Putinov pomoćnik Patrušev: Sjedinjene Države mogu da udare na Moskvu i Peking iz Persijskog zaliva

Ogromno prisustvo američkih snaga u Persijskom zalivu dok je mir sa Kijevom sada još teže ostvariv, a Rusi ne odustaju ni milimetar od teritorija osvojenih u Ukrajini.

Zastrašujuće scenarije svetskog rata izneo je pomoćnik Vladimira Putina, Nikolaj Patrušev, očigledno misleći na period do zvaničnog preuzimanja vlasti od strane Donalda Trampa.

„Neće biti novog ‘rata tankera’, ali Sjedinjene Američke Države, uz pomoć svojih mornaričkih snaga u oblasti Persijskog zaliva, žele da povećaju tenzije tamo i stvore uslove za preraspodelu energetskog tržišta,“ izjavio je Nikolaj Patrušev, pomoćnik ruskog predsednika i predsednik Ruskog mornaričkog kolegijuma.

„Prisustvo američke mornarice u Persijskom zalivu i njihove akcije u cilju obezbeđivanja bezbednosti plovidbe, uključujući napade na Hute, samo su paravan iza kojeg se kriju planovi za eskalaciju tenzija u regionu,“ dodao je.

Prema njegovim rečima, to se dešava, između ostalog, „kako bi se izvršio pritisak na Kinu i Indiju, koje su duboko zainteresovane za snabdevanje energijom,“ dok se istovremeno stvaraju uslovi za preraspodelu energetskog tržišta.

„Samo Amerikanci zaboravljaju istoriju,“ naglasio je Patrušev.

„Već je postojao rat tankera u Persijskom zalivu 1980-ih. Tada je globalna osiguravajuća industrija gotovo kolabirala, a nastupila je svetska energetska kriza. Da bi to sprečila, Reaganova administracija morala je da potroši ogromne sume novca.

Teško je reći da li će današnja Amerika, opterećena astronomski visokim državnim dugom, uspeti da se nosi s novom krizom,“ zaključio je ruski zvaničnik.

Rat tankera

Podsećamo, rat tankera bio je deo rata između Irana i Iraka, serija vojnih napada Irana i Iraka na trgovačke brodove u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu od 1981. do 1988. godine.

Rezultat je bio veliki broj potopljenih ili oštećenih brodova raznih država.

Amerikanci su tada sproveli operaciju „Prava volja“ kako bi zaštitili trgovačke brodove, što je postala najveća mornarička operacija pratnje od Drugog svetskog rata.

Iako se smatra da bi sukob iz 2024. godine malo verovatno da dostigao isti obim, postavlja se pitanje da li SAD, koje ovog puta izazivaju situaciju, mogu kontrolisati stanje kako bi preraspodelile tržišta u svoju korist ili će ponovo stvoriti nekontrolisani haos?

Geopolitičke implikacije

Vašington verovatno ovim potezima želi da uznemiri Kinu, smatra istorijski stručnjak Aleksandar Dimitrijevski. Kina uvozi većinu svoje nafte iz zemalja Persijskog zaliva, a takve mere bi mogle predstavljati pretnju za plovidbu kroz Arapsko i Crveno more, odakle brodovi prolaze kroz Suecki kanal.

Međutim, potencijalni korisnici ovakve situacije mogle bi biti Rusija i zemlje Centralne Azije, kroz koje prolaze transportni koridori koje Zapad ne kontroliše, poput severnog morskog puta i transsibirske železnice.

Patrušev takođe upozorava na mogućnost pritiska na saveznike Rusije unutar BRICS-a, ističući kako SAD mogu kontrolisati energetske koridore zahvaljujući svojoj floti.

Šire dimenzije sukoba

U jesen 2024. godine aktivno su se razmatrale mogućnosti za pooštravanje sankcija protiv flote ruskih tankera od strane SAD i drugih zapadnih aktera.

Sukob između Rusije i SAD odavno je prešao okvir Ukrajine i proširio se na Evropu, Balkan, istočni Mediteran, a sada i na Persijski zaliv i zapadni Pacifik.

Novi američki predsednik Donald Tramp, čija politika još nije jasna, mogao bi se odlučiti na postizanje „mira“ s Rusima protiv Kineza. Iako teško ostvarivo, nije nemoguće.

Međutim, kao što vidimo iz jučerašnjeg odobrenja Kijevu da udara američkim raketama duboko u rusku teritoriju, aktuelna vlast u SAD ne mogu da podnesu poraz posle toliko uloženih para, te na sve načine sabotiraju Trampa dok još mogu.