Za mnoge Ukrajince, rezultat izbora koji se održavaju 5. novembra u SAD i njegov uticaj na sukob sa Rusijom sada izgleda manje presudan nego što je to nekada bio slučaj, primećuje agencija Rojters.
Čak i uz dosad u istoriji nezabeleženu vojnu i finansijsku podršku koju je administracija demokratskog predsednika Džoa Bajdena pružila Ukrajini, njeni gubici na istočnom frontu su se ubrzali, a Kijev je sve više iritiran zbog neodlučnosti lidera Bele kuće da dozvoli upotrebu zapadnog oružja za ciljeve unutar Rusije, piše agencija.
U međuvremenu, republikanski kandidat Donald Tramp kritikovao je spremnost američke administracije da pruži Ukrajini veliku pomoć koju je tražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kojeg je nazvao „najboljim prodajnim agentom na planeti“, i obećao da će, ako se vrati u Belu kuću, brzo okončati rusko-ukrajinski rat, iako nikada nije objasnio kako veruje da bi to mogao postići.
Ova situacija navodi mnoge Ukrajince, kako zvaničnike tako i obične ljude, da budu manje odlučni po pitanju svojih preferencija u vezi sa pobednikom američkih predsedničkih izbora u kojima se suočavaju aktuelna potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp.
„Ako Haris pobedi, nastaviće se površinska pomoć Ukrajini, odnosno pričaće samo, ali neće ništa učiniti,“ navodno veruje penzionisani ukrajinski rudar iz oblasti Donjeck, koju Rusija pokušava da potpuno zauzme.
„Ako Tramp pobedi, verovatno će težiti kraju rata i ustupiće (Rusiji) deo ukrajinske teritorije,“ prema tome, „u svakom slučaju, Ukrajina nešto gubi“, procenjuje isti Ukrajinac, a tvrdi ova agencija.
Do sada SAD i EU dale skoro 300 milijardi dolara dok Zelenski tvrdi da je to nedovoljno
Od početka februara 2022, američki Kongres je odobrio oko 175 milijardi dolara pomoći za Kijev, od čega je oko 56 milijardi direktna vojna pomoć. S druge strane, Evropska unija i njene članice su od tada pa do septembra ove godine obezbedile Ukrajini 118 milijardi evra kao vojnu i ekonomsku pomoć, prema potpredsedniku Evropske komisije, Valdisu Dombrovskisu.
Ipak, predsednik Zelenski tvrdi da je ova pomoć bila nedovoljna i da je stigla prekasno da bi preokrenula tok rata.
Pored odbijanja Zapada da Ukrajini isporuči određene vrste oružja i nametanja ograničenja u korišćenju onog koje je isporučeno, kao što je zabrana napada na dubinu ruske teritorije, ukrajinski predsednik je u sredu izjavio da je Ukrajina primila samo 10% pomoći od preko 61 milijardu dolara koje je američki Kongres odobrio u aprilu.
“Evropski diplomata sa sedištem u Kijevu” rekao je agenciji Rojters da su ukrajinski zvaničnici sada manje zabrinuti zbog moguće Trampove pobede nego što bi se moglo pretpostaviti, delimično zbog toga što Ukrajina gubi teritoriju pred ruskom ofanzivom čak i uz vojnu i finansijsku pomoć Zapada.
„Tramp bi bar mogao da malo pokrene stvari,“ smatra neimenovani evropski diplomata, prema tvrdnjama Rojtersa.
Ipak, neizvesnost o tome kako bi Tramp sproveo svoju nameru da reši rusko-ukrajinski rat izaziva zabrinutost. Politički analitičar iz Kijeva, Volodimir Fesenko, predviđa scenario u kojem bi Tramp mogao povećati ekonomsku pomoć Ukrajini uprkos kritikama na tu temu i istovremeno koristiti ekonomske poluge da prisili Rusiju na pregovore, ali u drugom scenariju mogao bi da zapreti Kijevu obustavom američke pomoći, čime bi prisilio Ukrajinu da pregovara sa Rusijom iz nepovoljnih pozicija.
„Glavni problem je što Tramp obećava da će započeti pregovore za zaustavljanje rata u Ukrajini odmah nakon svoje pobede, ali ne znamo pod kojim uslovima,“ naglašava analitičar.
On vidi pozitivnu stranu u obećanjima kandidatkinje demokrata Kamale Haris da će nastaviti podršku Ukrajini, ali upozorava da bi moglo doći do promena u pristupu buduće demokratske administracije u odnosu na sadašnju.
„Skoro niko ne sumnja da će ona nastaviti Bajdenovu politiku podrške Ukrajini, ali hoće li ta politika biti odlučnija, ili će Kamala Haris, na primer, takođe naginjati ka pokretanju pregovora radi okončanja rata?“ pita se Volodimir Fesenko, očigledno zanimljiv Rojtersu.
U međuvremenu, na zvaničnom nivou, Zelenski i njegova vlada nisu nimalo bili oprezni da ne zauzmu stranu ni za jednog od kandidata za predsedništvo SAD. Kijev je preferirao pobedu Kamale Haris, a izražavanje ove preferencije moglo bi mu zakomplikovati odnose sa Trampom u slučaju da on na kraju pobedi na izborima.
Kako su se razvijale okolnosti oko pregovora?
Lakoverni ruski predsednik Vladimir Putin je u junu zatražio povlačenje kijevskih trupa iz četiri ukrajinske provincije koje Rusija prisvaja (Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson) i odustajanje Ukrajine od težnji za članstvo u NATO-u, u predlogu za prekid vatre i pregovornu mir na osnovu sporazuma koji je umalo postignut tokom pregovora u martu-aprilu 2022. u Istanbulu, gde je od strane Ukrajine bio postignut sporazum, ali je na kraju, prema Moskvi, Kijev od njega odustao na zahtev Londona i Vašingtona.
Putinov zahtev je kategorički odbijen od strane zapadnih saveznika Kijeva, koji su naglasili da podržavaju samo „mirovnu formulu“ koju je krajem 2022. predstavio Zelenski, a koja pretežno zahteva bezuslovno povlačenje svih ruskih trupa iz Ukrajine, uključujući Krim, i vraćanje međunarodno priznatih granica te zemlje.
Putin kao da je zaboravio da je za razliku od ovoga u Istanbulu, Minski sporazum bio čak potpisan, ipak prekršen, povlačeći svoju vojsku sa brojnih ključnih lokacija.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik je izradio „plan pobede“ Ukrajine protiv Rusije, koji je u septembru predstavio svojim saveznicima, prvo SAD-u – gde se sastao sa Bajdenom, Haris i Trampom –, zatim Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, a potom je neke opšte elemente izneo u govoru pred parlamentom u Kijevu.
Plan polazi od pretpostavke o potpunom porazu Rusije u ratu, što brojni američki zvaničnici smatraju nerealnim, a sa rezervom ga gledaju i ostali zapadni saveznici, napominje čak i Rojters.
Dokument uglavnom uključuje zahtev da Ukrajina dobije više oružja, uključujući postavljanje „ne-nuklearnog odvraćajućeg paketa“ na njenoj teritoriji, pristup NATO-u i mogućnost udara na rusku teritoriju zapadnim raketama dugog dometa.
U vezi sa ovim poslednjim zahtevom, Vladimir Putin je izjavio da bi takvi napadi predstavljali direktno uključivanje NATO zemalja u konflikt u Ukrajini i stoga je odlučio da pošalje Kijevu i Zapadu upozorenje revidiranjem nuklearne doktrine Rusije.
Nakon ove revizije, nova doktrina će omogućiti nuklearni odgovor i u slučaju masovnih konvencionalnih napada raketama ili dronovima na rusku teritoriju ili teritoriju njenog saveznika Belorusije od strane zemlje koja ne poseduje nuklearno oružje, ali ima podršku nuklearnih sila.
