Ovaj tekst bi mogao da ponese i naslov – ratni profit i ratni profiteri; ne bi to bila velika greška, ali bilo bi ogroman posao da se utvrdi ko je sve imao koristi od rata (izuzev onih koji su koristili proizvode vojno-industrijskog kompleksa).

Najkraće rečeno – svi su imali koristi! Navedimo primer da su posle Prvog svetskog rata procvetale i profitirale čak i agencije koje su se masovno bavile prebacivanjem posmrtnih ostataka Britanaca u domicilne države.

Mnogo lakše, a svakako ilustrativnije, jeste da se upoznamo s tim šta je i koliko napravljeno i izgubljeno.

Ovi podaci su i dokaz da za pobedu nije dovoljno biti hrabar. Sve ratove, uglavnom, posebno savremene, dobija logistika.

Kada se ove brojke raščlane po vidovima i najzastupljenijim rodovima, industrijska nadmoć antihitlerovske koalicije je još očiglednija.

Avijacija

Plovila ratne mornarice

Nije teško iz ovog kratkog pregleda izvući i određene zaključke, pre svega komparativnom metodom. Kada pogledamo brojke, one nam nedvosmisleno govore i o strategiji, ali i o taktičkim postupcima suprotstavljenih strana.

Navedimo kao primer podmornice. Nemačka je napravila 501 podmornicu više od svih ostalih zajedno, a razlog znamo i pisali smo o tome („Vučji čopori“). Na sličan način možemo uporediti i druge brojke, pa će nam slika najvećeg rata u istoriji biti svakako jasnija i preciznija.

Ove brojke su i nedvosmislen dokaz loše i nekompetentne procene najvišeg vrha Sila osovine.

Ukoliko su oni mislili da će osvajanjem tuđih resursa pobediti ceo svet (kao svojevremeno Mongoli), onda nisu dobro proučili iskustva iz Velikog rata. I tamo su brojke neumoljivo presudile pobednika. Šta je sve od ovoga uništeno?

Gubici borbenih sredstava u Drugom svetskom ratu

O surovosti rata i ratnim huškačima napisano je bezbroj knjiga. Više puta smo se na ovom portalu bavili ljudskim žrtvama, direktnoj posledici nečijih ratnih pokliča. Kao svedočanstvo da su ljudi najveće žrtve rata, neka posluži podatak da se od gotovo sto miliona poginulih (vojnika i građana) u dva svetska rata, najmanje deset miliona vode kao nestali.

Pogledajmo još jednom taj put bez povratka. Političari, huškani vojno-industrijskim kompleksom ili svojim, ličnim kompleksima, avanturističkim pa i ludačkim idejama, uredno pošalju vojnog obveznika u rat.

Pojedinac dobije poziv, zaduži uniformu, oružje, ode u jedinicu i pogine iz mnogo razloga (najčešće su to komanantske greške ili ambicije, loše procene, ali i neznanje, neobučenost, loša zaštitna sredstva, prijateljska vatra, itd). Ako ga asanaciona služba ne nađe, on će biti uredno zaveden u rubriku ”Nestao u akciji” i to je to što se države tiče. 

Zašto to sada spominjemo? Zato što imamo potpuno suprotan primer tog ratnog knjigovodstva, a reč je o materijalno-tehničkim sredstvima. Apsurdno, gotovo paradoksalno, a u svakom slučaju licemerno, zvuči podatak da se gubici borbenih sredstava u Drugom svetskom ratu mogu navesti gotovo u broj tačno! Zašto je to tako?

Odgovor je jednostavan: zbog neuništive birokratije, ali i pohlepe industrijskog kompleksa da zna koliko čega treba proizvesti, jer je prethodno poslato već uništeno. Razmotrimo onda i taj put – kretanje jednog borbenog sredstva. On je vrlo jasan i ne može se sakriti. 

• Vlada donosi budžet, odlučuje i naručuje šta će se proizvoditi. 
• Proizvođač dobija novac od naručioca (države). To je po pravilu namenska industrija, a postupci javnih nabavki u tom slučaju mogu biti i suspendovani iz razloga državnih interesa.
• Proizvod se uredno evidentira u knjigovodstvu naručioca i poslodavca i šalje u jedinicu.
• U jedinici se izvrši primopredaja i sredstvo od tog trenutka pripada trupi, podležući njenim pravilima klasifikacije, označavanja i evidencije.
• Ako sredstvo bude uništeno na ratištu, pozadinske službe na osnovu izveštaja finalnog korisnika to uredno zavedu u odgovarajući delovodnik.
• Ti delovodnici prolaze kroz redovne ili vanredne popise koji se potom u obliku izveštaja podnose nadležnoj komandi. 

Putem te vertikale, brojka može stići do samog vrha države; u osnovi te vertikale nalazi se veoma jednostavna činjenica: komandant na ratištu, hteo – ne hteo, mora da zna šta mu se vratilo iz bitke, čime raspolaže, a šta treba da trebuje jer je uništeno. 

Ako je neko od čitalaca bio u popisnoj komisiji, zna da je to jedan od najdosadnijih, ali i najtačnijih postupaka u bilo kojoj oblasti, stoga nikog ne treba da čudi što znamo gotovo ”u decimalu” koliko je čega izgubljeno, dok za ljude ne znamo.

U popisu su greške svedene na minimum jer za njega odgovaraju lično članovi komisije. Ovom prilikom bavićemo se samo brojkama uništene tehnike, ne i njenom vrednošću jer se ona može samo približno (ekstrapolacijom inflatornog trenda) izraziti. 

Napomena: države su imale različite načine vođenja knjigovodstva materijalno-tehničkih sredstava, pa se kod nekih ne pojavljuju određeni podaci (npr. minobacači ili transportna vozila, itd).  

Gubici u vazduhoplovstvu

• Kina: 2.468 letilica (podatak potvrđuju i kineski i tajvanski izvori). 
• Finska: Ukupno je izgubljeno 536 aviona, od čega 209 operativnih gubitaka. Onesposobljeno je po raznim osnovama 327 letilica (zamor materijala, otpis, neborbene nesreće).
• Francuska: Samo za godinu dana rata izgubljeno je 892 aviona (413 u borbi i 234 na zemlji), od toga 508 lovaca i 218 bombardera. Ostalo su neborbene letilice.
• Nemačka: proizvela je 119.907 letilica svih tipova. Uništeno je ili oštećeno 116.584 aparata. Totalno je uništeno 63.000 aparata, a ostali su oštećeni od 10% pa naviše. Izgubljeno je bespovratno 41.452 lovca, 22.037 bombardera, 15.427 aviona za obuku, 10.221 noćnih presretača, 8.548 frontovskih bombardera, 6.733 izviđača, 6.141 transportnih i 6.024 neidentifikovana aviona.  
• Italija: ukupno je izgubila 5.272 aviona, od čega 3.269 u borbama.
• Japan: Izgubio je približno 30.000 do 50.000 letilica, od čega 20.000 u lovačkoj borbi.
• Poljska: Totalni gubici su 398 aviona; 112 je preletelo u tada neutralnu Rumuniju, 286 je uništeno, a jedan nije pronađen. Po strukturi – 116 lovaca, 112 bombardera za obrušavanje, 81 izviđački avion, 36 bombardera, 21 hidroavion i devet transportnih. 
• SSSR: totalni gubici su 17.900 bombardera, 23.600 frontovskih bombardera, 46.800 lovaca, 18.000 aviona za obuku, transport i druge potrebe. Ukupno je izgubljeno 106.400 aviona; 46.100 u borbi i 60.300 na zemlji ili iz drugih uzroka. 
• Ujedinjeno Kraljevstvo: u Evropi je izgubilo 22.010 aviona (10.045 lovaca i 11.965 bombardera), kao i 250 aviona na pacifičkom ratištu i u Jugoistočnoj Aziji.  
• SAD: Izgubljeno 95.000 letilica, od čega 52.951 u borbama (38.418 u Evropi i 14.533 na Pacifiku). 

Kopneni gubici

• Francuska: izgubila je 6.126 tenkova i samohodnih topova (2.000 je uništeno u borbi, a oko 4.000 jedinica tehnike je zaplenjeno od 1939-1940. godine. U prvom periodu rata uništen je 1.741 tenk, dok je u periodu od 1944-1945. godine uništeno 549 lakih i srednjih tenkova, uz 134 borbena oklopna vozila.
• Ujedinjeno Kraljevstvo: gubici iznose 15.844 tenka i 1.957 oklopnih vozila. Samo na Zapadnom frontu u periodu od 1944-1945. godine 4.477  Komonveltovih tenkova je uništeno, uključujući 2.712 ”Šermana”, 656 ”Čerčila”,  609 ”Kromvela”, 433 ”M-3 Stjuarta”, 39 ”Kruzer MkVIII Čelenčera”, 26 ”Kometa” i dva laka tenka ”M24 Čefi”. 
• SAD: izgubile su 11.000 tenkova i samohodne artiljerije. Od šestog juna 1944. do 15. maja 1945. izgubljeno je oko 7.000 tenkova (uključujući 4.295 – 4.399 tenkova ”M4”, 178 haubica ”M4” cal. 105mm, 1.507 lakih tenkova ”M3-Stjuart”). U gubitke spada i 909-919 razarača tenkova (540 ”M10”, 217 ”M18 Hellcat” i 152 ”M36”). Peta armija na Siciliji je izgubila 3.377 oklopnih vozila, uključujući 1.171 ”M4”. Svega nekoliko stotina tenkova izgubljeno je na Pacifiku. Brojka nije utvrđena usled razuđenosti ostrva na kojima su vozila korišćena. 
• Nemačka: shodno kolosalnom obimu operacija i taktici blickriga, i gubici su bili ogromni. Zahvaljujući nemačkoj pedanteriji, za njih imamo i najviše podataka. Približno 67.429 tenkova i samohodnih topova je uništeno, kao i 87.329 poluguseničara. Uz njih je uništeno i 36.703 poluguseničnih traktora-tegljača kao i 21.880 oklopljenih poluguseničara transportera koji su delom uništeni, a delom zaplenjeni. Ni to nije sve. Izgubljeno je 226.300 automobila i teretnih vozila, uz 97.470 motocikala. Takođe je uništeno 159.114 protivtenkovskih topova i drugog artiljerijskog oružja, uz 86.400 minobacača (manjim delom zaplenjenih). 
• Italija: ona je vodila podatke samo za tenkove. Izgubila ih je 3.500 komada. 
• Poljska: svi gubici oklopne tehnike (880 tenkova i tanketa) zabeleženi su u prve dve nedelje rata. Neka od vozila prešla su u Mađarsku gde su zaplenjena. 
• Japan: Izgubio je, zbog specifičnosti ratišta, svega oko 3.000 tenkova i samohodnih oruđa.  
• SSSR: Sovjeti su međunarodnoj arhivistici izložili samo totalne, nenadoknadive gubitke. Uništeno je ili nepopravljivo oštećeno 83.500 tenkova – 5.200 teških, 44.900 srednjih i 33.400 lakih tipova. Od tog broja izgubljeno je 11.900 tenkova i samohodnih oruđa iz programa Lend-liza. I kod samohodnih oruđa zabeleženi su značajni gubici, što nije ni čudo s obzirom na to koliki je bio front, koliko su trajale operacije i kakva je bila ofanzivna strategija i taktika sovjetske armije. Otpisano je 13.000 samohodnih oruđa – 2.300 teških, 2.100 srednjih i 8.600 lakih. Uz njih bespovratno je izgubljeno i 37.600 oklopnih automobila i poluguseničara. U taj broj ulazi 5.000 vozila iz Lend-liza.

Zahvaljujući detaljnom radu ekipe okupljene oko Grigorija F. Krivošejeva, Sovjeti su prezentovali i dodatne podatke, od kojih navodimo samo neke: od ukupno proizvedenog ratnog materijala, izgubljeno je 65,52% tenkova i samohodnih topova; vučene artiljerije svih vrsta i minobacača izgubljeno je 56,89%, a borbenih letilica je izgubljeno  58,6% u odnosu na proizvedene.

U proseku, u toku odbrambenih operacija (Baltik, Belorusija, Kijev, Voronjež, Vorošilovgrad), dnevno je gubljeno 11.000 komada malokalibarskog oružja, 68 tenkova i 30 aviona. Tokom Kurske bitke i Berlinske napadne operacije gubljeno je dnevno 70-90 tenkova, 90-210 topova i minobacača, kao i 25-40 letilica.

Ratna Mornarica

• Australija: izgubila je 15 plovnih jedinica, od toga su najteži gubici tri krstarice i četiri razarača.
• Kanada: prijavljen je gubitak 31 broda, među kojim se izdvajaju 17 razarača iz pratnje konvoja.
• Francuska: potopljeno je 94 broda od čega čak 36 razarača i 33 podmornice.
• Slobodna Francuska: izgubila je devet brodova.
• Nemačka: zabeležen je gubitak 805 plovila, od čega se izdvajaju četiri bojna broda, devet krstarica, 27 razarača i čak 765 podmornica.
• Grčka: potopljeno joj je 26 plovila – dva bojna broda i četiri podmornice kao najveći gubici.
• Italija: beleži gubitak čak 455 brodova, gde se posebno izdvajaju dva bojna broda, 48 razarača i 89 podmornica.
• Japan: izgubio je neočekivano malo brodova (328), ali je profil dragocenih plovila katastrofalan: 19 nosača aviona, osam bojnih brodova, 134 razarača i 130 podmornica. 
• SSSR: Sovjeti su izgubili 1.014 plovnih jedinica, od kojih se izdvajaju 98 podmornica i 878 pomoćnih brodova. Njihovi gubici su relativni jer su najmanje operacija vodili na morima. Veliki broj pomoćnog brodovlja pripada rečnim ratnim flotilama. 
• Ujedinjeno Kraljevstvo: nekada najjača morska sila sveta izgubila je 1.340 brodova. Najteži gubici vode se kod nosača aviona (10), bojnih brodova (pet), razarača (132) i podmornica (75). Najveći broj gubitaka izazvan je tokom bitke s vučjim čoporima podmornica tokom zaštite životno važnih konvoja.
• SAD: s obzirom na obim operacija na Pacifiku, gde je ratna mornarica igrala ključnu ulogu, izgubljeno je relativno malo plovila – 660. U tom saldu najteži gubici odnose se na nosače aviona (15), krstarice (deset), razarače (87) i pomoćno brodovlje (teretne, desantne, tankere – 476). 

Ove brojke svedoče o tvrdnji koju smo već izneli: bio je to rat industrija i korporacija, stoga je ova statistika tako precizna. I ljudi, koji su pokretali ova oruđa bili su, kako stoje stvari, potrošno sredstvo.

Račune za asanaciju, lečenje, posmrtne ceremonije, invalidske i druge penzije, itd. opet  plaćaju ti isti građani koji su plaćali i proizvodnju borbenih sredstava.

Političarima koji su pokretali i pokreću ratove ostalo je da pišu memoare, dele ordenje i činove, dok je vrlo mali broj njih stigao pred lice pravde.