Ruski odgovor ukoliko ih Ukrajina napadne ATACMS-om: Imamo sisteme naoružanja koje još nismo koristili u sukobu

U poruci objavljenoj na društvenoj mreži Telegram, predsednik Državne dume Ruske Federacije, Vjačeslav Volodin, izjavio je 18. novembra 2024. da odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli napade raketama u dubini ruske teritorije neće promeniti situaciju na bojnom polju, ali će pogoršati sudbinu Ukrajine, dakle njenu budućnost.

„Što se tiče upotrebe pomenutog oružja, treba reći da ga ukrajinska strana već koristi. Proširenje njegove primene može naravno naneti štetu, ali neće promeniti situaciju na bojnom polju. Naglašavam ovo. To će samo pogoršati sudbinu Ukrajine i njenu budućnost,“ rekao je Volodin.

Prema njegovim rečima, „ovaj potez će na kraju uništiti rusko-američke odnose.“

Dodao je i da će, „ako se to dogodi (upotreba ATACMS raketa u dubini ruske teritorije), Rusija biti primorana da odgovori.“

„Kako? To je pitanje za Ministarstvo odbrane. Ali jasno je da će odgovor uslediti,“ napisao je predsednik Državne dume u svojoj poruci.

Volodin nije isključio mogućnost „upotrebe novih sistema naoružanja koje Ruska Federacija još nije koristila na teritoriji Ukrajine.“

Prema ukrajinskim izvorima, moguće je da se radi o taktičkom nuklearnom oružju, koje je već pominjano poslednjih meseci.

„Razumemo da bi sledeći korak mogao biti odgovor Sjedinjenih Država. A zatim, naš odgovor biće neizbežan. To se zove eskalacija,“ zaključio je Volodin.

Kako bi Rusija mogla da odgovori? Malo verovatno nuklearno

Podsetimo, za sada informacije o dozvoli Ukrajini da koristi ATACMS rakete za udare u dubini ruske teritorije nisu zvanično potvrđene od strane američkih zvaničnika.

Ove tvrdnje su se pojavile u američkoj štampi, konkretno u listu The New York Times, ali ih Bela kuća niti Pentagon nisu komentarisali. Dakle, odlazeća američka administracija je za sada pustila samo test preko svojih medija.

S druge strane, međunarodni mediji sugerišu da bi se moglo raditi samo o napadima na regiju Kursk, gde bi upotreba američkog naoružanja mogla biti opravdana navodnim prisustvom severnokorejskih vojnika koji podržavaju rusku vojsku.

Verovatno će naredni dani doneti razjašnjenja o mogućnosti ukrajinskih snaga da koriste zapadne rakete za ciljanje objekata na ruskoj teritoriji.

Što se tiče mogućeg odgovora Rusije, može se pretpostaviti da će on biti oštar, ali neće nužno uključivati upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Ruska strana bi mogla preći na viši nivo odmazde, što bi, na primer, moglo značiti uništavanje mostova preko Dnjepra ili napade na ukrajinske vladine institucije, smatraju na zapadu.

Razvoj događaja izazvao uznemirenost u SAD

Odluka Džoa Bajdena da odobri korišćenje američkih raketa dugog dometa od strane Ukrajine za napade na teritoriji Rusije izazvala je potrese u SAD-u, posebno među saveznicima Donalda Trampa.

Iako novoizabrani predsednik još nije dao zvaničan komentar, mnogi njegovi bliski saradnici osudili su ovaj potez kao opasnu eskalaciju. Tokom predizborne kampanje, Tramp je obećao da će okončati rat između Ukrajine i Rusije, uz obavezu da prekine finansiranje stranih sukoba.

Bajden je Kijevu obezbedio desetine milijardi dolara pomoći za ratne napore, a tokom vikenda je prešao dugogodišnju crvenu liniju dozvolivši Ukrajini da koristi američko oružje za napade duboko u ruskoj teritoriji.

Prva reakcija iz Trampovog okruženja stigla je od njegovog sina, Donalda Trampa Mlađeg, koji je na Tviteru napisao da Bajden pokušava da „započne Treći svetski rat“ pre nego što njegov otac preuzme dužnost.

Podsetimo, Bajdenova odluka nije zvanično potvrđena i možda nikada neće biti. Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da neće biti zvanične objave – „rakete će same govoriti“.

Nezadovoljstvo u Trampovom taboru

Tramp je pobedio na predsedničkim izborima 5. novembra i trebalo bi da se vrati u Belu kuću na drugi mandat 20. januara sledeće godine.

Tokom kampanje, Tramp je stavio u vrh svojih prioriteta obavezu da okonča umešanost SAD-a u ratove i da umesto toga koristi novac poreskih obveznika za poboljšanje života Amerikanaca. Obećao je da će okončati rat između Rusije i Ukrajine u roku od 24 sata, iako nije precizirao kako. Međutim, jedno je sigurno: Tramp sebe vidi kao pregovarača.

Fred Flic, šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prethodnog mandata, izjavio je da predsednik Bajden „sabotira“ Trampov plan za okončanje rata dozvoljavajući upotrebu raketa dugog dometa protiv Rusije.

Paralelno, Marjdžori Tejlor Grin, strastvena pristalica Donalda Trampa, takođe je osudila Bajdena. „Američki narod dao je 5. novembra mandat protiv ovih skupih američkih odluka i NE želi da finansira niti da učestvuje u stranim ratovima. Želimo da rešimo sopstvene probleme“, napisala je na X-u.

Nakon nje, senator iz Jute, Majk Li, napisao je na X-u da „liberali vole rat“ i „Rat olakšava rast veće vlade“. Ovo je stav koji često podržava i milijarder, Ilon Mask, koji je postao deo užeg Trampovog kruga.

Mnogi republikanci žele da SAD prestanu da pružaju podršku Ukrajini – čak 62% njih je u anketi Pew Research-a izjavilo da Sjedinjene Države nemaju odgovornost da podrže tu zemlju protiv Rusije.

Ipak, Bajden planira da potroši sav novac koji je Kongres odobrio do januarskog preuzimanja vlasti.

Ostaje da se vidi da li će to uključivati dodatnu pomoć Ukrajini, kao i da li će Tramp odlučiti da nastavi ili preokrene te politike.

Putin takođe ćuti

Od početka SVO u februaru 2022. godine, predsednik Rusije otvoreno je kritikovao NATO alijansu predvođenu SAD-om, upozoravajući na odmazdu zbog svake vojne podrške zapadnih saveznika Ukrajini, koju doživljava kao direktnu umešanost.

Njegov portparol izjavio je u ponedeljak da SAD „dolivaju ulje na vatru“.

U izjavi, rusko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da „korišćenje raketa velikog dometa od strane Kijeva za napade na našu teritoriju predstavlja direktno učešće Sjedinjenih Država i njihovih satelita u neprijateljstvima protiv Rusije, kao i radikalnu promenu u suštini i prirodi sukoba“.

Ministarstvo je takođe naglasilo da bi takav potez fundamentalno promenio prirodu rata i izazvao „adekvatan i opipljiv“ odgovor Rusije. S vremena na vreme, Putin je pominjao mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.

Malo ko veruje da će se to dogoditi, jer, prema doktrini međusobnog uništenja ustanovljenoj tokom Hladnog rata, kada su nuklearni arsenali stvoreni, Putin zna da bi njihova upotreba donela neopisivu patnju svima, uključujući i Ruse.

Međutim, ruski lider je takođe potpuno svestan veličine pretnje raketa velikog dometa koje Ukrajina dobija od Zapada.

Institut za proučavanje rata, ISW iz Vašingtona, objavio je mapu sa 225 ruskih vojnih postrojenja koja su u dometu sistema ATACMS.

Bivši američki izaslanik u Ukrajini, Kurt Volker, rekao je da će odluka Bajdena da dozvoli Ukrajini „da gađa aerodrome, skladišta municije, zalihe goriva i logističke baze koje Rusija trenutno ima u sigurnosnoj zoni unutar svoje teritorije, učiniti Rusiju opreznijom“.

Odbacujući Putinove pretnje, Volker je rekao da je ruski lider „morao da predvidi da će Ukrajina pokušati da uzvrati“.

Ukrajina već neko vreme poseduje ATACMS rakete, kao i britanske i francuske rakete Storm Shadow/SCALP sličnog dometa. Međutim, nije im bilo dozvoljeno da ih koriste unutar Rusije.

Francuska i Velika Britanija se očekuje da će slediti primer SAD-a i ukinuti ograničenja prema Ukrajini. Ipak, do sada nisu napravili taj korak. Francuski list Le Figaro je ovo objavio pa obrisao članak.

Zvaničnici Bele kuće ističu u američkim medijima da je Bajdenova promena stava odgovor na razmeštanje severnokorejskih trupa od strane Rusije i poruka Pjongjangu da ne šalje dodatne.

Odluka dolazi nakon što je Ukrajina pretrpela seriju ruskih napada proteklih dana. Odmah nakon Bajdenove odluke, Rusija je pokrenula napad na Odesu.

Reakcije u Evropi

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto osudio je odluku američke vlade da dozvoli upotrebu oružja velikog dometa protiv vojnih ciljeva unutar Rusije, nazivajući je „poslednjim očajničkim potezom ratnohuškačkih snaga protiv nove stvarnosti“.

Istovremeno, strah raste u zemljama koje su zbog blizine Rusiji najviše uplašene.

Švedska je juče počela distribuciju pet miliona letaka građanima, pozivajući ih da se pripreme za potencijalni sukob, dok se Ukrajina suočava sa ozbiljnim teškoćama protiv ruskih snaga.

Paralelno, finska vlada, zemlje koja ima granicu dugu 1.340 kilometara s Rusijom, juče je građanima omogućila pristup internet stranici sa savetima kako da se pripreme u slučaju krize.