Uspaničeni Ukrajinci zahtevaju sastanak sa NATO-om dok u Francuskoj počinju vežbe sa nuklearnim oružjem

Ukrajinski parlament otkazao je današnje zasedanje zbog povećanog rizika od ruskog udara, a NATO je juče opkolio Kalinjingrad, što je aktiviralo ruske snage.

Sa druge strane, a u skladu sa najnovijim dešavanjima, Francuzi će izvoditi vojne vežbe u kontekstu nuklearne pretnje koja se nadvija nad Ukrajinom.

Od 17. do 19. decembra, deo francuskog vazdušnog prostora biće zatvoren za civilnu avijaciju zbog vazduhoplovne vežbe Poker 2024, navode mediji.

Tokom vežbi, francusko Ratno vazduhoplovstvo će izvoditi scenarija operacija s upotrebom nuklearnog oružja, saopštila je francuska pres služba Ministarstva odbrane.

Glavna svrha vežbe je testiranje nivoa obuke letačkog osoblja francuskog Ratnog vazduhoplovstva i zemaljskih službi za izvođenje operacija u uslovima upotrebe nuklearnog oružja.

U vežbama će učestvovati borbeni avioni Rafale i Mirage, tankeri C-135 i avioni za rano upozoravanje i kontrolu E-3F.

Posebna pažnja biće posvećena vežbama letenja na različitim visinama, dopuni goriva u letu, prevazilaženju sistema protivvazdušne odbrane simuliranog neprijatelja i korišćenju avionskog naoružanja.

Izvođenje ovakvih aktivnosti potvrđuje posvećenost Francuske strategiji nuklearnog odvraćanja.

Ukrajinci u panici traže sastanak s NATO-om

Sa druge strane, Kijev je zatražio sastanak s NATO-om nakon što je najnoviji ruski projektil „Orešnik“ pogodio postrojenje u Dnjepropetrovsku, izvestio je France-Presse, pozivajući se na diplomate.

Ukrajinski parlament je zbog povećanog rizika od ruskog udara otkazao današnje zasedanje. Redovno zasedanje sa učešćem vladinih zvaničnika „je otkazano“, izjavila je poslanica Jevgenija Kravčuk.

„Sledeće nedelje NATO i Ukrajina će voditi razgovore u Briselu povodom lansiranja eksperimentalne hipersonične rakete srednjeg dometa iz Rusije. Sednica Saveta NATO-Ukrajina održaće se u utorak na nivou ambasadora“, već smo preneli.

Strah je vidljiv na licima vlade predsednika Zelenskog nakon Putinovih pretnji.

Prisutnost NATO-a oko Kalinjingrada i Baltičkog mora

Juče, nakon ruskog balističkog napada na Ukrajinu, NATO je stavljen u stanje najviše pripravnosti i poslao je avione savezničkih zemalja u oblast Baltičkog mora i oko Kalinjingrada, strateške ruske enklave u Evropi.

Putanje letova naglašavaju intenzivnu aktivnost, posebno u blizini baltičkih obala i oblasti koje graniče s Poljskom i Litvanijom.

Centralna uloga Baltičkog mora i Kalinjingrada

Baltičko more je jedno od geopolitički najosetljivijih područja Evrope, na granici između zemalja NATO-a i Rusije.

Kalinjingrad, posebno, ima jednu od najvećih koncentracija ruskih vojnih snaga, uključujući napredne raketne sisteme poput Iskander-M projektila, kao i značajnu rusku mornaričku flotu.

Svesno strateškog značaja Kalinjingrada, NATO intenzivira svoje vazdušne izviđačke operacije u regionu kako bi prikupio informacije i zadržao operativnu prednost.

Vrste aviona i njihove funkcije

Izveštaji identifikuju različite tipove aviona uključenih u operacije:

• Boeing RC-135V (JAKE17): Američki avion za elektronsko izviđanje, sposoban da presreće neprijateljske komunikacije i radarske signale.
• Lockheed P-3C Orion (HUNTER17): Nemački avion specijalizovan za pomorske patrole i protivpodmorničke misije.
• UAV Northrop Grumman RQ-4B Global Hawk (FORTE13): Američki dron visoke nadmorske visine, pruža nadzor na velikim udaljenostima.
• Boeing E-3 Sentry (MAGIC01): AWACS avion za sveobuhvatan pregled vazdušne situacije u regionu i koordinaciju savezničkih operacija.
• Gulfstream IV Korpen (SVF680): Švedski vojni avion koji naglašava učešće skandinavskih zemalja u NATO operacijama u regionu.

Letovi su koncentrisani na dva ključna područja:

• Oko Kalinjingrada: NATO misije ciljaju praćenje ruskih vojnih aktivnosti i procenu odbrambenih reakcija Moskve.
• Baltičko more: Preklapajuće putanje leta blizu međunarodnih voda ukazuju na patrole fokusirane na zaštitu ključnih pomorskih ruta i prikupljanje informacija o ruskim pomorskim pokretima.

Povećanje ovih operacija odražava rastuće tenzije između NATO-a i Rusije.

Baltik, sa NATO članicama poput Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, predstavlja jedno od najizloženijih područja potencijalnoj vojnoj eskalaciji. U tom kontekstu, NATO jača svoju prisutnost kako bi odvraćao neprijateljske aktivnosti i umirio regionalne saveznike.