Rusija započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa za scenario nuklearnog rata ili eksplozije ‘KUB-M’

Nakon objavljivanja ažurirane nuklearne doktrine Rusije, dolazi do brzih dešavanja u vezi sa Bajdenovim zelenim svetlom Kijevu

Rusija je započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa tipa “KUB-M”, namenjenih zaštiti građana od različitih pretnji, uključujući blagu radijaciju od nuklearne eksplozije i radioaktivno zagađenje.

Ova inovativna skloništa počela su da se proizvode u Dzeržinsku, Nižnji Novgorod.

„U Rusiji je započela serijska proizvodnja inovativne modularne zaštitne strukture ‘KUB-M’,“ saopštilo je Rusko istraživačko-inženjersko odeljenje za civilnu zaštitu i vanredne situacije.

Ova modularna skloništa za civilnu zaštitu, u potpunosti spremna za upotrebu, razvijena su od strane naučnika iz Instituta za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Stručnjaci ističu da je reč o rezultatu višegodišnjih istraživanja i napora u oblasti zaštite stanovništva i teritorija od vanrednih situacija.

„Pokretanje serijske proizvodnje modularnih skloništa predstavlja značajan korak ka povećanju bezbednosti građana. U budućnosti, ovakve inovacije će omogućiti razvoj novih, efikasnih sistema zaštite,“ navodi se u saopštenju Instituta.

Karakteristike skloništa “KUB-M”

Naučnici navode da je “KUB-M” osmišljen za zaštitu ljudi ne samo od radijacije izazvane nuklearnom eksplozijom, već i od radioaktivnog zagađenja područja. Osnovni paket uključuje dve jedinice: prostorije za smeštaj 54 osobe i tehnički blok.

Kapacitet skloništa može se povećati dodavanjem dodatnih modula. Njegova ključna prednost je mobilnost – sklonište se može premeštati drumskim ili železničkim transportom i postaviti na novu lokaciju.

Istaknuto je da su troškovi proizvodnje, transporta i instalacije “KUB-M” više nego duplo manji od izgradnje stalnih skloništa, a vreme proizvodnje i postavljanja ne prelazi tri meseca. Ove karakteristike značajno smanjuju ekonomske troškove u poređenju sa tradicionalnim strukturama za civilnu zaštitu.

Priprema građana u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj za rat

U isto vreme, kao što smo već pisali, u Švedskoj je počela distribucija žutog brošure sa uputstvima nazvanog „Ukoliko dođe do krize ili rata,“ koju je objavila švedska vlada. Brošura građanima daje savete kako da prežive u vanrednim situacijama.

Šveđanima se preporučuje da imaju zalihe krompira, kupusa, šargarepe, jaja, konzerviranog povrća i supe, kao i dovoljno hrane i vode za 72 sata.

Slične smernice objavila je i Finska na internetu, pružajući savete o pripremama za krize.

Ovi potezi ukazuju na to da i Rusi i Skandinavci znaju mnogo više nego ostatak sveta o mogućim sukobima između Rusije i SAD.

Rakete ATACMS stižu do nuklearne elektrane Kursk za 80 sekundi

Sa druge strane, analiza podataka zapadnih vojnih izvora ukazuje da rakete dugog dometa ATACMS koje su nedavno dostavljene Ukrajini imaju neverovatno velike brzine, što im omogućava da stignu do ključnih ciljeva u Rusiji za samo nekoliko minuta. Prema objavljenoj mapi, rakete mogu da pogode ciljeve kao što su vojni aerodromi u periodu od najviše četiri minuta od trenutka lansiranja.

Stručnjaci posebnu pažnju posvećuju Kurskom regionu. Proračuni pokazuju da su rakete sposobne da stignu do Kurska za manje od dva minuta.

Situacija sa nuklearnom elektranom Kursk izgleda još alarmantnije: raketa može da pređe rastojanje do nje za samo 80 sekundi. Ovo stvara ozbiljne rizike za strateška sredstva u regionu, s obzirom na kratak vremenski period, koji ne ostavlja vremena za evakuaciju i minimizira uspešno presretanje.

Visoka manevarska sposobnost i domet ATACMS-a dodaju još više izazova, što zabrinjava ruske vojne analitičare.

Ranije je Kremlj već izjavio da će upotreba raketa zapadne proizvodnje za napad na rusku teritoriju biti nova faza u eskalaciji sukoba. Pres sekretar predsednika Dmitrij Peskov posebno je istakao da bi takve akcije dovele do „kvalitativno novog kruga napetosti“ i ugrozile stabilnost regiona.

Podsetimo, Bajdenova administracija je navodno Ukrajini dala dozvolu da koristi ATACMS za udare duboko u rusku teritoriju, što je izazvalo širok odjek. Zapadni zvaničnici objašnjavaju ovaj potez željom da se ojača pozicija Kijeva uoči potencijalnih mirovnih pregovora. Međutim, u Moskvi se na takvu odluku gleda kao na direktnu pretnju i aktivno uključivanje NATO-a u sukob.