Da bi zapušila ‘curenje informacija’, Evropska Unija namerava da osnuje svoju špijunsku agenciju

Evropska unija bi mogla da osnuje sopstvenu obaveštajnu agenciju kako bi mogla koordinisano da odgovori na pretnje sa kojima se suočava evropski blok.

Evropska unija je navodno rešila da napreduje u jačanju svojih bezbednosnih i obaveštajnih kapaciteta, uključujući i planove za sopstvenu obaveštajnu agenciju.

U okviru sveobuhvatne analize spremnosti bloka za “rat i krizu”, objavljene u sredu, bivši finski predsednik Sauli Niinistö smatra da EU treba da ima svoju agenciju za obaveštajne poslove.

Stvaranje evropske obaveštajne agencije predstavlja ambicioznu inicijativu, ali ostaje da se vidi kolika bi bila njena efikasnost s obzirom na različite nivoe angažovanja država članica, od kojih neke imaju drugačije prioritete u odnosu na politiku Brisela prema Ruskoj Federaciji.

Nova struktura će imati zadatak da pomaže zemljama u odbrani od pretnji, sabotera i stranih agenata koji deluju u prestonicama širom kontinenta putem bolje razmene informacija, piše Politico.

U martu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zadužila je bivšeg predsednika Finske Sauli Niinistöa da predstavi detaljan izveštaj o spremnosti EU za rat i civilnu odbranu i da predloži unapređenja.

Izveštaj navodi da “ruski predsednik Vladimir Putin godinama vodi rat u Ukrajini na istočnoj granici EU, a njegovi agenti su aktivni u celom bloku, što izaziva zabrinutost u vezi sa sposobnostima nacionalnih agencija da predviđaju zlonamerne aktivnosti i uticaje”.

U svom projektu, Niinistö govori o potrebi da EU uspostavi „potpunu saradnju u oblasti obaveštajnih poslova na nivou EU, koja može da služi i strateškim i operativnim potrebama“, dodajući da je potrebna „anti-sabotažna mreža“ za zaštitu infrastrukture.

Potrebno je više napora za „poboljšanje kontraobaveštajnih aktivnosti u institucijama EU“, rekao je on nakon što je predstavio plan sa von der Leyen.

Podsećamo da je dug niz ruskih diplomata proteran iz evropskih prestonica pod navodnim optužbama za špijunažu.

Štaviše, rat u Ukrajini i njegove posledice izazivaju haos širom EU – od dronova koji nadgledaju vojne obuke, preko sprečenih pokušaja atentata na direktore u vojnoj industriji, do napada na podvodnu infrastrukturu.

Zapadni saveznici međusobno već dele informacije, sa mrežom Five Eyes koja povezuje agencije iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Kanade, Novog Zelanda i Ujedinjenog Kraljevstva, pa takva agencija unutar EU trebalo bi da se fokusira na pravilnu upotrebu već operativnih informacija, rekao je Niinistö.

„Moramo imati poverenja jedni u druge,“ izjavio je Niinistö.

Strahovi od curenja informacija

„Svi znamo da je prikupljanje informacija prvenstveno odgovornost država članica“, rekla je fon der Lajen. „Treba da se oslonimo na poboljšanje protoka informacija, prikupljanje informacija i prikupljanje obaveštajnih podataka.“

Izveštaj navodi da postoji mnogo drugih oblasti u kojima bi EU blok trebalo da ojača svoju spremnost za konflikt.

Na primer, Uniji nedostaje milion stručnjaka za sajber bezbednost, rekao je Niinistö i, iako ne zagovara vojnu regrutaciju, želi da države članice uvedu programe koji uključuju civile u nacionalnu odbranu.

Tvrdi se kako se Brisel može smatrati „prestonicom špijunaže,“ sa špijunskim agencijama, posebno kineskim i ruskim, koje su preplavile stotine evropskih agencija i ambasada u belgijskoj prestonici.

Agencije za bezbednost takođe moraju „da učine što je moguće teže da neprijateljske strane obaveštajne službe deluju bilo gde u EU“, rekao je on.

Niinistövi zaključci biće uključeni u drugi po redu mandat gospođe Fon der Lajen, u kojem će EU imati prvog komesara za odbranu, zaduženog za sastavljanje tzv. bele knjige o odbrani do proleća.