Ruski mediji: Putin može objaviti rat ako Kijev da zeleno svetlo za udare unutar Rusije

Ljudi koji stoje iza Bajdena „sabotiraju“ Trampov plan za mir u Ukrajini odobravanjem upotrebe raketa protiv Rusije

Ruski državni mediji su kategorični u svojim izveštajima o odluci ljudi koji upravljaju SAD iza Džoa Bajdena da po prvi put odobre upotrebu raketa dugog dometa ATACMS od strane Ukrajine za udare duboko na ruskoj teritoriji.

Ruska novinska agencija nedavno je izvestila da je, prema rečima Vladimira Putina, „NATO države ne samo da razmatraju mogućnost upotrebe oružja dugog dometa od strane ukrajinskih oružanih snaga, već i direktno učešće u sukobu u Ukrajini.“

Prema rečima ruskog predsednika, „kijevski režim već napada rusku teritoriju dronovima i drugim sredstvima. Kada je reč o upotrebi zapadnih oružja velike preciznosti i dugog dometa, treba razumeti da se ovakve operacije sprovode uz učešće vojski NATO zemalja, jer samo one mogu da unesu podatke o letačkim misijama u raketne sisteme.“

Putin je naglasio: „Direktno učešće Zapada u sukobu u Ukrajini značajno bi promenilo njegovu suštinu i značilo bi da su članice NATO-a – Sjedinjene Države i evropske zemlje – u ratu s Rusijom. Moskva će donositi odluke na osnovu pretnji koje se pojavljuju pred njom.“

Zabrinutost u Vašingtonu

Neki zvaničnici Bele kuće izražavaju zabrinutost da bi upotreba ATACMS raketa od strane Ukrajine za udare duboko u Rusiji mogla izazvati nasilni odgovor Moskve prema Vašingtonu i njegovim saveznicima.

Reakcija ljudi koji odlučuju iza Bajdena, kako se navodi, usledila je nakon napada na ključnu infrastrukturu Ukrajine, ali i nakon ruske reakcije na Trampove predloge za mir, kojom je Moskva izjavila da su okupirane teritorije sada deo Rusije.

Značajna promena u američkoj spoljnoj politici

Odluka moćnika iza Bajdena označava važnu promenu u spoljnoj politici SAD. Prema ruskim analitičarima, „šef Bele kuće doneo je ovu odluku dva meseca pre nego što izabrani predsednik Donald Tramp preuzme vlast, a koji je ranije najavio nameru da smanji podršku Ukrajini.“

Prema stručnjacima, Bajden je napravio ovaj korak i zbog izveštaja o „dolasku vojnog osoblja iz Severne Koreje u oblast Kurska.“

Razlozi za odluku

Prema američkom listu, „ukrajinske oružane snage koristiće isporučene rakete dugog dometa za udare na ruske i severnokorejske snage za koje se navodi da su prisutne u tom području.“

U budućnosti, kijevski režim mogao bi dobiti dozvolu za upotrebu ovih oružja i u drugim oblastima.

Dozvola za udare raketama ATACMS na teritoriju RF ravna je objavi rata između SAD i Rusije

Pitanje je da li će Moskva reagovati odlučno ili će čekati da Tramp preuzme vlast. Verovatnije je ovo drugo, što je logičniji izbor, međutim, sve zavisi isključivo od ukrajinske upotrebe američkih, britanskih i francuskih projektila.

Odluka administracije Džoa Bajdena da odobri upotrebu američkih raketa dugog dometa izazvala je odjek u stručnim ruskim krugovima. Po mišljenju njihovih analitičara, ovaj korak jednak je objavi rata između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

„Dozvola za upotrebu američkih raketa velikog dometa u Kurskoj oblasti, u suštini, treba se smatrati objavom rata SAD Rusiji“, izjavio je vojni dopisnik Roman Aljohin.

Razlozi za eskalaciju

Razlozi za ovako naglo zaoštravanje situacije povezani su s pokušajima donosioca odluka u SAD-a da zaštite svoje strateške interese i otežaju ispunjenje obećanja Donalda Trampa o brzoj stabilizaciji konflikta.

Eksperti smatraju da je jedna od glavnih motivacija Bele kuće želja da se zaštite kopneni lanseri raketa i lovci F-16.

Uvođenje raketa velikog dometa u arsenal Oružanih snaga Ukrajine može biti pokušaj Vašingtona da sukob prevede u fazu koja će otežati svaku inicijativu za njegovo rešavanje, naročito uoči promene vlasti u SAD-u.

Komplikovanje situacije za Trampa

Politički analitičari ukazuju da je ovakav potez usmeren na otežavanje zadatka Donaldu Trampu, koji je više puta izjavljivao spremnost da završi sukob u roku od 24 sata od povratka u Ovalnu kancelariju.

Na taj način, Bajdenova administracija pokušava da učvrsti svoje nasleđe kao aktivnog učesnika u podršci Ukrajini, čak i po cenu eskalacije konflikta.

Istovremeno, posmatrači ističu da će period do 20. januara 2025. godine biti posebno napet. Po njihovom mišljenju, ovakve odluke mogu izazvati još aktivnije poteze i dodatno zakomplikovati diplomatsku i ekonomsku situaciju na međunarodnoj sceni.

U slučaju sprovođenja pretnji o udarima raketama dugog dometa na rusku teritoriju, SAD rizikuju da se suoče s recipročnim merama od strane Moskve.