvu borbenu upotrebu balističke rakete dužeg dometa od strane Rusije, a nadamo se da će na tome i ostati, jer u suprotnom, može da se desi i potpuna eskalacija sukoba u Evropi.