Koliko je Prodor na istok unazadio Nemačku na svaki način govore podaci o stradalim visokim i najvišim oficirima Vermahta. To nisu bili obični, trupni oficiri (mada su oni najdragoceniji kadar svake vojske), već stratezi, oni koji svojim delima i potezima obeleže epohu, uđu u istoriju, čak i odluče ishod rata.
Na okupiranom delu SSSR (tzv. ”Mala zemlja”) samo partizani i ilegalci ubili su 67 generala kopnene vojske, masu visokih oficira i esesovskih vođa; pri tom su zarobili preko 45.000 pripadnika nemačkih oružanih snaga, uključujući i pet generala.
Ovde nisu uračunati uspesi jedinica Crvene armije, kada je reč o likvidaciji visokog starešinskog kadra, njegovog zarobljavanja, itd. Ni to nije kraj generalskih muka. Po Hitlerovom naređenju streljano je više od osamdeset generala, uglavnom zbog zavere.
Nemačka je u toku svoje istorije imala ukupno 163 general-feldmaršala. Prvi je bio bavarski grof Johan fon Gec koji je to zvanje dobio 1636. godine. Od tog broja Drugi svetski rat Hitlerova Nemačka dočekala je s njih 19 u Vermahtu (jedan je bio u penziji) i šest u Luftvafe.
Nisu svi završili okruženi porodicom, u kućnoj ili bolničkoj postelji. Pogledajmo, ukratko, sudbinu posebne, retke grupe ljudi – vojskovođa koje ni maršalske epolete nisu mogle da spasu od prevremenog kraja.
Moric Albreht Franc Fridrih Fedor fon Bok (Moritz Albrecht Franz Friedrich Fedor von Bock)
Rođeni Prus (3.XII 1880), komandovao je grupom armija ”Centar” prilikom prodora ka Moskvi 1941. godine. On je bio žrtveno jagnje Hitlerovih avanturističkih planova jer je smenjen i poslat u penziju.
Od 1942. do marta 1945. godine dane je provodio na svom imanju Grotken u Pruskoj. Kritikovao je strategiju najvišeg nemačkog vojno-političkog vrha. Predvideo je krah operacije ”Citadela”.
Aprila 1945. godine zajedno s Majnštajnom i Denicom imao je nekoliko dogovora u vezi s preuzimanjem vlasti u ruke vojske kako bi mogli ublažiti katastrofalne posledice do kojih su doveli Hitler i njegovo verno okruženje.
Trećeg maja 1945. godine krenuo je s svojom suprugom vozilom prema Kilu; na putu ih je mitraljirao jedan američki lovac. Od rana je umro sledeće dana u bolnici.
Job-Vilhelm Erdman Ervin fon Vicleben (Job-Wilhelm Georg Erdmann Erwin von Witzleben)
Još jedan Prus, gotovo vršnjak s Bokom (rođen 4. decembra 1881. godine). Feldmaršalski čin stekao je još 1940. godine. Bio je istaknuti antinacista i učesnik zavere od 20. jula 1944. godine (operacija ”Valikirija”). Dan kasnije bio je uhapšen.
Sedmog avgusta mu je suđeno, a osmog avgusta osuđen na smrt vešanjem, kada je kazna i izvršena u zatvoru u Plotcenze (Plötzensee). Tokom suđenja držao se dostojanstveno. Kada je, u toku zavere, saznao da je Hitler ostao živ, demonstrativno je napustio prostoriju u kojoj je bio štab zaverenika optuživši ih za diletantizam.
Vilhelm Bodevin Johan Gustav Kajtel (Wilhelm Bodewin Johann Gustav Keitel)
Viclebenov vršnjak, bio je načelnik Vrhovne komande oružanih snaga nacističke Nemačke (Oberkommando der Wehrmacht) sve vreme Drugog sv. rata.
I on je najviši čin stekao 1940. godine. Osuđen je u Nirnbergu i obešen 16. oktobra 1946. godine.
Hans Ginter Afolf Ferdinand fon Kluge (Hans Günther Adolf Ferdinand von Kluge)
Godinu dana mlađi od Kajtela (30. X 1882). Hitler ga je u najtežim trenucima bitke za Moskvu 18. decembra 1941. godine postavio za komandanta grupe armija ”Centar”.
Od drugog jula 1944. godine bio je komandant Zapadnog fronta, komandujući grupom armija ”D”. Ubrzo posle propasti zavere protiv Hitlera ubio se (Po drugoj verziji, uhapšen je pa je inscenirano samoubistvo).
Hitler, po svoj prilici, nije mogao da podnese da i najdragoceniji opertivni maršal otkaže poslušnost.
Valter Karl Ernst August fon Rajhenau (Walter Karl Ernst August von Reichenau)
Rođen je osmog oktobra 1884. godine u Karslueu. I on je najviši čin stekao 1940. godine. Bio je veoma uspešan u svojim poduhvatima. Osvojio je Pariz, Kijev i Harkov i bio je zagriženi nacista.
Prvog decembra 1941. godine postavljen je, umesto Rundeštata, za komandanta grupe armija ”Jug”. Nešto kasnije, 14. januara 1942. godine dobio je izliv krvi u mozak. Gospodin grof je morao da kod Poltave ispoštuje porodičnu tradiciju, pa je krenuo u lov pri temperaturi od minus 40°C. Umro je 17. januara u avionu za Lajpcig.
Povrh svega, avion u kome se on nalazio uništen je u Lavovu prilikom sletanja, uletevši u hangar. Smrt u avionu ga na izvestan način razdvaja od ostalih maršala koji su pre vremena završili svoj životni put, ali ostaje činjenica da je to proizašlo kao rezultat njegovog snobizma, samouverenosti i – gluposti.
Ervin Johanes Ojgen Romel (Johannes Erwin Eugen Rommel)
Mlađi od ove petorice (rođen 15. XI 1891), bio je komandant združenih snaga u Severnoj Africi, poznat po nadimku ”Pustinjska lisica”. Prilikom zavere u pokušaju da se ubije Hitler, jedan od zaverenika je i njega imenovao, mada nije nađen nijedan dokaz da je on bio saučesnik.
Hitler je morao da postupi taktičnije jer je Romel bio neverovatno popularan u Nemačkoj. Umesto da završi obešen klavirskom žicom o mesarsku kuku kao Kanaris sa saradnicima, Hitler je Romelu (preko Vilhelma Burgdorfa) ponudio suđenje ili samoubistvo, ucenivši ga pri tom i sudbinom njegove porodice.
Romel je 14. oktobra 1944. godine pregrizao ampulu s cijankalijem. Zvanično je objavljeno da je podlegao teškim povredama usled automobilske nesreće prilikom inspekcijske posete trupi. I kod njega su teorije zavere značajno poradile na tome da se do danas istina ne može pouzdano izreći.
Po drugoj verziji, on je umro od vrlo ozbiljne i retke bolesti koja je u to vreme bila neizlečiva. Po Hilerovom naređenju sahranjen je kao heroj sa svim vojnim počastima. Taj dan, 18. oktobar, proglašen je danom nacionalne žalosti.
Oto Moric Valter Model (Otto Moritz Walter Model)
Romelov vršnjak. Čin maršala stekao je prvog marta 1944. godine. Nosilac četiri gvozdena krsta najvišeg ranga. Smatran je najboljim odbrambenim nemačkim vojskovođom. Odlikovao ga je sadizam i nemilosrdnost jer se pročuo po zverstvima nad građanstvom okupiranih teritorija.
Svakako bi bar tim povodom završio u Nirnbergu kao Kajtel i ostali. Tokom februara i marta 1945. godine savezničke trupe u potpunosti su razbile njegove jedinice.
Model se tri nedelje očajnički borio, ali kad je video da više nema svrhe, raspustio je trupe. Hitler je u histeriji i besu naredio da bude streljan. Kada je za tu odluku saznao, Model se 21. aprila 1945. godine ubio u šumi kod Duisburga.
Herman Vilhelm Gering (Hermann Wilhelm Göring)
Rođen je 12. januara 1893. godine. Bio je državni ministar Luftvafe, rajhsmaršal Velikonemačkog rajha, obergrupenfirer SA, počasni obergrupenfirer SS, general pešadije i general teritorijalne policije. Najbliži Hitlerov saradnik, praktično intimus, ubio se u zatvoru.
Da je dopao Hitlerovih ruku, bio bi streljan, jer je pokušao da pregovara sa saveznicima. Tek 2005. godine saznalo se kako je došao do ampule.
Herbert Li Stivens iz Kalifornije u svojoj 78. godini priznao je novinaru ”Los Anđeles Tajmsa” da je on dao tu ampulu na molbu neke nemačke devojke, pretpostavljajući da je reč o leku. U punoj tajnosti Gering je kremiran u Minhenu zajedno sa ostalim obešenim nacistima.
Robert Riter fon Grejm (Robert Ritter von Greim)
Rođen 22. juna 1892. godine, bio je pilot, učesnik oba rata. Zapalo mu je da bude glavnokomandujući Lufvafe od 26. aprila do 24. maja, a čin maršala stekao je danom imenovanja.
Hitler mu je naredio da odleti u Plon kod Kila u štab naslednika Hitlera, velikog admirala Karla Denic kako bi mu pomogao da uhapsi Geringa kao izdajnika. On je to i učinio, poletevši s male piste u Tirgartenu na avionu ”Arado Ar 96”. Vojnici sovjetske Treće udarne armije pomislili su da u tom trenutku Hitler beži iz Berlina.
Grejm nije ni mogao da rukovodi Lufvafe iz dva razoga – ona gotovo da i nije postojala, a i to što je ostalo delovalo je nasumično, bez koordinacije i više komande. Grejm se sa svojom pratiljom Rajč predao Amerikancima u Kicbilu devetog maja.
Ispitivan je do 23. maja posle čega je poslat u Salcburg. Prema prethodnom dogovoru, on je morao da bude predat sovjetskim snagama. Saznavši za to, on je noću 24. maja u zatvorskoj bolnici izvršio samoubistvo pregrizavši ampulu s cijankalijem. Nije se nanosio maršalskog čina.
Kako izgleda knjigovodstvo maršalske smrti kad se podvuče crta?
Od nabrojanih 25 feldmaršala pet su se ubili (Romel, Kluge, Model, Grejm i Gebels), pet je umrlo u zarobljeništvu (Blumberg, Brauhič, Buš i Rihthofen kod Angloamerikanaca, a Klajst kod Sovjeta); nad dvojicom je izvršena smrtna kazna (Hitlerova nad Viclebenom i nirnberška nad Kajtelom).
Rejhenau je umro od moždanog udara na frontu, a Bok je poginuo pri napadu aviona. Ostalih 11 umrli su slobodni, kao penzioneri. Najduže je poživeo List – 91 godinu, a najmanje Rihthofen – 50 godina.
Na ovoj listi nije se našao Hajnc Guderijan koji je bio kandidat za maršala, ali iz poznatih razloga to zvanje nije stekao.
O sudbini njihovih kolega, sovjetskih maršala u sledećem tekstu
SLAVA IM