Oružane snage Ukrajine sve više koriste sportsko trenažne avione Jak-52 kako bi obarali ruske dronove

U noći 1. novembra ruska vojska je raketama i bespilotnim letelicama napala ukrajinsku teritoriju. Napadnuto je više ukrajinskih infrastrukturnih objekata, a posebno most u Zatoki.

Rezultati napada su još uvek nepoznati, ali je zanimljiv iz druge perspektive. Pre izvesnog vremena, Oružane snage Ukrajine počele su da koriste sportske trenažne avione Jak-52 za kontrolu vazdušnog prostora.

Ukrajinske formacije su i ranije imale ove lakomotorne avione, ali su tek nedavno opremljene za borbu protiv bespilotnih letelica. Tokom dva prethodna napada ruskih oružanih snaga, avion Jak-52 oborio je nekoliko jurišnih bespilotnih letelica Geran-2.

Štaviše, ukrajinska komanda ne raspoređuje ove avione tamo gde se nalaze glavni avioni. Lakoća održavanja i nepretencioznost omogućavaju im da se sakriju na terenskim aerodromima.

Dakle, sada Jak-52 poleće sa aerodroma Gidroport i Bujalik u Odeskoj oblasti i Novi Bug u oblasti Nikolajev. Takođe, za Jak-52 je adaptirano još najmanje osam terenskih vazduhoplovnih baza.

Ranije se na internetu pojavio snimak ukrajinske vojske pomoću aviona Jak-52 za lov na ruski izviđački dron Zala iznad Nikolajevske oblasti (Mikolajev).

Na snimku se vidi da avion nema svoje oružje, a ulogu nišandžije igra vojnik koji zauzima mesto pilota instruktora. On mora da obori ruske izviđačke bespilotne letelice malim oružjem.

Pre toga, pisali smo o okršaj iznad Odese koji je takođe asocirao na one u Prvom svetskom ratu. Naime, Ukrajinac je tada iz JaK-52M rafalom automata oborio dva ruska drona.

Ukratko o Jakovljevu 52

Jak-52 je sovjetski trenažni avion koji je prvi put poleteo 1976. godine. Ovaj avion je dizajniran od strane čuvenog biroa Jakovljev i postao je sinonim za pouzdanost i izvrsne letačke karakteristike.

Jak-52 je razvijen kao primarni trenažni avion za Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo, sa namerom da zameni Jak-18. Dizajn je bio usmeren ka jednostavnosti i robusnosti, kako bi avion bio idealan za početnu obuku pilota.

Jak-52 je poznat po svojoj robusnoj i jednostavnoj konstrukciji, što ga čini idealnim za obuku pilota. Poseduje potpune aerobatske sposobnosti i može izdržati opterećenja od +7 i -5 G. Takođe ima uvlačeći trotočkašni stajni trap, što je retkost za trenažne avione tog doba.

Avion je široko korišćen za obuku pilota u osnovnim letačkim veštinama i aerobatici. Izvezen je u mnoge zemlje i popularan je među civilnim letačkim klubovima i privatnim vlasnicima. Mnogi Jak-52 avioni su i danas u upotrebi, kako za obuku, tako i za rekreativno letenje.

Jakovljev 52 je stekao reputaciju pouzdanog i izdržljivog aviona. Takođe se koristi u vazdušnim izložbama i aerobatskim takmičenjima zbog svojih izvanrednih manevarskih sposobnosti i letačkih karakteristika.

Njegova uloga u obuci pilota i dalje je značajna, a njegova popularnost među civilnim pilotima svedoči o njegovoj večnoj vrednosti. Ostaje zapamćen kao važan avion u istoriji avijacijske obuke, poznat po svojoj izdržljivosti, jednostavnosti i aerobatskim sposobnostima.

„Treba nam nešto ozbiljnije od Jak-52, na primer, Super Tucano“

Pošto, kao što smo napomenuli, ukrajinski trenažni avion Jak-52 nema ugrađeno naoružanje, ulogu nišandžije ima drugi pilot na mestu instruktora (nalik Prvom svetskom ratu).

Vojni i politički analitičar Oleksandar Kovalenko podsetio je da Jak-52 presreće ruske izviđačke bespilotne letelice („Orlan-10“, Zala, Superkam), delujući posebno u Odeskoj oblasti. Kovalenko primećuje dva aspekta.

Prvo, ta mera nije primenjena u nekoliko regiona Ukrajine. „Ovaj koncept „lovaca“ koji presreću bespilotne letelice poznat mi je od 2022. godine . Međutim, u Dnjepru, uprkos svim raspoloživim mogućnostima, to nije sprovedeno.

Zato, kada vam u Dnjepru (nalazi se oko 70-80 km od linije fronta) dođe nešto balističko, zahvaljujući prepoznavanju dronova Orlan-10, prestanite da kukate, već pitajte zašto nemate takve avione“, analitičar naglašava.

Drugo, Kovalenko poziva na uvođenje drugih tipova aviona sličnih karakteristika, ali vojne namene.

Redovno sam se zalagao za popunu flote Oružanih snaga Oružanih snaga Ukrajine nečim ozbiljnijim od Jak-52, na primer, letelicom Super Tucano i sličnom“, zaključuje analitičar.

Jednomotorni dvosed Jak-52 se masovno proizvodio između 1979. i 1998. i ima malu brzinu krstarenja od 100-140 kilometara na sat, što mu omogućava da prati bespilotne letelice dok manevrišu pri relativno malim brzinama.

Letelica ima maksimalnu brzinu od 470 kilometara na sat, domet leta do 500 kilometara i vreme leta 2,5 sata.