Peking stalno povećava pritisak oko Tajvana koji, kao i 95 odsto sveta, smatra delom kineske teritorije.
Kineska nosač aviona grupa prešla je u sredu Tajvanski moreuz, izjavilo je ministarstvo odbrane Tajvana, koje je potvrdilo da je borbena grupa plovila prema severu kroz Tajvanski moreuz i prošla pored Pratas arhipelaga, koji je pod kontrolom Tajpeja, na severnom kraju Južnog kineskog mora.
Radi se o borbenoj grupi koju predvodi nosač aviona Liaoning, najstariji od tri nosača aviona u sastavu kineske mornarice. Borbena grupa je uočena u utorak uveče, a njeno kretanje je praćeno.
Isto u sredu, Ministarstvo odbrane Tajvana je saopštilo da je detektovalo 15 kineskih vojnih aviona i šest brodova u vodama i vazdušnom prostoru oko ostrva u poslednja 24 sata.
Dan ranije, Peking je izveo vojne vežbe sa bojevom municijom u blizini ostrva, uključujući simulaciju blokade ostrva.
Podsećamo da je prošle nedelje Liaoning učestvovao u vojnim vežbama u blizini Tajvana, koje su odmah osudili Tajpej i njima bliski Vašington.
Vežbe su uključivale blokadu ostrva i njegovih luka, kao i napade na morske i kopnene ciljeve. Ministar odbrane Tajvana, Velington Ku, izjavio je da bi stvarna blokada bila „čin rata” i da bi imala „veoma ozbiljan uticaj na globalnu ekonomiju”.
„Intimidacija Tajvana”
Điang Hsinbiao, vojni ekspert iz ‘Nacionalnog instituta za odbranu Tajvana’, izjavio je u intervjuu za AFP da je cilj nedavnih manevara pre svega „intimidacija Tajvana”.
Vlasti u Pekingu su otvoreno priznale da je slanje rekordnog broja ratnih brodova i aviona oko ostrva bilo ozbiljno upozorenje za separatističke aktivnosti tajvanskih snaga.
Rojters procenjuje da su kineski manevri prošle nedelje bili odgovor na govor predsednika Tajvana Lai Čing-teea na Nacionalni dan 10. oktobra, u kojem je obećao da će „se suprotstaviti aneksiji”. Takođe je naglasio da Tajpej nije potčinjen Pekingu.
Lai, koji je preuzeo funkciju u maju, koristio je još oštriji jezik od svog prethodnika Cai Ing-vena kada je govorio o suverenitetu Tajvana, što je navelo kineski režim da ga nazove separatistom.
Kako bi pritekli u pomoć svom savezniku, tokom vikenda, američki razarač USS Higgins i kanadska fregata HMCS Vankuver prešli su Tajvanski moreuz širine 180 kilometara.
Međutim, njihov Rojters je naveo da je ovo bila „rutinska” akcija koja ima za cilj “podršku Tajvanu i jačanje njegovog položaja na međunarodnoj sceni”.
Peking je osudio ovaj čin kao narušavanje „mira i stabilnosti” u moreuzu.
Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, nakon što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske narodnooslobodilačke armije Maoa.
Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i zapad, čak i SAD, ali samo na papiru. U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi SAD u svakom smislu.
Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.
Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.
Međutim i nažalost, kao što vidimo UN kao organizacija gubi autoritet rapidno. Najnovji primer za to je sukob u Libanu.