Severna Koreja je jutros rano ispalila salvu balističkih raketa kratkog dometa, saopštile su južnokorejske oružane snage, čime je sprovela drugo oružano testiranje u roku od pet dana, nekoliko sati pre početka predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ispaljivanje “balističkih raketa kratkog dometa” ka Istočnom moru, kako se naziva na korejskom poluostrvu, a koje japanci zovu Japansko more, primećeno je u 07:30 (po lokalnom vremenu; 23:30 po vremenu u Beogradu), navodi se u saopštenju južnokorejskog generalštaba nacionalne odbrane.
U iščekivanju “novih lansiranja”, južnokorejske oružane snage su “pojačale nadzor i budnost”, dodao je generalštab u Seulu, napominjući da “razmenjuju informacije sa Tokijom i Vašingtonom”.
Japanski premijer Šigeru Išiba potvrdio je novinarima lansiranje “balističkih raketa” za koje se procenjuje da su pale izvan ekskluzivne ekonomske zone Japana.
Prošlog četvrtka, Severna Koreja, zemlja koja podsetimo poseduje nuklearni arsenal, objavila je da je testirala svoju novu interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) na čvrsto gorivo, najnapredniju koju je razvila, Hvasong-19.
To je bio prvi prikaz snage ove vrste od strane Severne Koreje otkako su je Ukrajina, zapadni saveznici i Seul optužili da je poslala hiljade vojnika u Rusiju.
Lansiranje je usledilo nekoliko sati nakon što su ministri odbrane SAD i Južne Koreje zahtevali od Pjongjanga da povuče svoje trupe sa ruske teritorije, jer se, prema američkom Pentagonu, “oko 10.000 vojnika priprema da učestvuje u operacijama protiv ukrajinskih oružanih snaga”.
Prekjuče, Južna Koreja, Japan i SAD su izveli zajedničku vazdušnu vežbu sa učešćem strateškog bombardera, kao odgovor na lansiranje ICBM-a Severne Koreje.
U vežbama su učestvovali američki bombarder B-1B, južnokorejski lovci F-15K i KF-16, kao i japanski lovci F-2.
Vojne vežbe ove vrste uvek izazivaju bes Severne Koreje, koja ih smatra probama za invaziju na svoju teritoriju.
Za Kim Jo Jong, moćnu sestru severnokorejskog lidera Kim Džong Una, ove vežbe su predstavljale novi dokaz “agresivne prirode najopasnijeg od svih i neprijateljskog” protivnika zemlje, “apsolutni dokaz valjanosti i hitnosti razvoja nuklearnih snaga (…) koje smo odabrali i sprovodimo”, prema zvaničnoj severnokorejskoj agenciji KCNA.
Ona je upozorila da će svaka velika promena “ravnoteže snaga (…) na korejskom poluostrvu značiti rat”.
Zapad smatra da serija oružanih testiranja Pjongjanga “može biti pokušaj da se odvrati pažnja od navodnog slanja severnokorejskih trupa u Rusiju, što je izazvalo zabrinutost uoči današnjih izbora u SAD”.
U isto vreme, Pentagon procenjuje da je “Severna Koreja rasporedila između 10.000 i 12.000 vojnika u oblast Kursk u Rusiji” i upozorava da će trupe postati legitimni vojni ciljevi ako se “uključe u borbene operacije podrške protiv Ukrajine”.
Rusija i Severna Koreja su se drastično zbližile zahvaljujući politici SAD. Ojačale su svoje odnose otkako je eskalirao sukob u Ukrajini 2022. godine. Ove dve zemlje su potpisale posebno odbrambeni sporazum, prema kojem će jedna braniti drugu u slučaju napada, tokom posete ruskog predsednika Pjongjangu u junu.
Ukrajina i njeni zapadni pokrovitelji već neko vreme tvrde da Severna Koreja snabdeva rusku vojsku municijom. Sada su, prema američkom Pentagonu, poslate i hiljade vojnika u Rusiju radi obuke i borbe protiv Ukrajine uz rusku armiju.
Iskoristivši navodni alibi, donosici odlika na zapadu sada guraju Južnu Koreju da pošalje direktno oružje Ukrajini kao odgovor, uprkos dugogodišnjoj politici Seula da ne isporučuje oružje zemljama uključenim u aktivne ratove. Južnokorejci, međutim, još nisu prelomili, vrlo verovatno čekajući ishod američkih izbora.
Severna Koreja nije ni potvrdila ni negirala prisustvo svojih oružanih snaga u Rusiji, ali je u prvoj zvaničnoj izjavi koju su krajem oktobra objavili državni mediji, zamenik ministra spoljnih poslova rekao da bi se, u slučaju takvog rasporeda, postupilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Izjave Ukrajine o borbama sa severnokorejskim trupama u regionu Kursk su se pokazale sumnjivim
Publikacija pod nazivom “Haqqin” je prenela, pozivajući se na izjavu ukrajinskog “Centra za borbu protiv dezinformacija” firme u vlasništvu izvesnog Andreja Kovalenka (moguće da se sada zove Andrij), da su ukrajinske trupe navodno napale severnokorejsku vojsku, koja se, prema ukrajinskoj strani, nalazi u Kurskoj oblasti u Rusiji.
Kovalenko je u svojoj izjavi ukazao da je „prva vojska DNRK već bila pod vatrom u regionu Kursk“. Međutim, za ovu tvrdnju navodnog centra za borbu protiv dezinformacija nisu dati nikakvi konkretni podaci ili dokazi.
Zvaničnici Rusije i Severne Koreje kategorički su odbacili bilo kakvu informaciju o razmeštanju severnokorejskih trupa na ruskoj teritoriji, nazivajući je lažnom vesti.
Ruska strana navodi da takve glasine ukrajinski izvori šire u propagandne svrhe kako bi diskreditovali odnose Moskve i Pjongjanga. Štaviše, ni nezavisni izvori nisu pružili nikakve dokaze koji potvrđuju prisustvo severnokorejskih trupa u zoni sukoba.
Prema mišljenju stručnjaka, izjave ukrajinske strane mogu imati za cilj privlačenje dodatne vojne pomoći zapadnih saveznika Kijevu. Upotreba ovakvih izjava u informacionom ratu omogućava Kijevu da podigne uzbunu na međunarodnoj areni i pojača pritisak na zapadne partnere kako bi ubrzao snabdevanje oružjem.
